"ПУТЕВИ СЕ ГРАДЕ ОД АСФАЛТА А НЕ ОД ЛАЖИ И МАГЛЕ" Србија није и не сме да стане: У последњих 11 година изграђено највише километара ауто-путева у историји

Последњих десет година откако је на чело државе дошла Српска напредна странка на челу са председником Александром Вучићем, Србија је постала непрепознатљива земља будући да крупним корацима и незадрживо корача ка својој потпуној трансформацији у економском и политичком смислу.

Ако се сагледају сви учинци инфраструктурне политике актуелне власти јасно је да наша земља обара све рекорде у региону па и Европи у томе колико се тренутно гради километара ауто-путева и брзих саобраћајница те колико се милијарди динара издваја у сврху инфраструктурних пројеката.

Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић изјавио је недавно да је Србија у последњих 10 година изградила највише километара ауто-путева у својој историји.

Министар је истакао да је у периоду од 2000. до 2012. године изграђено тачно 42,6 километара ауто-путева пуног профила.

- Тачније, дограђено на Титовим ауто-путевима пошто ниједан нови ауто-пут нису саградили. Истина је да је у периоду од 2013. године до данас изграђено чак 385 километара ауто-путева пуног профила (данас је тај број већи) - навео је Весић и тиме разобличио сво лицемерје опозиције која упорно покушава без аргумената и доказа да омаловажи мегаломанске пројекте Србије пристојних, марљивих и успешних људи.

-Пошто се путеви граде и рехабилитују од асфалта, а не од лажи и магле, да погледамо званичне податке колико се асфалта производило и увозило у овом веку. У Србији је за изградњу и рехабилитацију путне инфраструктуре 2013. године произведено 2.122.990 тона асфалта. У 2023. годинибиће произведено и уграђено 6.500.000 тона асфалта, што је раст од 306 одсто - напоменуо је Весић и тиме математички срушио све манипулације на ову тему.

Након година па и деценија занемаривања ових питања, може се рећи да у периоду после 2012. године радови на путној инфраструктури по први пут постају реални приоритет за Србију.

Обичан човек и његове реалне потребе да остане и опстане на свом огњишту стављене су у први план због чега је основни интерес државе Србије постао управо тај да сваки део земље почне економски да се развија.

Власт у Београду ушла је у ципеле обичног сељака, грађанина ове државе и разумела да је предуслов сваког економског развитка села, вароши или града постојање путне инфраструктуре. Другим речима, кад год се негде изгради аутопут, створи се и вероватноћа да ће тај крај почети привредно да оживљава.

Једноставно, инвеститори неће доћи тамо где не постоје минимални услови за одрживи останак обичног становништва.

Погони и фабрике не отварају се тамо где је инфрастуркутра застарела и где макадамски путеви и воловске стазе представљају једини начин да се дође до одређене локације.

Разумело се да и да је експанзија у градњи аутопутева веома корисна за Србију.

Долазак на власт председника Александра Вучића отворио је нове хоризонте за свеукпни привредни напредак и обнову државе.

Поред изградње нових ауто-путева, озбиљно се радило и на одржавању путне мреже. Подаци говоре да је само од 2012. до 2019. године обновљено преко 4.000 километара државних и локалних путева, од којих је већина у малим местима по први пут асфалтирана, јасно говори о чврстом опредељењу руководства да државу Србију учини успешним моделом инфраструктурног гиганта на који ће се видећемо, угледати земље региона али ће поштовање према учинцима Србије на овом пољу одати и много економски снажније чланице Европске уније.

Пројекти изградње 10 ауто-путева

Коридор 10 је један од најзначајнијих паневропских саобраћајних коридора који пролази кроз Србију и повезује Аустрију, Мађарску, Словенију, Хрватску, Србију, Бугарску, Северну Македонију и Грчку. Радови на делу коридора који пролази кроз Србију завршени су после 50 година!

Да се ради о правој револуцији на подручју инфраструктуре доказује и чињеница да су у 2019. години завршени јужни и источни крак Коридора 10, а круну грађевинских подухвата чини деоница кроз Грделичку клисуру. На ових 26.34 километара изграђено је 36 мостова, два тунела, преко 15 км потпорних конструкција и 7.5 км косина.

