ДОЛИЈАЛИ РАТНИ ЗЛОЧИНЦИ: Тачи и Весељи у Хагу одговарају за логор у Витини и масакр у Старом Грацком
Илегални логор ОВК-а налазио се у месту Врбан у општини Витина на КиМ током 1999
Суд за ратне злочине ОВК-а у Хагу донео је и формалну одлуку да је свих деветоро заточеника илегалног логора ОВК-а у Витини на Косову и Метохији 1999. године жртва ратних злочина, што је део судског поступка против Хашима Тачија, Кадрија Весељија и других. Такође, против њих је започео и поступак за језиви масакр у Старом Грацку где је убијено 14 Срба.
"ВАЖНО ЈЕ ДА СРБИ НА КОСМЕТУ БУДУ ЕКОНОМСКИ НЕЗАВИСНИ" Кркобабић најавио бесповратна средства за задругаре на КиМ
СТАВ ШПАНИЈЕ ИЗРИЧИТ! Не признајемо независност Косова, без обзира ко то тражи
АЛБАНЦИМА НОВА МЕТА СЕВЕР КОСОВА? Праве војну базу, на удару четири српске општине
Илегални логор ОВК-а налазио се у месту Врбан у општини Витина на КиМ током 1999. године када су у кући, према оптужници Специјализованог суда у Хагу, припадници ОВК-а држали најмање девет особа, међу којима је највише било Срба, у заточеништву у различитим временским периодима и без законског поступка. Како се наводи у оптужници, у том логору заточеници су имали неадекватну храну, воду, медицинску негу, санитарије и хигијену.
-Више припадника ОВК-а свакодневно је подвргавало заточенике тешком премлаћивању и психичком злостављању. Притвореници су по целом телу ударани ланцима, палицама, кундацима, даскама, шутирани и присуствовали симулацијама убистава. Такође, заточеници су могли чути тешко злостављање других притвореника, вређани су, саслушавани и оптуживани за злочине над косовским Албанцима и сарадњу са српским властима - пише у оптужници суда у Хагу.
Све жртве логора у Врбану осим једне су живе и дан данас, а заступа их адвокат Александар Оленик пред судом у Хагу.
- Само у једном случају заступам наследнике односно децу жрве из овог логора, јер сама жртва није преживела. Остали преживели су имали среће да их је током јуна 1999. године, ослободио КФОР, конкретно америчка војска која је заузела и расформирала овај логор ОВК. Преживелим Србима, које ја заступам, су амерички припадници КФОР-а пружили дуготрајну медицинску негу у бази "Бондстил" јер су били животно угрожени због преживљење тортуре - наглашава Оленик.
Како каже, амерички војници имали су значајну улогу у судском поступку.
- Током заузимања овог логора ОВК-а, ослобађања киднапованих Срба и њиховог збринавања, амерички припадници КФОР су све евидентирали, пописали, снимили и на тај начин су обезбедили велики број квалитетних доказа за Специјализовано тужилаштво. Посебно истичем да су све преживеле жртве ратних злочина извршених у логору ОВК који се налазио у месту Врбан, као и њихови наследници за оне који нису преживели, део судског поступка против Тачија, Весељија и других - подвлачи Оленик.
Део судског поступка против Тачија, Весељија и осталих је и поступак који је тек започео у Хагу, а у вези са чувеним масакром у Старом Грацку 23. јула 1999. године када је убијено 14 Срба док су жњели пшеницу на својим њивама у атару села Бујанце код Липљана. Оленик пред судом у Хагу заступа наследнике односно најближе сроднике три жртве овог незапамћеног злочина.
- Овим путем позивам и остале најближе сроднике убијених у овом масакру да се пријаве овом суду - наглашава адвокат.
Подсећања ради, у масакру у Старом Грацку убијена су четири члана породице Јанићијевић - Слободан, Миле, Момир и најмлађи Новица, који је имао 17 година, затим Андрија Одаловић, браћа Јовица и Раде Живић, Станимир и Бошко Ђекић, Саша и Љубиша Цвејић, Никола Стојановић, Миодраг Тепшић и Милован Јовановић.
Починиоци злочина никада нису пронађени и за злочин нико није одговарао, а под истрагом је било седам Албанаца, припадника ОВК. Полиција УНМИК је у октобру 2007. ухапсила Мазљума Битићија из села Велики Алас код Липљана због сумње да је учествовао у том убиству, али је он, два месеца касније, пуштен из притвора услед недостатка доказа. Гробље у Старом Грацком где су сахрањени убијени Срби више пута је скрнављено и минирано.
