ДАНАС ЈЕ ГОДИШЊИЦА ХЕРОЈСКЕ БИТКЕ НА КОШАРАМА: Српски јунаци одолели нападима терориста и НАТО алијансе
Пре тачно 22 године, на данашњи дан, у јеку НАТО агресије на СР Југославију, почела је највећа копнена офанзива на територији СР Југославије, битка на Кошарама.
Велики петак те 1999. године остаће уписан као дан када је почео напад у ком је бројчано јачи и надмоћнији непријатељ покушао да изврши копнену инвазију кроз караулу Кошаре и продор ка Метохији. Планирали су да заузму Ђаковицу и пресеку линије ВЈ између Ђаковице и Призрена.
Њихов крајњи план је био да заузму читаву Метохију и натерају ВЈ на отворени сукоб са њима, како би се откриле снаге ВЈ и омогућило НАТО авијацији да их бомбардује.
ВИСОКИ ДЕЧАНИ У СЕДАМ НАЈУГРОЖЕНИЈИХ ЛОКАЛИТЕТА У ЕВРОПИ! Да ли ће то допринети заштити српског наслеђа на КиМ?
У ПОСЛЕДЊЕ ВРЕМЕ ЧЕСТИ НАПАДИ НА ЦРКВЕ: Петковић разговарао са патријархом Порфиријем о ситуацији на КИМ (ФОТО)
"ЈЕДИНО РЕШЕЊЕ ДА НАС ПРИЗНА КОСОВО? ХВАЛА, НЕ ТРЕБА" Председник Вучић имао одговор за Вјосу Османи
Тог 9. априла, у раним јутарњим часовима најпре је кренуо лажни напад на караулу Морина, како би се југословенске јединице одвукле на ту страну, а онда се нешто касније ватра пренела на Кошаре.
У нападу су употребљавани топови, хаубице и минобацачи и ватру су координисали добро обучени припадници француске Легије странаца. Албанци су нападали у три правца, први је био према врху Расе Кошарес, други је био према караули Кошаре и трећи према врху Маје Главе.
Током артиљеријског гранатирања, отприлике 1.500 припадника ОВК је непримећено пришло граници наспрам 110 припадника ВЈ.
Крвава битка је трајала током целог дана да би на крају припаднити тзв. ОВК заузели врх Расе Кошарес, а два дана касније, под константном артиљеријом, и Маја Главу. Војници ВЈ су под налетом граната морали да напусте караулу.
После пада карауле, стигло је појачање од више стотина припадника Војске Југославије из пешадијских и специјалних јединица, тако да је линија фронта стабилизована 19. априла и није било већих померања до краја рата.
Борбе су настављене и током маја, са губицима са обе стране. У ноћи између 10. и 11. маја НАТО авијација је бацила забрањене касетне бомбе, убивши 8 војника и једног официра, а ранивши преко 40. То је омогућило терористима ОВК да одбију снаге ВЈ са те позиције на почетну.
Само захваљујући храбрости и непоколебљивости припадника Војске Југославије непријатељ је заустављен на самој граници, уз незнатно одступање које је било неопходно да би се избегли већи губици и обезбедила ефикаснија одбрана.
Борбе су трајале све до 14. јуна 1999. године, када се Војска Југославије, у складу са Војнотехничким споразумом потписаним код Куманова, повукла са југословенско-албанске границе и подручја Косова и Метохије.
Битка на Кошарама је узела многе животе на обе стране. По изјави генерала Живановића, ратног команданта 125. моторизоване бригаде, у рејону Кошара погинуло је 108 припадника ВЈ (18 официра и подофицира, 50 редовних војника,13 резервиста, 24 добровољца).
Највећи део погинулих чинили су младићи од 18 до 20 година који су били на одслужењу војног рока.
Званични губици ОВК су око 200 мртвих, али сматра се да их је било много више. Највећи број њих потичу са Косова и Метохије, мада се не зна тачно колико је било из Албаније и Македоније.
Кошаре су ушле и у уџбеник из историје за осми разред основне школе, где је наведено да је битка названа по караули Кошаре која се налазила на граници Савезне Републике Југославије и Албаније, у близини Ђаковице и да је почела 9. априла 1999. године.
У борбама на Кошарама учествовали су војници и официри 53. граничног батаљона, 125. моторизоване бригаде Приштинског корпуса, 5. батаљона војне полиције, 63. падобранске и 72. специјалне бригаде.
