ДЕВОЈЦИ ИЗ БУЈАНОВЦА СЕ ОСТВАРИО САН: Једина у Европи добила стипендију за престижни француски универзитет
Теодора је схватила да промене крећу од нас самих
Теодора Стојилковић је девојка из Бујановца која похађа студије Међународних односа са специјализацијом у трансатлантским односима на "Сциенцес По Парис" универзитету у Француској.
Она је једина студенткиња из Европе која је добила пуну стипендију, за век и по, од када постоји тај универзитет.
БЕБИ БУМ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ: Од почетка године у Грачаници рођено 12 беба!
СВЕТИЊА КОЈУ ПОШТУЈУ И АЛБАНЦИ И СРБИ Црква надомак Гњилана место је многих чуда и исцељења (ФОТО)
- Долазим из Бујановца и живим са самохраном, незапосленом мајком. Мислила сам да ни по чему нисам посебна и да ја сигурно нећу добити стипендију да се отиснем у свет и студирам на престижном унивезитету. Нисам имала средстава да постигнем циљ, али сам имала жељу да видим, да чујем, да научим и да мењам себе и свет око себе - започиње своју причу Теодора.
Жељу да упише факултет у Француској никоме није саопштила, јер као што са жељама обично и бива, ако их наглас изговорите, постоји шанса да се не остваре.
Теодора каже да се бојала сам се неуспеха, али да је више плашило да остане и не учини ништа. Због тога се обратила за помоћ и затражила да је упуте на неку фонадацију која подржава снове младих. Особа којој се обратила одлучила је да финансира пријаву на факултет.
Био је то одлучујући моменат у којем Теодора схвата да промене крећу од нас самих. Неколико недеља касније добила је мејл у коме је писало да је примљена. Међутим, њена мајка ништа није знала.
- Плашила сам се мамине реакције, шта ако каже: "Каква Француска, далеко је". Плашила сам се и да је оставим саму. Ипак, нисам смела да одустанем надомак циља. Саопштила сам јој вест полако, бојажљиво. Њена реакција ме је изненадила. Почела је па плаче, и кроз сузе рекла: "ја ћу урадити све само да ти упишеш факултет" – присећа се Теодора.
НАСТРАДАО ЗА ВЕРУ ХРИШЋАНСКУ! ДАНАС ЈЕ СВЕТИ СТЕФАН: Обавезно урадите следеће са божићном сламом!
ОСАМ КОБНИХ ГРЕШАКА КОЈЕ ВОЗАЧИ ПРАВЕ ЗИМИ: Неке од њих могу уништити аутомобил
Додаје да је она једина у породици која је уписала факултет и отиснула се у далеку земљу. Након уписа, сазнала је да је добила стипендију која је покривала само трошкове студија, не и пута и живота у страној земљи.
"Ово је прича о борби једне и свих жена да се школују и образују"
Тада је одлучила да се обрати за помоћ фондацијама које подржавају младе.
Како одговор није добила, готово је изгубила наду. У том моменту је стигао још један мејл од факултета у коме је обавештавају да су одлучили да ће покрити целокупне трошкове школовања и да се то догодило по први пут у историји универзитета.
- Разлог никада нисам сазнала, само ми је директор кампуса касније рекао да ниједно дете из Европе никада није добило пуну стипендију и да су до сада то могла добити једино деца из Африке која су се уздигла из невероватних услова. Ту се крије и моја прича, јер знате ово није само прича о девојци из малене Србије која је успела, ово је прича о борби једног и све деце, борба једне и свих жена да се школују и образују, да нешто промене, ово је борба свих - каже Теодора.
Међутим, само пар дана након обавештења са факултета о пуној стипендији контактирали су је из Фондације "1%" и обавестили је да кошаркашица репрезентације Соња Васић жели да јој помогне.
Након тога су се јавиле и друге спортискиње - Зорана Аруновић, репрезентативка у стрељаштву, затим Александра Крунић, тенисерка и друге.
- Мени као бившој кошаркашици то је било јако дирљиво. Оне су чуле моју причу и одлучиле да ми помогну. Постоји изрека да иза успешне жене стоји читаво село жена. То и јесте моја прича. А од жена је све и почело, те је ред да се са њима и настави - наводи Теодора.
Колеге се диве њеној жељи да нешто промени
Објашњава да је било доста препрека и неразумевања, посебно од професора из школе који су јој говорили "окани се тога, не треба то теби у животу".
Њихово опирање променама дало јој је снагу да настави даље и заиста нешто промени, не само због себе, већ и због генерација које тек долазе.
Теодора је први семестар завршила успешно. Тренутно је у Србији јер су кампуси затворени, али се ускоро враћа у Француску где ће наставити школовање. Каже да су је колеге лепо прихватиле и да се диве њеној жељи да нешто промени.
Оно што је посебно радује је чињеница да, бар људи које је у кампусу упознала, Србију не посматрају кроз информације које им се пласирају у медијима, већ кроз пример једне Српкиње која је вођена сновима дошла у страну земљу да научи како да оплемени своју.
