Откуд Кена међу напредњацима: Вучић успешно од бивших политичких противника ствара савезнике

Већ данима једна од главних тема у опозиционим медијима јесте одлука Радослава Милојичића Кене да јавно подржи политику Александра Вучића и СНС, односно одлука владајуће странке да познатог политичара из Смедеревске Паланке стави на своју изборну листу за посланике у Скупштини Србије.

И одлука Милојичића да подржи СНС и одлука СНС да га кандидује за посланика су од опозиције дочекане на нож, као пример бог зна каквог политичког неморала. У питању је већ много пута виђена политика двоструких аршина по којој оно што је дозвољено другима, није дозвољено Вучићу и СНС.

Милојичић је био узданица ДС. Био је потпредседник а затим у три мандата и председник општинског одбора те странке у Смедеревској Паланци. У локалној самоуправи је прво био помоћник председника општине а затим и председник општине. Када је изабран на ту функцију био је најмлађи председник општине у Србији.

На изборима 2026. изабран је за народног посланика, а у ДС је изабран за председника Извршног одбора. На унутарстраначким изборима био је шеф изборног штаба Драгана Шутановца.

Након седнице страначког руководства 21. јуна 2020. године, која је одржана у Мадленијуму, искључен је из ДС, заједно са Слободаном Милосављевићем, Браниславом Лечићем и Балшом Божовићем. Под оптужбом да су покушали да "преотму странку“. На конгресу у јануару 2022. године Комунистичка партија чији је председник био Титов унук Јошка Броз  променила је име у Српска левица, а Милојичић је изабран за првог председника нове странке.

У јавном деловању након искључења из ДС залагао се за политику бржег прихватања захтева који Запад испоставља Београду али се није устучавао да јавно хвали Александра Вучића, истичући да је непобитна чињеница да води одговорну државну политику и да ту политику подржава већина грађана Србије.

Да резимирамо, Радојичић је био народни посланик и председник Извршног одбора, значи главни оперативац ДС. На те функције, посебно на ову другу, сигурно није изабран на лепе очи већ због показаних квалитета и резултата.

Е сад замислите обрнуту ситуацију. Да неко од напредњака, неко ко је обављао највише страначке функције, сличне онима које је Милојичић обављао у ДС, одлучи да подржи неку од опозиционих странака.

Како би она реаговала? Дочекала би га раширених руку. Све уз зурле и таламбасе. И, нека нико не сумња, ставила га на посланичку листу. Из разлога које ником ко зна политичку азбуку не треба објашњавати.

Како би јавност, посебно ова што се сад ишчуђава Милојичићевом "васкрснућу“ у табору напредњака, реаговала? Не би у томе видела ништа спорно. Напротив, похвалила би тог функционера напредњака што је  "прогледао“ и одлучио да пређе у табор политичких противника.

Што се тиче подсећања на то шта су све напредњаци ружно говорили о Милојичићу и он о њима, стара народна мудрост каже да будале од пријатеља праве непријатеље а паметни људи од непријатеља пријатеље и савезнике.
Александар Вучић и СНС су показали да су мајстори у томе да од огорчених политичких противника стварају савезнике. А пракса је доказала да је то добро и за странку и за Србију.

За крај, парафразираћу изјаву каријерног југословенског дипломате Јосипа Ђерђе: онај ко није у стању да убедљиво демантује оно што је изговорио пре само један минут не може бити ни добар политичар, а камоли успешан дипломата.