Зашто свет мисли да су СРБИ ЛОШИ МОМЦИ: Чувени историчари дају одговоре који су ЛЕКЦИЈА за све нас

Срби су већ три деценије таоци стереотипа о "лошим момцима", на који нас је недавно подсетио Бернар Анри Леви, упркос чињеници да је много разлога да у свету виде и наше "лепо лице", а саговорници - историчари Милан Ст. Протић и Чедомир Антић, сматрају да ће бити потребно још доста времена, "културне политике" и стрпљења да изађемо из тога.

Србин међу ПЕТ НАЈТРАЖЕНИЈИХ МАФИЈАША: Основао нарко картел "Сарма" у Перуу (ФОТО)

Ратко Младић добио НЕПОЗНАТУ ТЕРАПИЈУ у Хагу: Син тврди да ће УСКОРО УМРЕТИ!

Србија, пре свега, треба да брине о уређењу сопственог друштва и елитама које је представљају у свету, па ће онда и инострани медији да је изведу из стереотипа "кавгаџије, прзнице и кривца за све лоше на Балкану", сагласни су Протић и Антић.

Засад, светски медији су, после инцидента на Белдокс фестивалу, када је Леви погођен тортом, пожурили да Србију поново сместе у оквир "политички трусне периферије Европе", у којој не постоје политичка култура, елементарно васпитање, дисциплина и ред. На страну што је Леви добио торту у главу као реаговање на документарац у којем су Срби опет једини кривци за ужасе деведесетих, али тај се стереотип понавља већ готово тридесет година.

А у тих се готово тридесет година много тога догодило, много је пута Србија одреаговала уздржано на такве оцене, трудећи се истовремено да, не одбацујући сопствену кривицу за страдања и невољу нанету другима, покаже и представи и своје европско, људско, уређено лице.

Историчар и дипломата Протић оцењује да смо се у те три деценије као друштво кретали у потпуним екстремима, од "зарђалих кашика" до неукусне снисходљивости према великим силама.

- Никако да пронађемо меру понашања у односу на спољашњу средину. То је последица недовољне учтивости, знања, васпитања и самопоуздања људи који нас представљају - уверен је Протић.

Подсећа, наиме, да је Србија лош имиџ стекла деведесетих година прошлог века у Милошевићево време, као и да медији просто обожавају стереотипе. Једним делом смо, каже, сами криви за то што смо "рђави", али "доприноси" и површна и једнодимензионална слика светских медија.

У случају Левија, додаје, реаговали смо показујући очај и искомплексираност једне средине, упркос чињеници да о њему ни добар део Француске не мисли добро, јер је много пута показао да нема ни уверења, ни интелектуалну дубину.

- Он једноставно не заслужује да се ми њиме бавимо - сматра Протић, али примећује да га је управо то што је у Београду добио торту у главу учинило победником у већини страних медија, а ми смо се, додаје, још једанпут показали као губитници. Проћи ће и Леви и торта и све то...али се још једном потврдило да регујемо импулсивно, непромишљено, агресивно, коментарише Протић и каже да се тако још једном потврдила стара истина да што једна штеточина уништи - после сто паметних људи не може да поправи.

- Лоша слика Срба и Србије у свету не може да се промени преко ноћи, иако је створена преко ноћи. Нама је потребна систематска акција пристојног понашања поготову оних људи који су на главној сцени у разним професијама и пословима којима се баве. Србија мора пре свега да се брине о уређењу сопственог друштва и елитама које је представљају у свету, па ће онда и инострани медији да је изведу из стереотипа 'кавгаџије, прзнице и кривца' за све лоше на Балкану - напоменуо је Протић.

За историчара је Чедомира Антића веома битна одредница та да у трци за приближавање Србији развијеном свету, сви људи који се баве просветом, модернизацијом и уређењем друштва нису савезници представника великих сила, што објашњава разликом у односу елита у Француској Енглеској према Немачкој након периода власти фашиста и истих тих елита према Србији после Милошевића.

- Суштина разлике је у перцепцији Немаца као народа културе, Гетеа, пријатеља, а Србије и Срба у потпуно другачијем концепту - објашњава Антић.

За Немце, објашњава, важи догма "да су они доживели један инцидент и да је холокауст последица патологије групе криминалних појединаца".  Уз то, инсистира се, како каже, на добрим странама традиције немачког народа, као што су филозофија или уметност, марљивост, економија...

- А да ли сте чули да се игде и икад на западу инсистира на добрим традицијама српског народа - пита Антић и додаје: "Можда су Зоран Ђинђић и Димитрије Давидовић уз Броза изузеци". Морамо, зато, напомиње, да се суочимо са том перцепцијом."Србија мора пре свега да се брине о уређењу сопственог друштва и елитама које је представљају у свету - одлучан је Антић.

Протић нуди сличан рецепт - стрпљење и васпитање оних који нас представљају, због чега и сматра да када нам неко из белог света дође у посету, попут Левија, требало би да имамо мало више такта, мало више достојанства, без обзира шта нам ти странци говорили.