СВИ СЕ УЈЕДИНИЛИ САМО ВУЧИЋ ДА ОДЕ: Левица и десница заједно, једни би у НАТО, други са Русијом, а Косова нигде

А наши лумени, Мариника Тепић (за заборавне, један од оснивача Чанкове ЛСВ), Александар Јовановић Ћута (бог те твој, има име као народни херој!), Мики Г17 Алексић, Радомир Лазовић… убеђени су сто одсто да само они треба, могу и умеју да воде државу!

Ова двојица последњих, и саветница Здравка Поноша Софија Мандић, гостовали су у недељу у „Утиску недеље" и скинули и последњу завесу са јадне сцене на којој наступа српска опозиција.

Пакт са црним ђаволом

Из њихових елаборација схватили смо само једно: самозване „проевропске“ странке спремне су да пониште све своје принципе и програмска начела и да се удруже и са црним ђаволом како би се домогле власти, пише Курир.

На њихов позив десничарима свих нијанси црне да им се придруже, спремно се одазвао Милош Јовановић: „Са свима, да Вучић оде са власти!“

Зашто је ово чисти противприродни блуд?

У Европи је општеприхваћена дефиниција коју је у својој књизи „Политичка странка“ још 1948. године дао италијански теоретичар права Пјетро Вирга:

„Странке су удружења људи који имају заједничку идеологију и заједничке интересе и који посредством једне чврсте организације имају циљ да утичу на доношење одлука о политичком правцу развоја земље.“

Идеологију Драгана Ђиласа, Маринике Тепић и њхових другова између осталог чине приврженост бриселској бирократији и НАТО и посвећеност правима ЛГБТ заједнице… У односу на Косово, јасни су: подржавају француско-немачки план. Сличне циљеве прокламовале су и остале странке из колоне којој се на чело ставио Драган Ђилас.

А како стоји ствар са десничарским странкама?

Кад њихове циљеве очистимо од плеве општих места, остају: Србија с Русијом, православна породица као стожер друштва и одбацивање француско-немачког плана за Косово.

Теорија политичких странака коју смо напред поменули стога дозвољава да Ђилас и Јовановић оду заједно на роштиљ, играју фудбал или да се друже на неки други начин, али не признаје могућност удруживања на изборима.

Јер, ако грађани на изборима гласају „против Вучића“, како то траже и натовци и антинатовци, за шта гласају?

Ако победе на изборима, повешће Србију или у НАТО, или ка Русији? Прихватиће план Макрона и Шолца о Косову, или ће га одбацити? Признаће права ЛГБТ особама, или ће их полиција кажњавати ако се на улици држе за руке?

Или ћемо – ако овако удружени победе – имати и једно и друго: Заветница као министарка просвете штампаће уџбенике у којима пише да је хомосексуалност болест, а Ћута, као министар спољних послова, протераће руског амбасадора?

И основно: ако се гласа „против Вучића“, односно да се промени његова политика, да ли то значи да гласамо да више не буде повећања пензија и плата, изградње болница и школа, отварања нових радних места?

Глуви и слепи на потребе народа

Нашим опозиционарима неко је дошапнуо да су бољи од нобеловаца и да је победа сигурно њихова, и сада шиште „Само да Вучић оде“. Тај је њихов занос налик на екстазу великог шумског тетреба – затварају им се очни капци и ушне дупље. Глуви и слепи за потребе осталих, усредсређени само на један циљ – да се докопају власти, они грађанима нису одговорили ни на једно од ових питања.

А требало би.

Ако ништа друго, да их убеде да се њихов савез неће распасти већ у ноћи после избора, и да држава неће запасти у хаос и безвалашће док у свету на више страна трају сукоби који прете да се претворе у светски рат. И кад, што је још већа непосредна опасност, неке земље у Европи врше све јачи притисак да се „питање Косова реши“.

Које ће, сматрају те земље, бити решено… „само да Вучић оде са власти“.