КРВАВЕ БЕОГРАДСКЕ ТЕРАЗИЈЕ: Данас се сећамо СВИРЕПО мучених и убијених СРПСКИХ РОДОЉУБА! (ФОТО)
Навршило се 75 година од монструозног злочина нациста и издајничких власти у Београду.
Након окупације Краљевине Југославије и Београда 1941.године, земља је распарчана и подељена између савезника Трећег Рајха. У Београду су нацистичке власти започеле своју крваву кампању застрашивања српског народа и одвраћања од његових слободарских стремљења. Људи су хапшени, сумњичени, притварани, тортурисани за сваку ситницу. Полицијски час је означавао време када су сви морали да буду у својим кућама а ко није слушао наређење немачке команде могао се наћи пред преким судом. Свему томе је доприносила и квислиншка власт која је вољно сарађивала са окупатором. На данашњи дан обешено је пет српских родољуба: Ратко Јевић, Милорад Покрајац, Велимир Јовановић, Светислав Милин и Јован Јанковић. Данас се њих сећамо.
ПРОРОЧАНСТВО СРПСКОГ ВОЈНИКА СТЕВАНА: Ближи се Трећи светски рат, а након њега Србију чека ОВО!
Код Споменика обешеним родољубима на београдским Теразијама, данас се одржава државна церемонија полагања венаца и одавања почасти, којом се обележава 75. годишњица злочина који су окупационе снаге починиле над цивилима. Церемонију предводи министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин, а венце и цвеће ће положити и представници града Београда, удружења и грађани, саопштио је владин Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.
ШОКАНТНО ОТКРИЋЕ! Нацисти који су КЛАЛИ СРБЕ и даље слободно живе у Британији
Период Другог светског рата био је обележен не ретко масовним злочинима над цивилним становништвом. У низу трагичних догађаја који су се одиграли у тада окупираној Србији, по својим ефектима посебно се издваја злочин почињен на београдском тргу Теразије 17. августа 1941. године.
НОРВЕШКА ОБЕЛЕЖАВА СТРАДАЊЕ СРБА: 75. годишњица крвавог марша у логоре (ВИДЕО)
Тог дана немачке окупационе власти обесиле су на стубове јавне расвете петорицу Срба оптужених за пружање отпора. У спомен на трагично страдале суграђане, град Београд је на Теразијама, код Игумановљеве палате, 1983. године поставио Споменик обешеним родољубима, дело академског вајара Николе Јанковића.
У непосредној близини споменика је постављена спомен-плоча са епитафом: Борцима за слободу које су фашистички окупатори обесили на Теразијама 17. августа 1941. године: Јовану Јанковићу, раднику, Ратку Јевићу, земљораднику, Велимиру Јовановићу, земљораднику, Светиславу Милину, раднику, Милораду Покрајцу, ученику.
СТЕПИНЧЕВИ СВЕШТЕНИЦИ ЗАКЛАЛИ 3.500 СРБА: Од очију правили ОГРЛИЦЕ, зубе низали у НАРУКВИЦЕ!
Сурова освета SS-a
Ово сурово кажњавање које су извршили нацисти тог лета у Београду, наредио је шеф београдског Гестапоа SS-major Карл Краус и војни заповедник немачких снага за Србију Хајнрих Данкелман како би утерали страх српском становништву и запретили овим свирепим поступком шта га чека уколико се усуди да дирне немачке власти.
"Масовне злочине у Другом светском рату није чинила Немачка, већ Хрватска"
Ратко Јевић - земљорадник из Сопота
Судбина једног од свирепо убијених на Теразијама јесте судбина Ратка Јевића из села Дрлупа код Сопота. Он се прикључио партизанском космајском одреду и учествовао у једној партизанској акцији на полицијску станицу такозване озлоглашене и квишлиншке Државне страже. Након тога, комшија га је пријавио Немцима и жандармима који су знали и где да га нађу. Тада се крио у шуми и с времена на време долазио је кући да помогне родитељима у пољу. Комшија који га је издао Немцима и српским квислинзима умро је у дубокој старости од последица рака. Ратко је био подвргнут суровом мучењу. Према сведочењима очевидаца, живог су га везали за кола и вукли од његовог до суседног села. Кажу да је већ тада издахнуо, док други кажу да је умро када и остали који су прво стрељани па потом мртви обешени на Теразијама. Нацисти су их прво стрељали у станици Гестапоа, тада у улици Краља Александра број 5, да би их мртве потом обесили.
ХИТЛЕР ЈЕ ИМАО СИНА У ПАКИСТАНУ! Звао се Хитлар, и био је страшан гангстер у малом граду! (ВИДЕО)
Милорад Покрајац - ученик избегао из усташке НДХ
Још више боли прича о младом ученику Гимназије, Милораду Покрајцу, који је 1924.године рођен у Винковцима у Славонији у којој је живео до 22.јуна 1941.године када је морао да бежи у Београд. Судбина његове породице била је заиста страшна јер су их усташе све побиле на најсвирепији начин. Младић је ухапшен након покушаја атентата на немачког наредника у Доситејевој улици у Београду, испред зграде у којој је становао. Током испитивања доживео је велику тортуру да би напослетку био стрељан и обешен као и остали. Највише боли чињеница да су га на мучење и погубљење спроводили српски жандарми у Србији у коју је као Србин побегао од усташког ножа.
ТРАЖЕ ОСЛОБАЂАЊЕ НАЦИСТЕ: Некадашњи чувар Аушвица на корак до слободе (ФОТО)
Јован Јанковић - кројач, родом из Црне Горе
Следећи у низу јесте Јован Јанковић рођен у Доњој Морачи у Црној Гори 1920.године који је радио као кројачки калфа и који је покушао да изврши атентат на озлоглашеног квислиншког агента Специјалне полиције Животу Јеремића у Булевару Краља Александра, близу Ђерма. Разлог томе била је освета због хапшења његовог друга Драгутина Стојнића члана СКОЈ-а са Звездаре. Јанковић је био брутално мучен, стрељан па обешен.
НЕСТАЛА БЕЗ ТРАГА ПРЕ 70 ГОДИНА: Пронађена "Сабласна подморница" из Другог светског рата (ФОТО)
Светислав Милин - радник
Светислав Милин, обућарски радник, рођен 1915.године, ухваћен је од стране Гестапоа јула 1941. зато што је код њега пронађен револвер и тада је окривљен да је „потенцијални комунистички терориста“. Стрељан је и обешен. Након годину дана, нацисти су стрељали и његовог рођеног брата Саву у бањичком логору.
ЈУГОСЛАВИЈА У РАТУ: Како је народни отпор преокренуо рат у савезничку корист!
Велимир Јовановић - борац са Космаја
Велимир Јовановић, житељ села Парцане на Космају, такође борац Космајског НОП одреда, рођен 1893, ухваћен је 3. августа 1941. као припадник сеоске партизанске страже, приликом проласка колоне возила кроз Парцане, у којој су се налазили високи представници окупационе и квислиншке власти, међу којима Карл Краус и Драги Јовановић.