"Ево моје главе, децу ми не дирајте" После 20 година сахрањена породица Шутаковић коју је крвнички убио ОВК
У гробници код "бункера" где је сахрањено то што је остало од петочлане породице, форензичари су нашли људске кости помешане са животињским. Претпоставка патолога је да је смрт наступила "егзекуцијом".
Посмртни остаци петочлане породице Шутаковић, оца Недељка (63), мајке Даринке (рођена Јеврић) (58) и деце Александра (17), Ђорђа (15) и десетогодишњег Радована, сви страдали 1999. године у Ђаковици, сахрањени су 10. септембра у Андријевици.
Стигли су да их на вечни починак испрате бивши суграђани који од рата у покрајини живе од Бара до крајњег севера Црне Горе, али и они из Србије.
Представници Комисије за нестала лица Владе Србије, уз представнике црногорског Министарства рада и социјалног старања и чланове породице Јеврић, преузели су на граничном прелазу између Србије и Црне Горе, на превоју Кула, пет сандука са члановима породице.
Претходно су више од месец дана чекали да привремена албанска администрација из Приштине коначно преда тела страдалника породици. Пре тога, као у бројним другим случајевима, чекало се 20 година да албански сепаратисти уопште пронађу и открију гробницу са њиховим остацима. Заправо, откривена је захваљујући подацима српских служби и странаца у покрајини. На њиховој првој станици на путу до вечне куће чекао их је епископ будимљанско-никшићки Јоаникије (Мићовић).
НИСУ ДОБИЛИ НИ СЕКУНД ПРОТИВ АМЕРИКАНАЦА: Ђорђевић већ отписао тројицу?
СИТУАЦИЈА ПОСТАЛА ТЕЖА ЗА СРБИЈУ: Грчка најавила кандидатуру, ништа не препушта случају (ФОТО)
СВЕ ГЛЕДАЈУ КРОЗ НОВАЦ: Они вреде 256 милиона долара! Америчка логика (ФОТО)
На капији порте старе немањићке лавре, висок као храст, владика је дочекао два возила службе за пренос посмртних остатака и сачекао да се оформи "колона" мртвачких сандука једне породице. Потом се, у тишини, коју је проламао звук манастирског звона и жалосно тужење Даринкине рођаке, поворка кренула у правцу светиње.
- Страдање породице Шутаковић је део једне много шире слике која нас директно уводи у најстрашнију причу, крајем 20. и почетком 21. века, о узимању органа, киднаповању, Жутој кући... И ово је део приче о Жутој кући. Побијени су, дакле, од албанских терориста и бачени на најстрашније место, на место које подсећа на пакао, да их тамо прекрије тама земље и тама заборава - беседио је владика Јоаникије по завршетку опела, испред пет поређаних сандука.
- Лице тзв. велике Албаније је лице Жуте куће, то је киднаповање и убијање ненаоружаних људи, жена, деце и стараца. Посебно деце и то, као што видимо, уопште није случајно, као што су, после породице Шутаковић, побијена деца у Гораждевцу, као што су побијени жетеоци по пољу Косову, као што су побијени многи, који су се враћали да обиђу и исплачу се над гробовима својих предака - рекао је владика Јоаникије, упозоравајући да данас, пред костима невино пострадале породице Шутаковић, не призивамо зло, нити освету.
- Само призивамо памет, и призивамо правду, призивамо закон, ако више правде и памети у овом свету има. Све што се више и гласније прича о правди и о миру, све је мање и једног и другог - рекао је он.
У гробници код "бункера" где је сахрањено то што је остало од петочлане породице, форензичари су нашли људске кости помешане са животињским. Испоставило се да су на тој локацији сахрањени Шутаковићи и брачни пар Петровић, који су пре два дана отпремљени на гробље у Ужице. Исељавање живих из Метохије је заустављено, како зна да саопшти међународна заједница, пренебрегавајући да је са те свете земље, под њиховом контролом покрајине, отишло готово сво српско становништво. Списак неидентификованих остатака оних који леже у приштинском Клиничком центру, на одсеку за патологију већ трећу деценију садржи стотине лешеве под бројевима, без ДНК трага.
