НЕ СМЕ ДА СЕ ЗАБОРАВИ Окупљени под слоганом "Србија против насиља" с моторкама упадали на РТС, призивали убиство Данила Вучића

Годинама уназад сваку кризну ситуацију у друштву користили су да позову своје присталице на улицу и да превратом дођу на власт. Поплаве, насртаји на Скупштину, корона, масовна убиства у "Рибникару" и младеновачким селима... сваки пут су се надали да се то свима осталима смркло само да би њима свануло, пише Курир.

Али се догађаји нису развијали по њиховој жељи, па су им они кретали у сусрет. Провоцирали су инциденте рачунајући да би из њих могла да кресне искра која ће запалити Србију, а да они остану да очисте згариште. Блокаде ауто-пута прављене су да би их полиција насилно уклонила. Митинзи под прозорима Председништва имали су исти циљ. Дување у трубе у Скупштини, и лупање у клупе, такође...

ЦИНИЗАМ ИЛИ ГЛУПОСТ

Сукус оваквог става представља упад Вука Јеремића, Микија Алексића и Боре Новаковића у Вучићев кабинет и позива да се са њима бије (!) ако сме. Или насилни улазак Драгана Ђиласа и Павла Грбовића у зграду РТС у пратњи маскираних мушкараца с моторним тестерама!

Из цинизма или из глупости, тек за једног од двоје носилаца листе "Србија без насиља" је изабрана Мариника Тепић, која је својевремено претила да ће "пасти крв", најгласније у Скупштини ударала у клупу, жестоко вређала Ану Брнабић називајући је "хомопремијерком" и "господином"... хотећи ваљда да нагласи да је она "дама", пише Курир.

Жељко Веселиновић, још један из тог друштва, прославио се тражењем да премијерку Србије, "лезбијку", силује "обдарени Афроамериканац тек пуштен из затвора"! (Каквим ли се маштаријама овај човек препушта кад је сам у свом кревету? Али важно је да је политички коректан и да је уместо "црнац" написао "Афроамериканац"! То је сигурно научио на неком семинару у Будимпешти...)

А други полазник таквих семинара Срђан Миливојевић позивао је на убиство Данила Вучића и парадирао с вешалима у Скупштини!

Није ни чудо што се у таквом окружењу чак и дежмекасти Зоран Лутовац осмелио да Мирославу Јованову прети шамаром.

ЖАЛОСНА ИМ МАЈКА

И за испаде Бошка Обрадовића јавност добро зна. И кад је на седници скупштинског одбора Александра Мартиновића гађао компјутерским мишем, а Маријану Ристичевићу цепао сако, и кад је дивљао по ходницима РТС... Овај папирнати патриота државном заставом је разбијао врата Скупштине и насртао на полицајце у кордону. Насилничко понашање просто иде уз њега, онај један покушај кад је глумио Гандија и штрајковао глађу био је испраћен салвама смеха публике.

(Ћуту у овом набрајању нисмо заборавили, али његово јуначење и показивање мишића ама баш нико не узима за озбиљно, чак ни другари с којима испред сеоске задруге, кад је на "еколошком задатку", испија млако пиво. Нека га, нек се кур*и...)

Шта рећи на све ово?

Весела браћа, жалосна им мајка!

Да нису у Србији, да су молдавски или британски опозиционари, одмахнули бисмо руком и рекли: људи се боре како умеју, нису они криви што не знају за боље - за политички програм који ће привући бираче, за самопрегорни рад за опште добро, за говоре који подижу масе, за јасну визију будућности...

Али код нас су и свакодневно трпимо последице оваквог њиховог деловања којим загађују политички живот, пише Курир.

Додатна невоља је у томе што нема наде да ће се нешто променити. Непривлачни за гласаче, вечито ће остати у опозицији, бити они који чекају да се другима смркне да би њима свануло.

Али узалуд: осуђени су да излазе на изборе и да се сваку пут изнова суоче с понижавајућим резултатом.