"ЗМИЈА" ПРИМИО ЛОШЕ ВЕСТИ ИЗ ХАГА: Тачија стиже рука правде за велике злочине почињене на Космету деведесетих
Заједно са Тачијем, оптужени су бивши чланови главног штаба ОВК Кадри Весељи, Реџеп Сељими и Јакуп Краснићи
Суд за злочине ОВК у Хагу одбио је прелиминарне приговоре одбране на надлежност суда и форму оптужнице против бившег заповедника тзв. ОВК Хашима Тачија и тројице саоптужених за злочине на Косову и у Албанији, 1998-99.
Овог лета одмор у Грчкој се ипак исплати: Ултра All инцлусиве за хотел 5* = 7 ноћи од 1099€ по соби
СРБИ И ДАЉЕ ЧЕКАЈУ ПРАВДУ: Већ 22 године отворена рана због масакра жетелаца у Старом Грацком
КУРТИ ШИКАНИРА НАШ НАРОД НАКОН ДИЈАЛОГА У БРИСЕЛУ: Талас насиља над Србима не престаје, ређају се провокације
Заједно са Тачијем, оптужени су бивши чланови главног штаба ОВК Кадри Весељи, Реџеп Сељими и Јакуп Краснићи.
Њихови браниоци уложили су 11 прелиминарних приговора на надлежност суда, форму оптужнице и облике кривичне одговорности које она садржи, тражећи да оптужбе буду повучене.
Браниоци су, између осталог, тврдили да суд у Хагу, чији је званичан назив Специјализована већа Косова, може судити оптуженима само по кривичном законику СР Југославије, наслеђеном од бивше СФРЈ, који је био на снази у време рата на Косову, 1998-99. Тај законик није предвиђао удружени злочиначки подухват, командну одговорност, незаконито притварање као ратни злочин, ни насилни нестанак као злочин против човечности, који се оптуженима стављају на терет.
Одбацујући тај приговор као неоснован, судија за претходни поступак Никола Гију нагласио је да је законом о оснивању суда, усвојеним 2015. у Скупштини Косова, одређена примена међународног обичајног права, које предвиђа све наведена кривична дела и облике одговорности.
Судија је усвојио и аргумент тужилаштва да је та кривична дела и облике одговорности, 1998-99, индиректно признавао и домаћи кривични законик.
Сличним аргументима, судија Гију одбацио је и приговор одбране да суд нема надлежност да оптуженима суди по принципу командне одговорности.На основу тога, судија Гију је као нерелевантно одбио позивање Весељијеве одбране на пресуду Уставног суда Србије, донету прошле године, по којој се официру МУП Србије не може судити за кривична дела која 1999. нису била наведена у домаћем законику.
- Суд није обавезан да поступа по преседанима из других правосудних система, те интерпретација Уставног суда Србије није обавезујућа - нагласио је судија.
Гију је, међутим, делимично усвојио приговор одбране другооптуженог Весељија и наложио тужиоцима да из оптужнице уклоне параграф, којим се оптуженима на терет ставља командна одговорност за кривична дела с посебном намером.
Приговор одбране да је суд надлежан само за злочине изричито наведене у извештају специјалног известиоца Савета Европе Дика Мартија, судија Гију је такође одбацио.
У судијиној одлуци пише да је закон којим је суд основан предвиђа суђења за злочине "у вези са" наводима из Мартијевог извештаја, што значи да постоји надлежност и за злодела која Марти није изричито споменуо.
Судија Гију одбио је, уз слично образложење, и приговоре одбране на временску и територијалну надлежност суда за злочине ОВК.
Одбране Тачија и Весељија су у приговорима изнеле сасвим супротна тумачења територијалне надлежности суда изведене из Мартијевог извештаја.
Весељијев бранилац Бен Емерсон тражио је, наиме, да суд одбаци оптужбе за злочине у Албанији, зато што у тој земљи није било ратног сукоба, као и за злодела почињена после 10. јуна 1999, када је, по њему, рат био завршен.
Насупрот томе, Тачијев, сада бивши, адвокат Дејвид Хупер протумачио је да, на основу Мартијевог извештаја, суд има надлежност само за злодела у Албанији, а не и на Косову.
Судија Гију одбацио је и приговоре одбране на форму оптужнице, односно тврдње да оптужбе нису у прописаној мери конкретне и прецизиране.
Наложио је, међутим, тужиоцима да из неколико параграфа у оптужници избришу недовољно прецизне формулације, попут "укључујући".
Одбране оптужених имају право да на две данашње одлуке судија Гијуа, дуге око 200 страница, уложе жалбу апелационом већу суда.
Одлуке о преосталим прелиминарним приговорима, судија Гију ће, како је најавио, донети крајем августа.Тачи (52), Весељи (53), Сељими (49) и Краснићи (69) оптужени су за злодела почињена у 42 нелегална притвора ОВК на Косову и у Албанији над најмање 407 притвореника, од којих је најмање 98 убијено, од марта 1998. до септембра 1999.
Оптужница Тачија, Весељија, Сељимија и Краснићија у десет тачака терети за прогон на политичкој и етничкој основи, затварање, незаконито хапшење и притварање, друге нехумане поступке, окрутно поступање, мучење (две тачке) и убиства (две тачке).
Та кривична дела квалификована су, у шест тачака, као злочини против човечности, а у четири тачке, као ратни злочини.
За те злочине, по оптужници, Тачи и саоптужени сносе и индивидуалну и командну одговорност. Сви су, у периоду обухваћеном оптужницом, били чланови Главног штаба ОВК – Тачи као политички комесар, касније и заповедник, Весељи као шеф обавештајне службе, Сељими као главни оперативац, а Краснићи као заменик команданта и портпарол.
У привременој влади Косова, проглашеној у марту 1999, Тачи је био премијер, Весељи министар за обавештајне послове, Сељими министар унутрашњих послова, а Краснићи портпарол.
Према оптужници, Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи били учесници у удруженом злочиначком подухвату, заједно са бројним другим официрима и припадницима ОВК, те члановима привремене владе, од којих су у оптужници именовани Азем Суља, Љах Брахимај, Фатмир Љимај, Сујелман Сељими, Рустем Мустафа, Шукри Буја, Љатиф Гаши и Сабит Геци.
Сви оптужени, који су на Косову ухапшени 4. и 5. новембра 2020, у првом појављивању пред судом, од 9. до 11. новембра, изјавили су да нису криви за злочине из оптужнице.
