"Хоћемо ли се икада вратити, Добро?" Они су ПИЛОТИ ХЕРОЈИ који су ПОСЛЕДЊИ полетели из Приштине 1999. године
Пилоти Љубомир Живковић и Добросав Милојевић последњи су полетели из Приштине за време бомбардовања 1999.године.
- Љубо, има само пола резервоара горива! Да ли ће издржати до Лесковца?
- Летећемо ми, добри мој Добро, па шта нам Бог да. Авион им нећемо остављати! Какав је такав је, али наш је. Имају они "милосрдних" летилица колико хоћеш - сећа се Љубомир Живковић.
И полетели су, нешто пре поднева, 17.јуна 1999.године, Љубомир Љубо Живковић и Добросав Милојевић. Последњи су српски пилоти који су, са "утвом 75" Ваздухопловног савеза Косова и Метохије, узлетели са аеродрома "Слатина" код Приштине.
- Прохујало је отада равно 20 година, али се живо сећам сваког детаља - прича Љубимир Живковић (79), данас пензионер у Звечану.
- На аеродром "Слатина" довезао нас је један наш подофицир, али у цивилу. Са њим је био још један човек. Извлачили су неку нашу оперему и журили да је што више изнесу, јер им је време било ограничено. А Добросав и ја смо само знали да је наша "утва 75" пре почетка агресијепребачена са спортског аеродрома "Батлава" код Подујева на "Слатину". Да ли је "преживела" бомбардовање и у каквом је стању, нисмо знали - каже он.
Изненадили су се, прича саговорник, када су своју летилицу угледали нетакнуту. Једини проблем било је пола резервоара горива, али су одлучили да ризикују и крену пут Лесковца.
ЛАЗАНСКИ РАСКРИНКАО ПРИШТИНУ: Трамп испалио Албанце, па им стигли ЛЕШИНАРИ И ПОНИЗИЛИ ИХ!
СРБИМА ЗАБРАЊЕНА ЛИТИЈА Нецивилизован потез Албанаца на КиМ
"Лажна држава Косово ће НЕСТАТИ, као и Хрватска, Србија мора да изађе на море! Имамо новог савезника!" (ВИДЕО)
- Добросав је покренуо мотор из другог покушаја - прича Љубо живо, изнова проживљава сваки тренутак.
- Били смо срећни као мала деца. Узбуђење је порасло. Нисмо ни сачекали да се мотор загреје. Кренули смо, мада ми ни сада није јасно како смо успели да заобиђемо многобројне кратере од бомби поред писте. Када смо изашли на руралну стазу, викнуо сам у микрофон: "Крећи Добросаве!", а он је само рекао: "Боже помози!"Наша "утва" се у пуној снази одвојила од земље - прича Љубо.
После ове реченице, Љубо престаје да прича. Нестало је узбуђење с којим је до пре неколико секунди говорио. Као да је неки невидљиви штапић, у трену, болом засенио његово лице.
АМЕРИЧКИ АМБАСАДОР ОПЛЕО ПО ПРИШТИНИ: Именовање осуђеног за корупцију је увреда за све грађане
"БРОЈИМ СВАКИ НОВИ СРПСКИ АВИОН!" Павковић упозорава Албанце: Нисам сигуран како ће вам се ликовање завршити!
БЕЗ ДОГОВОРА СА БЕОГРАДОМ НЕМА СПОРАЗУМА Тачи о самиту у Паризу и укључивању Америке у дијалог
- Опхрвали су нас туга и огорчење - наставља Љубо после дубоког уздаха.
- Испод нас је Приштина. Видимо како још стижу окупаторске колоне кфороваца. Ћутимо. Прекинуо сам ту тешку тишину питањем: "Хоћемо ли се икада вратити Добро?" Он је и даље ћутао.
Пола резервоара горива, према речима саговорника било је довољно да стигну до писте у Лесковцу.
- Стабилно смо слетели. Наша "утва" је неко време била у граду на Ветерници, а потом је пребачена у Трстеник. Ту јој се губи сваки траг. Где је нестала, још не знам. а дуго сам чувао сву документацију о њој. Аеродрому "Слатина", са ког сам толико пута полетео, ево две деценије нисам ни пришао. Ни Добро за живота није дочекао да се вратимо...Ипак посетио сам "Батлаву", писту за спортске авионе код Подујева. Американци су је оградили. Користе нашу земљу за своје потребе...Да човек пукне од туге! - закључује Љубо.
