"Цензус је за лузере, а ми се боримо за бољи резултат" Ђурић најавио улазак УДС у парламент
Кампања ће бити финансирана у складу са законом
Већ смо у кампањи. Само се можда још не види пун интензитет. Видеће се чим се још мало разгрне ово блато и муљ који онемогућава да нормално кажемо шта хоћемо.
Овим речима започиње интервјуу један од лидера Уједињене демократске Србије каже Бојан Ђурић.
Ромска партија: Боримо се за правну државу са адекватним системом здравствене заштите
Поништава се Зеленовићева изборна листа - на незаконит начин прикупљао потписе грађана
- Али имам добру вест. Србија може да живи потпуно другачије. И кампању је могуће водити другачије. Људима је мука, траже мало нормалности, емпатије, мало колора и живота у црно-белом свету око себе. Уморни су од сталних дизања летвице у бесмисленим сукобима, борбе самоизгладњивањем пред камерама, пљувања удаљ и у лице људима. Исцрпљени су. Већ су до коске измучени двомесечном борбом против короне. Само им фали неподношљива агресија коју им емитују и они који на изборима учествују, и они који су се у међувремену предомислили, и они који не учествују, али би да стално привлаче пажњу - каже Ђурић.
Како ће ваша кампања изгледати с обзиром на околности?
- Онако како мора да изгледа кампања Уједињене демократске Србије у којој су Србија 21, ЛСВ, модернисти и Грађански демократски форум. Смислено, охрабрујуће за људе, без скандала, али са много оштрине која није агресивна, него намерава да поправи Србију.
Хоће ли вам бити доста месец дана да допрете до бирача и ко су ти људи до којих уопште желите да дођете?
- Људи су за месец дана преживели напад короне, самоизолацију и принудне мере, деца су за месец дана у Србији научила како да уче преко телевизије и раде задатке из математике и хемије у viber групама. Огроман број старијих од 65 година је за месец дана морао да научи, уз огромну патњу, да живи и преживи без изласка. Многе жене су научиле да истовремено у затвореном простору раде, додатно брину о целој породици, остану лепе, постану паметније и још усаврше кување... А ви ме питате да ли ћемо стићи да спроведемо кампању. Ако не успемо, онда и не треба да гласају за нас. Успећемо. Не брините.
Последњих дана актуелни су штрајкови глађу. Шта мислите о томе као о виду борбе?
- Мислим да је брутално, себично и неталентовано. Кад немаш шта смислено да кажеш, онда седнеш на степениште, и ништа. Кад си годинама сатирао Скупштину тако што си сваку расправу учинио бесмисленом, онда изнесеш столицу, не једеш, и такмичиш се ко ће кога да надјача у изјави за медије.
По чему се ваша политика разликује од политика осталих, засад девет, листа?
- По томе што је јасна, чиста политика која се обраћа људима који желе да Србија буде демократска, грађанска, модерна држава која иде брзо, много брже него до сада према ЕУ. И по томе што кажемо да није политика само држава. Да је важно и друштво, како се људи осећају, како живе, како се односимо једни према другима. Мој утисак је да се сви други баве искључиво собом и како да ухвате минут или два пред медијима и виде себе на екрану или новинама. Зато је политика у Србији тако мртва. Годинама. И зато смо се организовали и појавили ми као УДС.
Кад кажете "ми смо за ЕУ" није ли и власт та која нас води у ЕУ?
- Па зашто онда нисмо у ЕУ? Шта је проблем? Одлично је што су и они за ЕУ, али то није довољно. Овим темпом ћемо у ЕУ ви и ја стићи, и још милион људи мало старијих и мало млађих од нас, као пензионери. А ови садашњи пензионери неће ни дочекати. Млади који имају између 18 и 30 година ће стићи индивидуално. Пошто Србија као земља и целина толико касни, они ће се спаковати у три кофера и отићи. Као што одлазе већ годинама. Не само последњих осам година од кад је СНС на власти, него и пре тога. Па можда је нешто погрешно онда у том начину на који већ 20 година постајемо Европа. И, након свих ових година, и нарочито после овог ужаса који нас је задесио, више и не осећамо потребу да објашњавамо како нисмо "еврофанатици". Јесмо, слободно нас тако зовите. Зато што ће Европа преживети. Зато што је у Европи, после почетне катастрофе, нађен начин да се људи солидаришу, да земље помажу једна другој, а онда да помогну и окружењу, укључујући и нас. И тек ће нам помоћи. Па не очекује сигурно нико да ћемо се хлеба најести од руске помоћи. Пошто се пушке и авиони не једу, а бензин и дизел не могу да се пију. Не само зато што су отровни, него зато што су и толико скупи у Србији, много скупљи него у Босни, Хрватској, Црној Гори, Македонији. Захваљујући, између осталог, Русији.
Како процењујете шансе УДС? Можете ли преко цензуса?
