"СЕЛА СУ НАЈВИТАЛНИЈИ ДЕО СРБИЈЕ" Министар Милан Кркобабић за СД: Став Вучића је јасан - Новца за празне сеоске куће ће бити онолико колико буде заинтересованих

Десет хиљада људи добило "кров над главом" у селима Србије, додељен је 61 минибус за бесплатан превоз сеоског становништва у исто толико јединица локалних самоуправа, оживљено је задругарство и помогнут рад 207 задруга, а на Михољским сусретима села окупило се 450.000 учесника и посетилаца.

Ове неоспорне чињенице које враћају живот у села Србије, повод су за разговор портала СрбијаДанас с Миланом Кркобабићем, првим министром за бригу о селу у историји Србије.

- На покретање Програма доделе бесповратних средстава за куповину кућа са окућницом подстакла нас је чињеница да се више од седам деценија села Србије празне. И да је донедавно у нашој земљи, према неким проценама, било чак 150.000 празних сеоских кућа. То је посебно алармантно за погранична подручја, у којима не смемо допустити стварање тзв. "пусте земље".

Насељавање празних сеоских кућа има три важна стратешка циља: економски, популациони и безбедносни.

Економски смисао огледа се у томе што у селима остаје или се из града у њих досељава радно-активно становништво. Реч је о младим људима од знања и вештина који оживљавају привредне активности. Посебно је важно да у функцију стављају необрађено пољопривредно земљиште поред окућница, али и земљиште које узимају у закуп. Према процени агроекономисте Милана Пространа, заменика председника Комисије за доделу средстава за куповину сеоских кућа, на тај начин у функцију је стављено више од хиљаду хектара, до недавно запарложеног пољопривредног земљишта.

Насељавањем празних сеоских кућа у кратком периоду - одмах мењамо демографску слику Србије. Подмлађујемо сеоске средине у којима живе старији људи који су пред пензијом. Тако оживљавају и школе и вртићи. Посебно истичем да су нови станари сеоских кућа млађи од 30 година.

Војно-безбедносно становиште је веома битно, јер ни један део Србије не сме да остане пуст, без наших људи.

- За ове две и по године уселићемо укупно 2.650 кућа са више од 10.000 људи. Практично, то је десет пута више од броја становника Црне Траве или као једна осредња општина као што је нпр Рековац!

Поред чињенице да су нови станари сеоских кућа млађи од 30 година, веома важан је податак да је трећина њих из града прешла у село. Тиме се први пут после Другог светског рата миграција село-град, у једном свом делу одвија и у обрнутом смеру: град-село.

Највише додељених кућа је у општини Бачка Паланка - 138, затим следи Сомбор, док на југу Србије предњаче општине: Књажевац, Алексинац, Пирот, Димитровград итд.

Село са највише додељених кућа је Бачко Петрово Село - 77, док је на југу Србије село Жељуша, општина Димитровград, са 12 усељених кућа. Постоји интересовање и у Медвеђи и Бујановцу, што посебно охрабрује.

- Одзив је и даље велики. Дневно у Министарство за бригу о селу стигне и више од 15 пријава. Председник Комисије ректор Београдског универзитета архитекта проф. др Владан Ђокић са колегама имаће пуне руке после, јер хрпа од 330 пријава чека на решавање.

- Ово је тек почетак. Ово је више од програма! Ово је мисија. То је заједничко опредељење Владе Србије, Министарства за бригу о селу и Академијског одбора за село Српске академије наука и уметности, које је утемељено на јасној политичкој вољи коју је дефинисао председник Репулике Србије Александар Вучић. Његов став је јасан: "Новца за празне сеоске куће ће бити онолико - колико буде заинтересованих!"

- У селима Србије, поготову у пограничним, брдско-планинским и неразвијеним подручјима на десетине хиљада људи је практично било без превоза. И од села до села и од села до града, старији су пешачили до лекара, а млађи до школе.

Министарство за бригу о селу је у селима Србије знатно повећало мобилност људи у сеоским срединама. За две и по године за бесплатан превоз додељен је 61 минибус у исто толико јединица локалних самоуоправа. 

- Овогодишњи Јавни конкурс је завршен 13. октобра. Стигло је 35 пријава ЈЛС, а посебно ме радује је да су конкурисале и три општине са територије наше јужне покрајине Косова и Метохије: Зубин Поток, Гњилане и Косовска Каменица.

О додели новца за куповину минибусева, као и ранијих година, одлучује Комисија на чијем је челу декан Саобраћајног факултета проф. др Небојша Бојовић, чиме је загарантована висока стручност и професионалност. 

- Сеоски туризам је велика развојна шанса Србије. Манифестација "Михољски сусрети села", која је велика смотра културног народног стваралаштва за три године је окупила више од 450.000 посетилаца и учесника. Пробудила је становнике Србије који се друже, певају, играју, такмиче се у традиционалним спортским дисциплинама, и пре свега, негују вредности завичајне традиције. И "Михољски сусрети села", на чијем је челу наш велики песник Љубивоје Ршумовић, су итекако у функцији развоја сеоског туризма.

- Често истичем да је село више од пољопривреде. Село је заједница људи којима је потребан не само кров над главом и сигуран извор егзистенције, већ и путна инфраструктура, водовод и канализација, стабилан напон електричне мреже, интернет, примарна здравствена заштита, образовне и културне установе, обданишта и школе... План Министарства за бригу о селу и Академијског одбора за село САНУ јесте да се услови живота на селу приближе онима у граду, јер ћемо само тако задржати младе и перспективне људе да ту остану и оснују своје породице.

Поред постојећих, у 2024. години крећемо и са два нова програма. Први је покретање привредних активности - обнова старих и увођење нових заната, отварање занатских и других радњи који недостају у одређеној сеоској средини, развој сеоског туризма. И други: адаптација и реконструкција домова културе, као и задружних домова у модерне и мултифункционалне објекте.

- Села, у којима живи више од 40 одсто становништва наше земље, су највиталнији део Србије. Из села Србије у градске центре стижу сировине, полупроизводи, и прехрамбени производи, што је стратешки важно. Али, најбитније је да из села у градове одлазе млади, паметни и талентовани људи, који тамо испољавају свој пуни радни и стваралачки потенцијал.

- Само у току 2023. године срео сам се и разговарао са амбасадорима: Индије, Немачке, Мађарске и Јапана. Могло би се речи да су проблеми села заједнички именитељ.

Проблеми везани за кретање људи из села ка граду нису само наши. То је глобални проблем, који карактерише и земље Европске уније. Сличне проблеме имају и високоразвијени Немачка и Јапан... Као пример добре праксе можемо навести Француску, у којој се одвија обрнути процес: више је оних који из града прелазе у село. Што се нас тиче, учинили смо први корак. А то је најтеже. Наравно, настављамо!

- Први пут после Другог светског рата, а то је после читавих седам и по деценија, држава Србија је озбиљно посвећена селима и њиховом становништву. Погледајте колико је километара аутопутева и брзих саобраћајница изграђено у последњих десет година у Србији. Села су нам сада много ближа. Велика средства се улажу и у решавање проблема водовода и канализације, широкопојасног интернета.

Село је комплексна заједница људи са разноврсним потребама. Зато се залажем за увођење сеоске општине у којој ће људи договарати, планирати и одлучивати шта је приоритет у њиховој средини. А средства за реализацију свега тога мора да обезбеди републичка благајна. Из таквих села људи неће одлазити! Напротив, у њих ће се доселити и многи из градова Србије.