Ова деоница Коридора 10 се с правом сматра једним од најизазовнијих и најзахтевнијих грађевинских подухвата у Европи. Поред Коридора 10, у 2019. години је завршен и ауто-пут "Милош Велики" који спаја Чачак са Београдом у дужини од 120 км.

Пројекти изградње 10 ауто-путева поред економске добити омогућили су прилику да бројни туристи похрле у нашу земљу, те на ефикасан и бржи  начин посете и осете многе туристичке лепоте које наша земља нуди.

Реч је о следећим деоницама: Фрушкогорски коридор, Рума - Шабац - Лозница, Кузмин - Сремска Рача, Прељина - Пожега, Моравски коридор, Сурчин - Нови Београд, Обилазница око Београда - Сектор Б, Пожаревац - Градиште - Голубац, Ниш - Плочник, Обилазница око Крагујевца

Обичном грађанину упада у око да се само у периоду од од 2012. до 2019. године много интензивније градило него у читавој деценији која је овом периоду претходила. Са аспекта конкретне математичке рачунице, за само 7 година изграђено је 362 километра ауто-путева, тачније 39.21% свих саобраћајница тог типа у Србији!

Фрушкогорски коридор

Изградња Фрушкогорског коридора, која је симболично почела 1. маја, поред бољег повезивања са непосредним и ширим међународним окружењем, има за циљ побољшање регионалне позиције у домену приступачности, у саобраћајном растерећењу урбаних подручја (обилазница око Новог Сада, Ирига и Руме) као и уклањање транзита са подручја Националног парка „Фрушка гора” (изградњом тунела). 

Укупна дужина Фрушкогорског коридора, тј. брзе саобраћајнице Нови Сад – Рума, износи 47,91 км.

Брза саобраћајница се састоји из четири деонице: Деоница 1: Петља Ауто-пут Е-75 – Парагово са планираном трасом државног пута ИИА реда бр. 100 од Жежељевог моста до петље Ауто-пут Е-75, дужине 14,01 км. Деоница 2: Парагово – почетак обилазнице око Руме, укупне дужине 16,48 км. Деоница 3: Петља Каћ – Петроварадин (Ауто-пут Е-75), дужине 6,9 км. Деоница 4: Обилазница око Руме, дужине 10,52 км. 

Важно је истаћи да радови на изградњи тунела Иришки венац у оквиру овог коридора, који је и иначе најзахтевнија тачка пројекта, напредују у складу са планираном динамиком, кажу у Министарству грађевинарства. Иришки тунел биће најдужи у Србији, чак 3,5 километара. Предвиђена је и изградња два везна тунела кроз које ће моћи да прођу и камиони ако остану у квару, а све је пројектовано у сагласности са немачким стандардом безбедности РАПТ.

Ауто-пут Београд–Сарајево

Први је ауто-пут који ће директно повезати Србију и Босну и Херцеговину, односно Републику Српску, и спада у један од највећих инфраструктурних пројеката. Србија је прошле године кренула у изградњу прве деонице у дужини од 18 километара, од Сремске Раче до Кузмина.

Изградња овог ауто-пута обухвата и изградњу новог моста на Сави у Сремској Рачи, укупне дужине 1.310 метара. Мост се састоји од прилазних бетонских конструкција на обе обале Саве, дужина 530 метара и 450 метара, као и челичне конструкције над реком дужине 330 метара.

Вредност инвестиције је 250 милиона евра.

"На једној страни моста је садашњост, а на другој будућност"

У току је градња моста на будућем ауто-путу Кузмин-Сремска Рача. Укупна дужина биће 1.310 метара, најдужи распон је 150 метара, а укупна ширина биће 31 метар.

У оквиру пројекта планирана је изградња ауто-пута дужине 18 километара од Кузмина до Сремске Раче. Тренутно је ангажовано 550 радника, а вредност комплетних радова је 250 милиона евра.

Извођач радова на деоници Кузмин-Сремска Рача је обећао да ће та деоница ауто-пута Београд-Сарајево бити завршена до краја 2022. године.

Важно је напоменути да су Сремска Рача и нови мост преко Саве само један од великих инфраструктурних пројеката које Србија реализује и поред светске кризе и ратних сукоба на тлу Европе, јер је то услов за раст и напредак.

