ХИТЛЕР ЈЕ ГРАДИО ЛОГОРЕ ЗА ПРОСТИТУТКЕ И ЛЕЗБИЈКЕ: Затворенице у њима су умирале у НАЈГОРИМ мукама!

Концентрациони логор Равензбрик био је смештен поред идиличног језера недалеко од Берлина. Саграђен је 1939. година, а за разлику од других, сличних логора у нацистичкој Немачкој био је намењен искључиво женама. И то искључиво одређеном типу жена. До краја рата кроз његова врата прошло је 130.000 жена из 20 земаља. Већина "становница" логора нису биле само Јеврејке, али су попут Јевреја такође сматране нижом врстом. Биле су то проститутке, лезбијке, чланице политичке опозиције, Ромкиње и припаднице Јеховиних сведока.

Изложене бруталним мучењима

Све њих нацисти су звали безвредним створењима и изложили су их бруталним мучењима. Око 30.000 њих, иако неки тврде да их је било чак 90.000 умрле су од глади, болести, у гасним коморама, вешањем, мучењем или егзекуцијама.

- Све су имале, како сам ја то звала, мртве погледе - присетила се једна од преживелих Силвиа Салвесен из Норвешке када је први пут, 1943. године ушла у камп и видела ћелаве затворенице, које су изгледале попут костура.

Њена прича налази се у књизи новинарке Саре Хелм, "Равензбрик: Живот и смрт у Хитлеровом концентрационом логору за жене". Хелмова је разговарала са неколико преживелих, а најмлађа има више од осамдесет година. Све остале су преминуле. Кад би се затворенице опоравиле од шока којег би доживеле након што би ушле у камп и виделе где су дошле, почела би борба да осигурају себи барем минимум неког достојанства и људскости.

- Имати некога са ким сте могли да поделите кревет или шољицу супе значило је пуно - наводи Хелмова у књизи.

Сатима у танким хаљинама стајале у снегу

Дан је у логору почињао пре зоре и то тако што су затворенице стајале у танким хаљиницима неколико сати, чак и по снегу. Чуварке логора, одевене у црне шињеле ударале би их бичевима. Многе од њих умрле су од смрзавања и то на месту на којем би стајале. Затворенице које су биле способне за рад затим би се упутиле у групама на посао, а радиле су најтеже послове које су нацисти могли измислити. Оне које нису умрле од хладноће, често су умирале од посла. Хелм је открила како је међу чуваркама такође било лезбијки, које су прихватале долазак у камп како би нашле љубавнице. Наиме, истостполна љубав под нацистима није била прихватљива, па је и њима, иако су биле припаднице Хитлерове војске, ово била прилика да се упознају са другим женама.

У логору се формирале "банде"

У логору су се, као у данашњим затворима, формирале "банде", односно струје. Једну је водила руска ратна затвореница Јевгенија Лазаревна Клем, која са својом групом често уништавала оружје које су нацисти чували у кампу. Елса Круг била је проститутка из Дизелдорфа и била је "шефица" кухиње. На крају су је нацисти убили у гасној комори јер је одбила да туче остале затворенице.

Проститутке нико није спомињао

Приче о проституткама у кампу откривене су тек средином деведесетих. Нико није спомињао нити писао о трагичним судбинама проститутки које су биле одведене са немачких улица. Никада ниједна од њих није позвана нити као сведок на суђењима за ратне злочине у Хамбургу, иако је било оних које су преживеле. У књизи се спомиње и група жена из Пољске, које су служиле као "покусни кунићи" за разне медицинске експерименте. Намерно су им остављали дубоке отворене ране по ногама, а потом намерно инфицирали различитим бактеријама како би тестирали лекове. Једна од њих успела је да прокријумчари писмо које је написала користећи урин као невидљиву тинту и у њему описала шта се у логору догађа. Писмо је дошло до једне британске радио станице, али и Црвеног крста у Женеви.