Хашим Тачи
Тачија званог Ђарпни (Змија) више полиција света означило је као вођу Дреничке групе, а и у извештају Савета Европе сумњичио се за ратне злочине и трговину органима. Он се сумњичи да је, поред браће Харадинај - вођа Метохијске групе, био најистакнутији представник организованог криминала на КиМ, а познат је и као политички вођа терористичке ОВК.
Кадри Весељи
Косовска обавештајна агенција ШИК, којом је Кадри Весељи руководио до гашења 2008, настала је после демобилизације ОВК. Весељи је још почетком деведесетих био члан Албанске информативне агенције која је деловала у оквиру ФАРК-а, оружане формације тзв. републике Косово, у којој су били Албанци, претежно бивши официри ЈНА и радници ДБ-а и МУП-а.
Јакуп Краснићи - портпарол ОВК
Јакуп Краснићи, који се такође налази на оптужници, био је један од припадника Главног штаба ОВК, као и њен портпарол.
У јулу прошле године Краснићи је отпутовао у Хаг, по позиву Специјалног суда, где је саслушан у оквиру истраге и процесуирања ратних злочина, које су припадници ОВК чинили пре свега над Србима.
Како су 2019. наводили приштински и београдски портали, Краснићи је био упознат са планирањем, извођењем и организацијом киднаповања, убиствима и физичким злостављањима Срба, али и Албанаца, Рома и припадника других националности, због чега је испитиван у Специјалном суду.
Реџеп Сељими
Оптужница против Реџепа Селимија, једног од најближих сарадника Хашима Тачија и шефа парламентарне групе покрета "Самоопредељење" потврђена је 26. октобра 2020.
Специјализовано тужилаштво ухапсило га је 5. новембра 2020. и истог дана пребачен је у притворску јединицу Косовских специјализованих комора у Хагу.
Салих Мустафа
Први се у притвору нашао Саљих Мустафа, који је током деведесетих година као припадник ОВК био старешина у оперативној зони Лаб, али и шеф обавештајног одељења Косовских безбедносних снага (КБС). Он је ухапшен крај септембра, а на првом појављивању пред судом, за разлику од Краснићија и Тачија, одбио је да се изјасни о кривици.
Мустафа се терети за кривична дела произвољног лишавања слободе, сурово поступање и мучење извршено над најмање шест лица у периоду приближно од 1. априла 1999. до 19. априла 1999. на имању у месту Злаш на Косову које је служило као затвор, али и убиство затвореника.
Мустафа је део ОВК био од 1988. године. Обављао је функцију шефа обавештајног одељења КБС, а затим и обавештајног саветника Агима Чекуа у време док је био премијер.
Агим Чеку
Некадашњи командант Општег штаба ОВК Агим Чеку и такође један од блиских сарадника Хашима Тачија, нашао се у притвору Хашког трибунала заједно са Мустафом.
Још увек је непознаница за које ратне злочине се Чеку терети, јер се ни тужилаштво у Хагу нити његов адвокат, нити он сам, о томе до сада није изјашњавао.
Србија Чекуа терети за злочине почињене над Србима и неалбанцима током рата на КиМ. Као бившем команданту ОВК, Србија је Чекуа у одсуству судила за командну одговорност у вези са смрћу 669 особа српске и још 18 лица неалбанске националности. По потерницама Србије хапшен три пута, али никада није изручен.
Насим Харадинај
Брат од стрица бившег косовског премијера Рамуша Харадинаја, Насим Харадинај оптужен је пред Специјалним судом у Хагу због сумње да је извршио кривична дела застрашивање сведока, одмазда и повреда тајности поступка.
Харадинај је, иначе, потпредседник организације ветерана ОВК, испред чије канцеларије је и ухапшен, крајем септембра.
- Убијао сам српске војнике када год сам имао прилике. Кажем породици да ми је жао што их нисам побио колико сам желео. Жао ми је што су ми пријатељи убијени, али ми је драго што сам убијао Србе - казао је својевремено Насим Харадинај.
Хисни Гунцати
Заједно са Харадинајем, у Хагу се, након хапшења, нашао и Хисни Гунцати, такође припадник ОВК и председник удружења ветерана ове терористичке организације.
Он и Харадинај се терете за иста кривична дела (застрашивање сведока, одмазда и повреда тајности поступка)
