"КОСОВО ПОСТАЈЕ БУРЕ БАРУТА" Међународни стручњаци стрепе од ескалације сукоба на Космету "ВУЧИЋА ТРЕБА СХВАТИТИ ОЗБИЉНО"
Међународна заједница инсистира да стране у дијалогу озбиљно схвате своје обавезе које произлазе из Споразума о нормализацији односа.
Међународни институт ИФИМЕС указује у анализи да је формирање Заједнице српских општина пут ка нормализацији односа, док је све остало цементирање постојећег неодрживог стања и додаје да тзв. Косово постаје буре барута због чега треба озбиљно схватити изјаву председника Србије Александра Вучића да Косово од политичког постаје сигурносно питање.
ДА ЛИ ИКО МОЖЕ ДА ПОВЕРУЈЕ У ЊЕНЕ ЛАЖИ?! Османијева истиче једнаке могућности за све, док је омиљени "хоби" њене полиције малтретирање Срба
ОГЛАСИЛА СЕ МАЈКА ПРЕБИЈЕНИХ МОМАКА ИЗ ГРАЧАНИЦЕ: Јадној жени не дају да види своју децу, млађем сину је поломљена кључна кост и неколико ребара
ОБЈАВЉЕН СНИМАК ХАПШЕЊА СРПСКИХ МЛАДИЋА: Брутално иживљавање косовске полиције у Грачаници
- Страх од формирања ЗСО се преувеличава, јер се још не зна како ће да изгледа Заједница општина са српском већином, коју би основало 10 општина, које укупно немају више од 100.000 становника и тешко би могли да буду фактор дестабилизације. Надлежности, које би добила ЗСО, не би могле битно да ограниче деловање централне власти у Приштини. Централна власт би и даље имала извршну, законодавну и судску власт на Косову - наводи се у анализи ИФИМЕС-а.
Подсећа се да је конституисање ЗСО предвиђено Бриселским споразумом из 2013. године и то тако да се конституише статутом, али се гарантује законима тзв. Косова, за чије измене је потребна двотрећинска већина.
ЗСО се може распустити само одлуком општина чланица, додаје се и наводи да иако настаје изван правног система тзв. Косова, ЗСО је део уставноправног поретка тзв. Косова.
- Косовске власти одбијају имплементирати формирање ЗСО позивајући се на одлуку Уставног суда Косова, који је утврдио 24 повреде односно одредбе, које нису у складу са уставом Косова - наводи се.
У анализи се указује на то да је један део међународне заједнице на Косову део проблема и да тзв. Косово постаје буре барута због чега треба озбиљно схватити изјаву председника Србије Александра Вучића да Косово од политичког постаје сигурносно питање.
Како се наводи у анализи ИФИМЕС-а, аналитичари сматрају да би било прихватљиво да се потписивањем свеобухватног правно-обавезујућег споразума о нормализацији односа потписницама споразума понуди и аутоматско чланство у ЕУ.
- То није немогуће с обзиром на већ познат преседан са Бугарском и Румунијом, а Србија је за ЕУ, у овом тренутку много важнија у економском и политичком смислу него тада Румунија и Бугарска. Може ли ЕУ да 'прогута' ту жабу за добробит свих? Аналитичари сматрају да је један део међународне заједнице на Косову део проблема и Косово постаје буре барута и због тога треба озбиљно схватити Вучићеву изјаву да Косово од политичког постаје сигурносно питање - додаје се.
У анализи се примећује да су се Вучић и косовски премијер Аљбин Курти састали до сада већ осам пута, али да нису потписали ниједан споразум, укључујући и Охридски споразум о нормализацији односа из фебруара ове године, који је постигнут само усмено.
Тзв. Косово је због одбијања предлога за деескалацију већ под мерама ЕУ, подсећа се и додаје да те мере представљају својеврсне санкције и проузроковале су, према признању премијера Куртија, већ штету од 500 милиона евра.
Наводи се да је један део међународне заједнице на Косову креатор бројних проблема јер су себе довели у "понижавајућу ситуацију", инсистирајући код тзв. косовских власти, да се у априлу 2023. године по сваку цену одрже локални избори у четири општине са српском већином на северу Косова - Митровица, Зубин поток, Звечан и Лепосавић.
- Локални избори су одржани иако нису постојали услови за одржавање избора, са излазношћу од свега 3,5 одсто и у изразито српским срединама градоначелници су постали Албанци. Очито се међународна заједница одлучила за понављање грешака из прошлости и даље продубљивање кризе - указује се.
Поред Бриселског споразума, на Вашингтонски споразум потписан 2020. године више нико не обраћа пажњу, наводи се у анализи и додаје да је тај споразум, за разлику од Охридског био потписан.
- Зато су очекивања да ће Охридски споразум отићи у заборав јер се треба пронаћи ново одрживо решење по моделу 'вин-вин'. - додаје се.
Аналитичари сматрају, да уколико се жели успоставити нормализација односа између званичног Београда и Приштине, која ће осигурати трајан мир и дугорочну стабилност, потребно је поред пет земаља ЕУ и НАТО које нису признале Косово у трајно решење укључити Русију и Кину, без чијег укључивања постигнута нормализација односа може бити само парцијална и привремена.
Међународна заједница инсистира да стране у дијалогу озбиљно схвате своје обавезе које произлазе из Споразума о нормализацији односа.
На разговорима у Бриселу 14. септембра председник Србије Александар Вучић прихватио је компромисни предлог о нормализацији односа на начин да се истовремено спроводе политички аспекти нормализације и ради на формирању ЗСО, док је косовски премијер Аљбин Курти одбио понуђени приедлог инсистирајући на признању од стране Србије што је Вучић резолутно одбио.
