ИЗБОРНА АНАЛИЗА: Ко су највећи губитници, а ко највећи победници 17. децембра
Највише незадовољних на десници, следе ли оставке?
Како се изборне страсти полако спуштају, било би добро хладне главе сагледати резултате истих и назначити даља кретања у српској политици. С тим у вези треба поменути и ко су највећи губитници, а ко највећи победници након недељног гласања.
ЈОШ ТАЧНО 156 БИРАЧКИХ МЕСТА ЈЕ ОСТАЛО ДА СЕ ОБРАДИ: РИК објавио нове резултате избора
ЈОШ ТАЧНО 156 БИРАЧКИХ МЕСТА ЈЕ ОСТАЛО ДА СЕ ОБРАДИ: РИК објавио нове резултате избора
НАПРЕДЊАЦИ ПОБЕДИЛИ У СВИМ РЕГИОНИМА: Тотална доминација СНС-а широм Србије
НАПРЕДЊАЦИ ПОБЕДИЛИ У СВИМ РЕГИОНИМА: Тотална доминација СНС-а широм Србије
ШЕШЕЉ ПРЕШАО ЦЕНЗУС У ЗАТВОРУ: Радикали наишли на велику подршку затвореника
ШЕШЕЉ ПРЕШАО ЦЕНЗУС У ЗАТВОРУ: Радикали наишли на велику подршку затвореника
Свакако, најзадовољнији резултатом могу бити у листи Србија не сме да стане, коју чини коалиција окупљена око СНС-а и председника Александра Вучића. Апсолутна већина на републичком нивоу и "пата карте" са социјалистима у Београду су вероватно резултат који ни унутар саме странке није очекиван до, по речима председника, пар дана пред изборе.
Има неколико разлога за тако добар резулатат напредњака. Први је што је Александар Вучић у потпуности стао иза листе улажући комплетан свој политички ауторитет и тежину. У томе му је помогла и сигурна позиција на председничком месту, због чега није морао баласнирати према другим странкама, у првом реду СПС-у, напротив, могао је да и од њих откине део изборног колача.
Вучић је вероватно схватио да у ситуацији његове уздржаности од страначке трке, какву је једним делом показао на изборима 2022. године, друге национално орјентисане странке, а пре свега социјалисти, профитирају на његов рачун. Зато је овај пут потпуно поистоветио своју судибну са судбином листе Србија не сме да стане, што је дало резултате.
Други разлог успеха је изванредна кампања СНС-а, која је на леп начин избалансирала негативне и позитивне елементе. С тим да су се сами званичници првенствено бавили позитивном кампањом заснованом на резултатима. У ту сврху је израђен и један врло занимљив и интерактиван сајт "Србија не сме да стане" на коме су побројани сви најупечатљивији резулати власти, од градње путева, до подстицаја пољопривреди.
Такође, резултату је допринела и стабилна спољна политика коју води ова власт као и стабилизација економије након потреса изазваних украјинским ратом.
Кретања на "десници"
У оне који могу бити задовољни изборима сврстаћемо и Нови ДСС Милоша Јовановића. Он је једини на десници успео да сачува сличан проценат гласова и показао да има релативно мало, али стабилно бирачко тело. Затим, ово му је отворило, дуго чекану прилику да се позиционира као доминирајући фактор на десном политичком спектру испред Двери и Заветника, који су очигледно преценили своје могућности. Његов резултат је показао и да постоји један део национално опредељених бирача који је спреман на оштрију политику према СНС-у. Добра околност по њега је и што, по речима председника, неће бити ванредних парламентарних избора. Тако ће NDSS добити четири године готово ексклузивног представљања деснице у парламенту.
Занимљиво је да управо на десном идолошком спектру на овим изборима има највише губитника. То је добрим делом изазвала чињеница да нису постигли договор око заједничког наступа, али ни контекстуални фактори им нису ишли у прилог као 2022. године. Наиме, у тада још врелом амбијенту због украјинске кризе, десница је профитирала на традиционално проруским осећањима становништва. Сада је тај набој спласнуо и добар део њихових гласова је отишао ка власти.
Читав низ политичара који је покушао да своју позицију гради на десници сада се суочава са озбиљним изборним поразом, неретко и захтевом за оставком. Осим Бошка и Милице, изборни фијаско доживели су и Саша Радуловић, Борис Тадић и Вук Јеремић. Не би нас требало зачудити ако оба конституента "цензус коалиције" ДЈБ и Тадић политички нестану након ових избора.
Један од великих губитника 17. децембра је и Социјалистичка партија Србије и њен дугогодишњи лидер Ивица Дачић. Ово гласање је заправо показало да су њихови добри резултати били једним, не малим, делом заправо паразитирање на угледу и утицају Александра Вучића. Вучић то није избегавао да нагласи у току кампање и, штавише, није бежао од клинча са социјалистима, са којим се Дачић није умео ни на који начин носити.
Најавивши своју оставку, вероватно је најавио и извесне дубоке промене у политичком позиционирању СПС-а која је никад ближе ситуацији да буде потпуно издоминиран од стране већег партнера у власти.
СПН није дошла до власти у Београду
У листу незадовољних уписали су се и предводници листе Србија против насиља. Њихов кључни циљ у који су били крајње уверени остао је ипак недостижан. СНС је показао доминацију и у Београду. Последњи подаци ГИК-а говоре да ће СНС СПС у најмању руку имати "пата карте", али је готово извесно да ће обезбедити бар ситуациону подршку још једног посланика.
Непризнавање избора од стране СПН-а, вероватно на крају неће дати никакав резултат, поготово јер се са резултатом избора помирио и Стејт Департмент честитајући Вучићу.
Иако су процентуално уз помоћ широке мобилизације глумачко-професорске "елите" искорачили из бирачког тела Саше Јанковића ипак је то недовољно за озбиљније угрожавање власти. Њихова унутрашња трвења ће након избора вероватно довести до распада ове широке коалиције.
Несторовић направио "бум"
На крају долазимо до највећег изненађења избора. То је свакако листа "Ми - глас из народа". Ту групу интелектуалаца окупио је доктор Бранимир Несторовић, лице препознатљиво по критици корона хистерије. Уз њега су личности чији је ангажман нарочито појачан и примећен након почетка сукоба у Украјини, то су Синиша Љепојевић, Александар Павић и генерал Митар Ковач.
Изузетан изборни успех ове листе показује да конзервативно бирачко тело у Србији осим приче о Косову, Русији и НАТО, воли да чује и понеку тезу о контроверзним плановима Запада на културно - вредносном пољу.
Несторовић ће, ако успе да сачува странку од "прелетања", бити у позицији да уцењује око формирања власти у Београду. Могуће да ће то повезати са формирањем владе и тражити министарска места за подршку у Београду. Међутим, судећи по његовим саопштењима најближа опција му је мањинска подршка београдској власти СНС-а и СПС-а.
Но, кључни задатак ће му бити управо чување страначке структуре и ширење исте по Србији. Та групица интелектуалаца је овај пут направила "бум", међутим без јаке инфраструктуре и учвршћивања редова брзо ће их прогутати машинерија великих политичких фактора.
Четири године стабилне власти
Сви наведени фактори ће утицати на динамику политичког живота после избора у Србији, а нарочито ће занимљива дешавања бити око позиционирања СПС-а и борбе на десници. Са друге стране власт је овим успехом добила за себе 4 мирне године у којима мора да заврши велике пројекте као што је "Експо" и пруга "Нови Сад - Суботица".