Ђорђевић за СД: Захваљујући социјалним картама лакше ћемо мењати законе и прилагођавати их у корист грађана Србије

Министарство за рад започело је пројекат увођења и израде социјалних карата која ће омогућити обједињавање база података министарства са базама других државних органа и институција, а све у циљу израде адекватне аналитичке базе која ће омогућити праведнију расподелу социјалне помоћи, помоћи у раду инспектората, али спречити злоупотребу финансијских средстава.

Кад се укрсте подаци, добиће се они који су потребни за кориснике услуга. Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјана питања моћи ће да сагледа многе ствари – од борбе против рада на црно, па до категоризације социјалне помоћи. За грађане ћемо моћи да смањимо администрацију, а држава може да препозна оне којима може да помогне и пре него што се они обрате за помоћ. Неће морати ни да аплицирају, јер ће сви подаци у бази бити редовно ажурирани. Наравно сви подаци и цео систем биће заштићени, и грађани не морају да се брину због тога, бице у складу са Законом а увид у то неће имати свако. У складу са оним за шта ко има одобрење, имаће и приступ информацијама. Целокупна државна администрација ће имати приступ подацима који су им потребни за обављање свог дела посла. Тако нпр. тада ћемо бити у могућности да спречимо злоупотребу, јер ће бити лако утврдити да ли се неко ко има богате родитеље налази на списку за социјалну помоћ. Пореска управа моћи ће да контролише катастар и укршта податке са плаћеним порезима, фирмама у којима људи раде и повезаним лицима. Захваљујући социјалним картама биће лакше омогућено да мењамо законе и да их прилагођавамо у корист грађана Србије.

Тако је, на тај начин ће све бити правичније и у корист наших грађана. До сада су се, на пример, средства намењена фирмама које запошљавају особе са инвалидитетом одређивала на основу броја запослених особа са инвалидитетом и у односу на њихов број оне су добијале новчана средства и олакшице. То није правично из висе разлога. Није се узимало у обзир категорија особа са инвалидетом које те фирме запошљавају. Није исто ако неко запошљава прву, а неко десету категорију. Није исто, такође, кад узмемо мању или већу компанију и тај однос запослених буде већи или мањи у односу на запослене особе са инвалидитетом. Направили смо једну формулу по којој це се израчунавати како и колико ће ко добијати. То смо представили свим компанијама којима дајемо новац и од њих смо затражили да нам дају било какву сугестију, да ли смо негде погрешили.

Мора да прође 6 месеци да видимо да фирма заиста има запослену особу са инвалидитетом, да није само „про форме“ и тог тренутка фирма стиче право да аплицира и добије повластицу, тј. субвенцију од државе.

У првих 120 дана рада колико смо у Министарству, запослили смо 5 особа са инвалидитетом.  

Велику пажњу и бригу посвећујемо особама са инвалидитетом и скоро свакодневно се виђамо са представницима њихових удружења, разговарамо о њиховим потребама. Желимо и њих да укључимо и да учествују на пројектима Министарства, како би и они сами допринели побољшању њиховог начину живота, конкретно фокусирајући се на оно што је свакој групацији потребно. Кад су у питању слепи и слабовиди, Брајеви штампачи су нешто што је њима у том тренутку представљало највећи проблем. Много ствари ћемо тек урадити за њих, посебно у сарадњи са градом Београдом и градоначелником. Тако, на пример, постоји иницијатива да сви семафори у граду у једном тренутку добију звучну сигнализацију, што ће помоћи и њима и осталим грађанима приликом преласка улице. Тако радимо једну опште корисну ствар. Мислим да је то само први корак.

Све има везе. Права истина је да је Влада Александра Вучића, а сада и Ане Брнабић успешна у креирању и обезбеђивању нових радних места и да ефикасно спроводи борбу против рада на црно. Све то доприноси смањењу незапослености. 2012. године на бироу је било близу 800.000 незапослених, а данас их је око 630.000, што значи да је велики пад и да је Влада успела да за ових 5 година неких 30.000-35.000 људи годишње добија запослење, што је велики успех. Ако наставимо са тим трендом, то ће бити добро за Србију.

То је на неки начин део дуалног образовања, тај Закон је, као што знате, сада у скупштинској процедури. Идеја није везана само за та два факулетета, на корак смо од потписивања уговора са другим факултетима у другим градовима. Омогућили смо да млади људи који завршавају факултете и налазе се на постдипломским студијама, имају прилику да виде себе на местима где би радили након школовања. Они треба практично да раде посао на свим нивоима– од Центара за социјални рад до администрације – и да виде да ли је то оно што желе да раде. Постоје ментори који их прате и оцењују и који могу приликом запошљавања да им дају најбоље препоруке. Жеља нам је да се стереотип који постоји у нашем друштву, да се  у Србији запошљава  преко везе, промени. Наша Влада жели да покаже грађанима да то није тако и да се рад и учење исплате. Ми ћемо свакако гледати да један број волонтера запослимо. Они који су били су показали највећи степен жеље и марљивости, добили су прилику да раде на пројектима, углавном су то у питању међународни пројекти. То је ће за њих бити свакако додатна препорука, поред волонтирања у Министарству.

Од првог момента када су мигранти почели да пристижу у Србију, тадашњи премијер Александар Вучић захтевао одговоран однос. Они не желе да остану овде код нас. Њима је Србија успутна станица. Неки од њих сада због затворених граница чекају и по годину дана док не прођу све процедуре и не напусте нашу земљу. Међу њима има доста деце и данас се њихов број креће од 300 до 400. Ми смо  одговорна земља и желимо да та деца не буди ускраћено за оно што им је најпотребније у детињству, а једна од тих ствари јесте свакако образовање. Ти људи ће сутра, где год да буду и где год им је крајње одредиште, много лакше да се уклопе у било које друштво ако су образовани. Зато смо направили план и организовали да се и деца мигранти школују. Наравно, не желимо да станемо овде и да се задовољимо само тиме, већ желимо да идемо и даље. Имамо и подршку светских организација, а Србија је засигурно најбољи пример збрињавања миграната у целом региону.

Србија води рачуна о Ромима и Ромкињама, с тим што смо одмах по доласку у министарство формирали сектор за антидискриминациону политику и унапређење родне равноправности који системски приступа проблемима и решава их. Истовремено у завршној фази је формирање и Савет за антидискриминациону политику који ће доносити најзначајније одлуке и решавати ствари на највишем нивоу.

Све ћемо да учинимо како би се Роми и Ромкиње, као и друге маргинализоване групе што квалитетније интегрисали у наше друштво. Роми и Ромкиње треба да добију боље образовање, имају боље услове за живот, како не би живели на маргинама друштва.