- Цензус је за лузере, ми се боримо за неупоредиво бољи резултат. Већ у овом првом кораку. А после тога, припрема за председничке изборе 2022. Уз снажно јачање наше организације.
Хоћете ли се пријавити за 100 евра које држава додељује?
- Не. Зато што мислим да то није пристојно. Зато што мислимо да помоћ није требало да буде линеарна. Зато што је то економски погрешно, а социјално безобразно. Није фер да добијем 100 евра ја и исто толико спремачица у болници. Али, ту за нас из УДС постоји још један, много већи проблем. Страшно је неорганизована наша држава. Нико никада неће моћи да нас убеди да није било могуће обрнути логику. Да се држави телефоном или кликом јаве они који неће помоћ, а не да то морају да раде милиони људи којима је помоћ заиста потребна. То понижава људе. То је био захтев и предлог УДС. Тако бисмо ми организовали државу да можемо. У корист већине људи, увек, уз осећај за њихово достојанство.
Како ћете финансирати кампању и колико мислите да уложите?
- Ово неће бити скупа кампања, финансираћемо је у складу са законом.
Шта мислите о сценама које смо последњих недеља гледали у парламенту?
- Мислим да су сви посланици који су на листи Уједињене демократске Србије били одлични, да су демонстрирали како се може разликовати и од нервозних, дрских и брутално једнодимензионалних испада представника власти, у чему је предњачила премијерка (Ана) Брнабић, али и од свих који су скупштинску расправу о ванредном стању, страшној патњи кроз коју су грађани прошли, претворили у скакање по степеништу, вербално онанисање, и физичко насиље. Ми из УДС смо ипак били одабрали други пут, да у цивилизованој расправи покажемо колико су неке мере државе у ванредном стању биле погрешне, сувише ригидне, како се, упркос сигурно великим напорима који су уложени, могло и другачије. Мислим да су грађани то разумели и видели. Колико је важно разговарати. Због људи.
Србија се изборила с короном, али... Кад се осврнемо на претходна два месеца да ли мислите да се Србија успешно изборила с епидемијом?
- Јесте Србија. Физички смо преживели, уз не тако велики губитак живота, иако никада не смемо да заборавимо колико је тешко породицама и пријатељима сваког од преко 220 умрлих. Погинулих, то је бољи израз. Огроман посао су урадили епидемиолози, други лекари и медицинари, наставници и професори, полицајци и војници, скоро сви. Неке од значајних ствари су урадили и они који воде Србију, и за то честитке. Само шарлатан би одбио да каже то. Али, било је и катастрофалних грешака. Пре свега у тону, ригидности, неспремности да се схвати да је важно да нам преживе плућа корону, али да је важно да из кризе изађемо и ментално и емотивно што мање оштећени. То се дешавало зато што овде нема озбиљног система. Систем ради док Вучић виче. Кад престане да виче, Вулин изгуби сваку контролу над собом. Шарчевић управља образовањем на даљину изјавама. Ивица Дачић по ТВ студијима износи сулуде теорије завере којима трује народ. Остали гледају да се провуку. А грађани су уплашени. А како је могуће да се нико није сетио да после 20 дана, кад је први удар прошао, и болест постала познатија, смисли начин да се људи не осећају додатно понижено. И неједнако. Да сви имамо неке потребе. Различите, али потребе. Да је некоме важно да мало трчи, неко прошета куче, неко оде на литургију. А да, кад једне пустимо а друге не, људи не могу да схвате ту дискриминацију.
Шта бисте ви другачије урадили?
- Ово што кажем: Уједињена демократска Србија би била много флексибилнија, не бисмо на најодговорнија места постављали људе који ништа не знају, и још горе - не умеју да смисле... али није много битно шта бисмо урадили гледајући у прошлост. Ми бисмо и јесмо научили из ове кризе. И сад бисмо наредна три месеца, до потенцијално критичне јесени, затегли систем тако да, ако не дај боже буде новог таласа, не будемо морали да опет сатерамо шест милиона људи у режим касарне. Људима треба и ваздух и шала и загрљај. И осећај слободе и путовање и одлазак у позориште. Без тога голи сачувани живот нема много смисла. И свакога дана бисмо у свим медијима понављали: "Вакцине, вакцине, вакцине, вакцинишите се људи". Видите колико је страшно кад нема вакцине за неку болест.
СРС се залаже за повећање минималних плата и пензија
ХИЉАДЕ ЉУДИ ПРАТИЛО ВУЧИЋЕВО ОБРАЋАЊЕ: Одржан онлајн скуп кампање "ЗА НАШУ ДЕЦУ", сигурним корацима У БУДУЋНОСТ
Чомић: Избрисана сам из ДС-а, УДС је направио листу за све оне који нису имали за кога да гласају
Генерални секретар Скупштине: Обрадовићу нису забрањене посете
Нова коалиција: Нова странка и Зелена иду заједно на изборе