– За нас је важно да на Балкану зидамо мостове који спајају државе, пријатеље и браћу и тада неће бити препрека и стрепњи. То није само мост преко Саве, већ он спаја Београд са Бањалуком и Сарајевом, и он, као и овај вијадукт на деоници Сремска Рача -Кузмин премошћава неспоразуме, неразумевање и прошлост. На једној страни моста је садашњост, а на другој будућност – поручио је Вучић на церемонији поводом почетка радова на деоници Сремска Рача – Кузмин.

Црна Гора све ближа!

Аутопут од Прељине до Пожеге имаће велики значај за повезивање Србије и региона, јер представља наставак аутопута Милош Велики ка граници са Црном Гором, али је и део будућег аутопута Београд-Сарајево, пошто од Пожеге преостаје да се изгради још око 60 км аутопута до границе са Босном и Херцеговином.

Када говоримо о овом инфраструктурном питању вреди подсетити да ће ауто-пут Милош Велики бити спојен са Моравским коридором, односно будућим аутопутем Е-761 Прељина-Појате на петљи Прељина, чиме ће бити повезан и са аутопутем Е-75 Београд-Ниш.

Обилазница око Чачка

Насловнице домаћих медија просто је запљуснула навала захвата и пројеката који ће се радити на ужем или ширем подручју Чачка!

Наиме, када говоримо о обилазници око Чачка важно је истаћи да је дужина обилазнице око 6 километара те да се на њој се налазе 2 вијадукта,1 тунел, мост преко Западне Мораве и Петља Паковраће (тачније Чачак-Запад).

Сврха ове обилазнице јесте нестанак гужве на наплатној рампи у Прељини.

Наслови којима сведочимо последњих година у медијима: "У Чачку ће се градити пет нових кружних токова - Ускоро и градња северне обилазнице", "У плану изградња моста на Морави, као и продужење Булевара Танаска Рајића", "У Чачку ће се градити нових пет кружних токова" говоре у прилог чињеници да Српска напредна странка не жели Чачак да врати у време када су градом управљали они којима је лични и узак партијски интерес био испред практичних проблема грађана и локалне самоуправе.

Чачак доживаљава данас свој инфраструктурни и индустријски процват и грађани могу бити спокојни у будућности.

Обилазница Сурчин - Нови Београд

Сврха изградње Обилазнице Сурчин-Нови Београд огледа се у изградњи магистралне саобраћајнице која преко петље Сурчин спаја Нови Београд са ауто-путем "Милос Велики".

Ауто-пут Рума–Шабац и брза саобраћајница Шабац–Лозница 

Укупна дужина деонице Рума–Шабац–Лозница износи 78 км. На тој деоници предвиђена је изградња 56 објеката, од тога 54 моста и две петље, у Хртковцима и Руми. Пројекат се састоји из три деонице: ауто-пут Рума–Шабац дужине 22,07 км, мост преко Саве дужине 1,35 км и брза саобраћајница Шабац–Лозница дужине 54,58 км. 

Ауто-пут Рума–Шабац и брза саобраћајница Шабац–Лозница један је од приоритетних задатака у друмском транспорту, јер ће повезати Војводину и важне административне и регионалне центре од Руме преко Шапца са Лозницом и источним деловима Републике Српске. 

Овај ауто-пут, са новим мостом преко Саве, отворио је 14. октобра 2023. председник Александар Вучић. Очекивани рок за завршетак брзе саобраћајнице је крај 2024. године.

Набрајати све учинке власти на челу са Александром Вучићем од 2012. до данас био би заиста изазован посао и сасвим сигурно не би могао да стане у ових неколико десетина редака овог текста но чињеница је да Србија јесте данас препознатљива као земља у којој се сваке године све више гради а на темељу тога и привлачи мноштво инвестиција.

Од неких заслуга садашње власти вреди поменути и реновирање и санацију железничких станица. 

Обновом 27 железничких станица широм Србије била је обухваћена санација фасада, замене крова, столарије и браварије, радови на сређивању електроинсталација, санација и изградња мокрих чворова, као и ојачавање темеља зграда где је то било неопходно. Многе од тих станица први пут су биле уређене након дужег временског периода.

Ревитализација, изградња мостова још један је незаобилазан успех модерне Србије. Вреди споменути Жежељев мост, први нови мост у Новом Саду, мост Врла код Владичиног Хана, Мост преко Саве код села Мачвански Пиричиновић,мост Михајла Пупина...