"И мртвим Србима ускраћен је покој, зато што су нападнута и гробља" Потресан говор премијерке уочи обележавања годишњице погрома
Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић обратила се на комеморативној академији у Народном позоришту, поводом обележавања Дана сећања на 17. март 2004. године
Председница Владе је рекла да су током погрома без милости убијани Срби - само зато што су Срби.
- И мртвим Србима ускраћен је покој, зато што су нападнута и гробља, док су имена покојника брисана из писане историје. И после толико година, ван КиМ се налази 200.000 интерно расељених лица - каже премијерка.
Петковић: "Понош није штитио српске интересе на КиМ"
ВЈОСА ТРАЖИ ПОМОЋ И ХИТАН САСТАНАК СА БАЈДЕНОМ: Желе да уђу у НАТО - он им је сламка спаса (ФОТО)
ЈОШ УВЕК НИКО НЕ ОДГОВАРА ЗА ПОГРОМ НАД СРБИМА: Породице убијених, несталих и погинулих очајне
Ана Брнабић је подсетила да међународне снаге нису учиниле ни приближно довољно да испуне свој мандат из Резолуције 1244 УН.
- Да ствар буде гора и да ово све још више боли, тадашња власт у Београду није предузела кораке које је морала. У догађајима од 17. марта 2004. године посебно је страшно уништавање цркава и манастира. Ниједан од уништених манастира није у потпуности спасен. Богородицу Љевишку, где су воштанице паљене од времена српских царева, тих страшних дана су напали екстремисти - рекла је председница Владе.
Она каже да од престанка оружаних сукоба 1999. године уништено је и спаљено 150 православних цркава и манастира, од који многи датирају из 13. и 14. века.
- Уништено је и покрадено више од 10.000 икона и богослужбених предмета. Уништено је 256 православних гробаља. Ни у једном граду јужно од Ибра данас нема имена са српским именом. Дечани и црква Богородице Љевишке налазе се на Унеско-вој листи културних добара у опасности - подсећа премијерка.
Ана Брнабић каже да је данашња Србија неупоредиво јача него што је била те несрећне 2004. године.
- Србија је данас економски лидер региона, али и стожер мира и стабилности у региону. Србија је земља загледана у будућност, посвећена јачем региону. Управо је та Србија, на челу са председником Вучићем, покренула иницијативу Отворени Балкан, како би се наш регион повезао. Само сарадњом у региону можемо остварити бољу будућност за нашу децу - додала је председница владе.
Она каже да ће Србија наставити да пружа руку помирења свима у региону.
- Али исто тако, будите уверени, да Србија никада, никада, неће дозволити да се понове трагични догађаји од 17. марта 2004. године. Као ни "Олује". Сећамо се свих жртава, и саучествујемо са њиховим болом. Наша срца су и вечерас са нашим народом на Косову и Метохији, чијој се храбрости дивимо - рекла је премијерка.Ана Брнабић каже да ће Србија у времену рата знати да сачува мир и стабилност, али и да наш народ више никада неће бити сам и без заштите своје владе, председника и државе.
Погром Срба на КиМ 17. марта 2004. године био је заправо други велики погром који су Албанци починили, после бомбардовања Србије, односно СРЈ 1999. године. Током јуна 1999, поред присуства међународних снага, изгнано је приближно четврт милиона Срба и других неалбанаца. Као повод за очигледно дуго припреману операцију новог етничког чишћења Срба у јужној покрајини, послужила је трагедија тројице албанских дечака који су се удавили у реци Ибар. У албанским медијима на КиМ лансирана је лажна вест да су српска деца јурила тројицу албанских дечака који су, због тога, били присиљени да скоче у Ибар и удавили се. За само неколико сати наступила је општа антисрпска хистерија и прави лов на све српско, а све то пред очима међународне заједнице и војницима КФОР-а. Погинуло је 19 људи, а повређено више од хиљаду људи, 4.012 Срба протерано је са својих вековних огњишта, 935 српских куца је уништено, 35 цркава, манастира и конака, од којих неки средњовековни, су спаљени и порушени. Етнички је очишћено шест градова и девет села. На КиМ вратило се свега два одсто Срба који су прогнани од 1999. године.
