Како је Мило Ђукановић признао Тачију да је КОСОВО СРБИЈА
Шта се деси кад се сретну "стари" и "нови" МИло?
На недавном безбедносном форуму у Будви, Мило Ђукановић је у својству председника Црне Горе ламентирао над будућношћу Западног Балкана. Поред њега је био "колега" Хашим Тачи, а обојица су учили Србију шта не сме, а шта мора радити у непосредној будућности. Можда их Србија није чула, али Црна Гора свакако јесте.
Ко је Филип Рикер? Вучић се сутра састаје са Трамповим човеком који може да помогне Србији
БАХАТ НАСТУП и ШОКАНТНЕ ТВРДЊЕ ХАРАДИНАЈА У БЕРЛИНУ: "Меркелова НИЈЕ ТРАЖИЛА да повучемо таксе!" (ФОТО)
Имате ли нешто албанско да покажете у вашем "Косову"? Вљора својата МИЛУТИНОВ ГРАД, Срби је поставили на место!
Мило Ђукановић изгледа није био обавештен да су одржани избори за Европски парламент и није размишљао о њиховим политичким последицама. Посебно према државама које, још, гаје макар и крајње удаљену наду да би могле постати чланица ЕУ.
Он је, наиме, поновио захтев да ЕУ што брже овај простор стави под свој непосредни утицај, јер ће у супротном то урадити неко други. Познато је да он мисли да највећу опасност представља Русија, која је традиционални пријатељ Црне Горе и један од важнијих пословних партнера њене привреде и становништва. Поред њеног, "малиган" је и утицај Кине, захваљујући чијим кредитима и корпорацијама се гради чувени ауто-пут, као Милова инвестиција столећа.
Стабилност Западног Балкана, према речима Ђукановића, зависи од потребе да Србија што пре призна Косово као независну државу и то, како рече, по "Бадинтеровој формули". Даљи развој политичких прилика треба заснивати на искуствима мировног споразума из Дејтона, који је (нова Милова умотворина) зауставио великосрпски национални пројекат, па тај наук ваља примењивати и убудуће.
Ови рецепти за будућност Балкана долазе од политичара који је готово три деценије на власти, па би морали имати неку тежину. Макар из поштовања према годинама његове владавине.
Али, увек треба имати на уму чињеницу да у тим годинама постоје најмање два Мила Ђукановића.
Први, када је као председник Владе Црне Горе био за заједничку државу са Србијом, када је здушно помагао животно угрожене Србе из других република и када се лавовски борио против (мрског) Запада, који нам је увео нељудске санкције и често живот чинио готово немогућим. Радио је то и незаконитим средствима, пре свега шверцом, који је на почетку био изнуђен, да би касније постао њему омиљен начин привређивања.
ПРЕКРАЈАЊЕ ИСТОРИЈЕ: Харадинај Немцима подметнуо православну цркву као католичку
ПЕТ РАЗЛИЧИТИХ ИСТОРИЈА КиМ: Како су српским и албанским ђацима о овим историјским догађајима сервиране РАЗЛИЧИТЕ ПРИЧЕ?
У ПРИШТИНИ ПРИЗНАЛИ да је фотографија "силовања" Албанки ЛАЖНА! Све је било ВЕЛИКА ПРЕВАРА!
Други, овај данашњи, на главу преметнути Мило, постаје 1996. године, када га амерички Стејт департмент ставља под пуну контролу претећи да ће, у супротном, бити кривично гоњен због шверца цигарета преко Јадрана за Италију.
Мило Ђукановић, разуме се, има право да се брани како мисли да је најбоље, али и обавезу да носи крст сопствене судбине. За ову је прилику важно уочити да овај "други" Мило не зна шта је радио "први". Не да се не сећа, већ стварно не зна. Невоља везана за његов недавни наступ је позив на "Бадинтерову формулу" и Дејтонску конференцију у контексту обавезе Србије да призна Косово.
Закључци Бадинтерове комисије у оквиру конференције о бившој СФРЈ под председништвом британског дипломате, лорда Питера Карингтона, донесени су 1991. године. Конференција у Дејтону била је крајем 1995. године. Оба догађаја, дакле, за време "Мила Првога". Ни у једном од њих он није учествовао, а ни касније није показивао вољу да се упозна са њиховим одлукама и последицама. Тада млађани и весели црногорски премијер је имао друга посла. Занимљивија и кориснија.
Бадинтерова комисија је имала задатак да одговори на питање да ли, сходно повељи УН, право на отцепљење имају конститутивни народи или републике, посебно имајући у виду оне чији је састав, по њиховим уставима, вишенационалан.
Хрватска је тада била уставно одређена као држава Хрвата и Срба, а Босна и Херцеговина као заједница равноправних Срба, Хрвата и Муслимана, потоњих Бошњака. У познатој превари коју је тадашњи председник Француске Франсоа Митеран приредио председнику Србије, Слободану Милошевићу који се унапред обавезао да ће прихвати налазе овог (до тада) угледног правника, изродио се противправни, али злехуди закључак.
Уместо одговора на постављено питање, Бадинтер је констатовао да се СФР Југославија налази у процесу "дисолуције" (растакања, нестанка…), а да се он одвија по границама шест југословенски република. "Бадинтерова формула", ред би био да Мило то више научи, несумњиво иде у прилог тврдњама Србије да је Косово и Метохија саставни дио њене државне целине.
МОГУЋЕ ПОГОРШАЊЕ СТАБИЛНОСТИ: Уједињене нације забринуте због тензија на Косову и Метохији
"Уразумите пулене, последице ће бити несагледиве": Захарова решила да се обрачуна са ЗАПАДНИМ ПРИШТИНСКИМ МЕНТОРИМА
"СРБИ И РУС СУ КРИВИ ШТО СУ ИХ АЛБАНЦИ ТУКЛИ!?" Никад срамнији говор команданта Бондстила!
Једнако незнање је "Мило Други" показао позивајући се на дејтонску мировну конференцију. Она није "обуздала" великосрпски национализам, како он незграпно тврди, већ је, као основни услов за престанак рата, уважила државне интересе Срба у БиХ, дајући им колективна права на нивоу државе и посебан државни ентитет у виду Републике Српске. Једини "великодржавни пројекат" који је тада био заустављен био је тежња муслиманске (исламске) већине да потчини Србе и Хрвате по формули: један човјек, један глас.
Коначно, много горе и опасније од Миловог доказаног незнања јесте његово оловно ћутање о пројекту Велике Албаније, за коју се најдиректније и сваком приликом залаже управо његов сабеседник Хашим Тачи. У картама тог пројекта налази се и готово тринаест одсто државне територије Црне Горе. Велика Албанија је једини пројекат који угрожава мир и стабилност не само овог региона већ целе Европе. Али, о њему Мило не проговара. Неко намерава да кида делове државе, а њен председник ћути и прави се да ништа не види