Исељавање мртвих ће се сигурно наставити.
- Породица Недељка Шутаковића је била сиромашна, али је била за пример. Живели су тихо, скромно и вредно. Никоме нису наудили ни пре, ни током рата 1999. године - прича Славиша Стефановић, члан Привременог органа за Ђаковицу, који је уз свог колегу Миленка Јовановића, који је уједно председник Савеза удружења расељених и избеглих у Црној Гори, дошао да испрати суграђане до гробног места.
- Александар је био ђак генерације, а његовим стопама су ишли и млађи Ђорђе и десетогодишњи Радоман. Веровао је да их неће дирати нико у њиховом стану. Преварио се - казао је Стефановић.
Једине четири особе српске националности које су остале у Ђаковици, од 12.000, колико их је ова општина раније имала, биле су четири жене које су издржале невиђену тортуру у годинама после рата. Оне тврде да је Недељко са целом породицом био тог дана у цркви. Није побегао за колонама војске и полиције које су преко Пећи излазили са Космета, као што је учинила већина његових сународника.
А и зашто би, размишљао је Недељко. Никоме нису воду натрунили, његова деца су позната као узорна у Ђаковици и сви одреда су били за пример, упркос сиромаштву у којем су расли. Као и многи други Срби из Метохије, остао је у стану са породицом, није имао где ни да оде, није имао резервни положај. Његов синовац је, по незваничним, штурим и шапатом пренесених информација комшија и суграђана Албанаца дознао да се сат времена по повратку из цркве, на вратима његовог стана, уз снажну лупњаву, појавила банда.
Последњи дан слободе, чуло се лупање на вратима.
- Отварај - викали су униформисани људи у униформама УЋК.
- Ево вам моје главе, не дирајте ми децу - чуло се Недељково преклињање.
Директорка Унеска желела да упозна Кустурицу, а кад су се руковали он је позвао да уради БИТНУ СТВАР ЗА СРБИЈУ
АЛБАНЦИ У ПАНИЦИ НАКОН ШТО ЈЕ ЗЕМАН ПОДИГАО ПРАШИНУ: Американци морали да смирују Приштину!
Пронашли скривено благо у српској тврђави, а онда им Приштина забранила даљу рестаурацију
Они, међутим, нису хтели да се одрекну "плена". Шутаковићи су сахрањени тихо, као што су и живели.
Само у околини Ђаковице, 1999. године функционисало је четири логора за Србе, а по извештају Радне групе парламентарног Одбора за Косово и Метохију, око 160 логора је укупно било активирано одмах по окупацији. Од 1999. године и уласка страних трупа на Космет, УНМИК-у као главном органу управе стизало је сијасет пријава о логорима и фабрикама у којима су заробљени Срби радили до крајњих физичких напора, храњени оскудно, тек колико може да преживи. Сви ти извештаји су склоњени, или одлагани до бесмисла, осим ако смисао није био да се касним изласком на "терен" не нађу пажљиво уклањани трагови. Албански "хуманитарци" су им обезбедили и стални лекарски надзор који је процењивао "квалитет органа" за даљу трговину.
У штуром извештају који је, после упоређивања ДНК узетих са пронађених лешева са узорком ДНК Недељковог синовца, показали су идентитет. Претпоставка патолога је да је смрт наступила "егзекуцијом". Остало се само претпоставља. Многи мученици су завршили по гудурама Албаније, а њихови органи и данас по свету живе у неким туђим људима. Са државног аеродрома Албаније су широм меридијана отпремани ручни замрзивачи са органима у леду. Од рожњача до потколееничних костију - постојао је ценовник за "богату старудију" Запада, са потпуним одсуством савести и питања одакле им нови бубрег, срце или јетра...
Хашим Тачи и Рамуш Харадинај, Кадри Весељи, били су главни протагонисти ових стравичних злочина, по извештајима бројних међународних експерата, укључујући Карлу дел Понте и Дика Мартија.
БОНУС ВИДЕО: ТАЈНА ПОТОПЉЕНЕ ХИТЛЕРОВЕ ФЛОТЕ: Знате ли да на дну Дунава и дан-данас лежи више од 200 нацистичких бродова? (ВИДЕО)
