Ако нису заштитили документа, хоће ли моћи да сачувају жртве? ПРЕТИ НОВА ОПАСНОСТ ОД ТЕРОРИСТА ОВК
Прва оптужница за ратне злочине на Косову и Метохији током деведесетих потврђена је, а Суд у Хагу најављује да је почео и процес пријављивања жртава које ће учествовати у судском поступку.
Из Суда апелују свима који су претрпели патње услед утврђених кривичних дела да се јаве, а адвокати кажу да ће на испиту бити и њихова заштита.
Оптужница је подигнута и објављена против бившег шефа обавештајне службе Косова и једног од оснивача ОВК Саљиха Мустафе. Он се терети, како су Специјализована веће Косова објавила, за кривична дела произвољног лишавања слободе, суровог поступања и мучења извршена над најмање шест лица у периоду приближно од 1. априла 1999. до 19. априла 1999. на имању у месту Злаш на Косову које је служило као затвор. Терети се и за убиство једног од затвореника.
НАЈНОВИЈИ ДЕТАЉИ НЕУСПЕЛЕ ОТМИЦЕ ДЕЧАКА НА КОСОВУ: Зграбили су га четворица и покушали да га угурају у ауто
ПОКУШАЈ ОТМИЦЕ СРПСКОГ ДЕЧАКА НА КОСМЕТУ: Непознате особе хтеле на силу да га увуку у црвени ауто
ОЧАЈНИЧКИ МОЛИ ДА ГА ПУСТЕ: Харадинај први пут у судници - не признајем суд и тражим слободу
Важан део процеса је пријављивање жртава и њихово учешће, а говорећи о томе председница Екатерина Трендафилова истакла је да је то прилика да жртве учествују у задовољењу правде
- Специјализована већа Косова надлежна су за тешка кривична дела, укључујући злочине против човечности и ратне злочине. Ако желимо да правда буде задовољена, не смемо заборавити оне који су пропатили због тих злочина. У нашем суду, жртве ће имати прилику да учествују у судским поступцима и на тај начин учествују у задовољењу правде - истакла је Трендафилова.
То практично значи да сви они који сматрају да су жртве и да су лично претрпели штету, не само физичку, већ и менталну или материјалну штету као директну последицу кривичних дела наведених у потврђеној оптужници могу сада да се пријаве да учествују у поступку. Након тога, судија одлучује да ли они која су се пријавили могу да добију процедурални статус жртве.
- Специјализована већа Косова су решена да омогуће жртвама да учествују у поступцима, уз помоћ адвоката који заступа жртве. Служба за учешће жртава Специјализованих већа ће учинити све да помогне жртвама у попуњавању пријава, које ће се затим обрађивати на сигуран и поверљив начин - рекла је секретар суда Фиделма Донлон.
Процедура је таква да жртве које учествују у поступцима пред Специјализованим већима образују једну или више група. Свака од тих група ће учествовати у поступку посредством адвоката који ће је заступати и који може присуствовати судским седницама а који даље током поступка редовно обавештава жртве о одвијању поступка.
Заступник жртава ће тражити да чује ставове жртава, саслушати њихове проблеме и изнети их пред надлежне судије. Важно је и да жртве које учествују у поступцима пред Специјализованим већима имају одређена права, укључујући право да буду обавештене, да им се призна статус жртве, као и да добију накнаду штете.
"Неопходно је да се чују гласови жртава"
- Неопходно је да се чују гласови жртава у поступцима који ће се водити. Апелујем на све који су претрпели патње услед кривичних дела из оптужнице да се укључе у овај поступак - додао је специјализовани тужилац Џек Смит.
Жртве могу да постану сведоци, а баш због заштите сведока седиште Специјализованих већа је у Хагу, а не на Косову и Метохији. Страшна убиства сведока који су требало да се појаве пред Судом у Хагу који се бавио злочинима у бившој Југославији остављају горак утисак, а дешавања последњих недеља на Косову и Метохији, указала су да ОВК неће презати ни од чега како би и овај пут ометали правду.
Три пута су се наводни папири са наводним сведочењима против припадника ОВК, предлозима оптужница, доказима, појавили у просторима удружења ветерана ОВК у Приштини.
Сваки пут их је наводно доставила анонимна особа, подељена су новинарима, а након сваке конференције их је конфисковао истражитељ у Хагу. Још није потврђено да ли су они аутентични и досад ниједно име сведока није објављено у јавности.
На те догађаје указује адвокат Љубомир Пантовић из Косовске Митровице а који је на листи бранилаца и заступника оштећених пред Специјализованим већем Косова.
- Овај суд, за разлику оног у Хагу који се бавио злочинима у бившој Југославији, има посебни део који се брави жртвама и надокнадама штете, то је похвално. Има посебан програм за заштиту сведока, а то најпре значи заштиту индентитета. Али цурење податка које се дешавао последњих недеља доводи у питање ефикасност тог програма. Представници ветерана ОВК су сами рекли да располажу именима сведока и мислим да ће се после тога сви запитати да ли вреди и да ли је безбедно да иду у суд. Ово цурење документа доводи у питање ефикасност око заштите жртава, јако опасно је и представља ударац за суд - напомиње Пантовић.
Специјализовано тужилаштво у Хагу је институција коју су формирале привремене власти на Косову и Метохији, на инсистирање међународне заједнице. Бави се истрагом наводних злочина припадника Ослободилачке војске Косова почињених над етничким мањинама и политичким ривалима који се помињу у извештају Савета Европе из 2011, чији је аутор швајцарски сенатор Дик Марти.
Како се пријављује
Уколико жртва жели да се пријави за учешће у поступку, може да се јави адвокату или да попуни образац за пријаву и да их заједно с личним исправама и евентуалном пропратном документацијом пошаље на мејл или редовном поштом. Уколико жели да сачува идентитет, то може да уради тако што онлајн попуни посебан образац.
Оленик: Специјализована већа засад добро штите сведоке
У ефикасност тог суда верује адвокат Александар Оленик, који је на листи заступника жртава.
- Чини ми се да су из раније праксе сви извукли поуке, а на наводна цурења документа гледам као на чисту медијску кампању и застрашивање сведока. Зато су и двојица учесника одмах ухапшена, јер је питању ометање правде и затрашивање сведока. Досадашња организација рада Специјализованих већа Косова је, колико сам могао да се уверим најбоља досад и нема информација да је неко од сведока или жртава нестао или одустао. Да ли ће жртва постати сведок, зависи од тужиоца. Да би неко био сведок, довољно је да има информацију коју је посредно или непосредни чуо или видео, а жртва је онај који је претрпео штету. Досад сам радио на статус жртава за око 50 особа, али за злочине у месту Врбан - напомиње Оленик.
