ВУЧЕВИЋ УПУТИО АПЕЛ ГРАЂАНИМА: "Не смемо се вратити у период кад је Србија не само стајала, него и пропадала"
Гостовање председника Српске напредне странке Милоша Вучевића у емисији Усијање током предизборног програма.
Председник Српске напредне странке (СНС) и први на листи "Александар Вучић - Србија не сме да стане" Милош Вучевић гостовао је у емисији Усијање током предизборног програма.
НАТО опозиција купује глас за 200 евра, и нуди "бенефите" после избора: Шокантан снимак куповине гласова, овако то раде Ђиласовци (ВИДЕО)
ВУЧИЋ ОДУШЕВИО ЈАГОДИНЦЕ: Насмејао целу халу причом о Микију и Ђиласу
"ЈОШ УВЕК ТРАЈЕ БОРБА СА ПЕТООКТОБАРСКИМ ОЛОШЕМ" Вулин јасан: Србија коју води Вучић неће признати Косово, неће напустити РС
"Србија не сме да стане" је слоган Вучевићеве изборне листе, а докле Србија може да стигне уколико се деси да 17. децембра грађани у највећем броју дају поверење вашој странци.
- Мислим да је то процес који нема краја. Мислим да ту постоје неке границе и одреднице, ни временске, ни просторне. То је нешто што би требао да буде императив за Србију, да је у сталном кретању или сталном покрету ка бољим резултатима, ка бољем животу у Србији, ка већем задовољству грађана који живе у овој држави, који су припадници овог народа или држављани Србије. То је нешто што по мени никад не сме стати. Када би рекли да је нешто урађено до краја, да више нема посла, било би бесмислено све друго. Као и у животу, као у породици, увек имате неки нов изазов. Једне године кречите, друге године купујете, не знам, белу технику, треће године размишљате о куповини аутомобила или шта год већ, тако је са државом. Увек имате бар километар пута или аутопута новог да изградите или да поново асфалтирате или да проширите водоводну канализацију у мрежу, да отворите неко ново радно место. Нема краја - рекао је Вучевић и додао:
- Оно што је за нас кључно и то је порука наша грађанима, Србије не сме стати. То је апел грађанима да се не смемо опет вратити у оне периоде када је Србија не само стајала, него и пропадала. Када стојите у месту, у држави, у политици, ви губите тај ритам са осталим друштвима, са осталим државама. Не ради неког пуког такмичења, него ради опстанка и останка. Зато је неопходно да је држава стално у једном покрету, у покрету ка напретку, у правом правцу. Наравно, ми немамо снаге да трчимо неким џиновским корацима, али од 2012. апсолутно ходамо напред.
Вучевић се потом дотакао 2012. године.
- Ја очекујем да људи разумеју поруке којима се ми обраћамо њима или како комуницирамо. Па имате и наш подслоган ако могу тако да га дефинишем, "снага је у народу", односно снага је у људима. Знате шта, када смо наследили државу, наследили у смислу одговорности, и ако не могу рећи да је до 2012. постала нека велика одговорност, они који су је водили. Чак бих рекао да је била небрига. Много поља је било отворено, да не кажем, много пожара је горело. Од мањка пара у државној каси за исплату пензија и плата, да вам подсетим, 2012. у јулу и августу, није било довољно за исплату следеће пензије, за све наше пензионере у Србији. Таква је каса наслеђена. Данас имамо 5 милијарди евра, а тада је било око 70 или 80 милиона евра на рачуну. Само за пензије тог месеца је требало три пута више пара. Да људи доживе како је био стањен и како је данас инфраструктура заостала, недовољна, лоша повезаност различитих делова Србије, закатанчене фабрике, војска пред гашењем, само што нисмо прогласили да нам не треба војска. Косово, негде тамо далеко. Углед наш, да се не спомиње - рекао је Вучевић и додао:
- Просто до лета 2012. је онако провејавао један песимизам, безвољност. Људи нису веровали да можда буде боље. То је толико година лагања, обмањивања, разних обећања. Сјајних комерцијалних реклама, политичког маркетинга и врло танких резултата. Сада, када такву ситуацију наследите, врло је тешко да кажете шта је најважније. Да не кажем да су нас после годину или две затекле највеће поплаве. Па онда најнепопуларније мере где смо морали да држава не банкротира, да смањујемо плате и пензије. А онда кад смо мислили да смо то све преживели, кренуо је талас миграната из Азије и Африке. Највећи од Другог светског рата, где смо ми били на тој рути, да су се све државе негде бориле ко ће коме да остави тај проблем. Онда кад смо и то преживели, почела је корона. Две године борбе за сваки људски живот, за кревет више, за вакцину више, за лек нови. Буквално борба за људске животе. И кад смо мислили да смо и са тиме прегрмели све муке, креће рат у Украјини. И онда тај невероватни притисак на нас. Зато што смо ми независни и слободни, али то није баш популарно. Морате се одредити, да ли сте за нас или сте против нас. И изнад свега тога или за време свега тога, политичка борба за Косово и Метохију и притисци.
