КУРТИ НА ЧЕЛУ ПАРАДЕ ПОНОСА У ПРИШТИНИ: Перформанс за западне партнере од ког ЛГБТ заједница на Косову нема ништа (ВИДЕО)

Присуствовали су и косовски министар културе Хајрула Чеку и министар здравља Арбен Витиа. Због овога је косовско руководство обасуто комплиментима на друштвеним мрежама, али мотиви Куртијевог изненадног "активизма" тешко да се могу пронаћи у његовој искреној жељи да побољша положај ЛГБТ заједнице на Косову.

Присуство политичара на манифестацијама које се одржавају у оквиру Месеца поноса у региону увек поздраве и Европска унија и НГО сектор будући да цео Балкан важи за конзервативну средину у којој Прајд шетња и даље изазива поделе у друштву и негодовање десничарских странака и организација. Ипак, када прође јун, ЛГБТ заједница остаје сама са својим проблемима и политичара који су се огртали дугиним заставама више нема - све до следеће прилике. Када се узме у обзир положај мањина на Косову - самопромоција Аљбина Куртија у борца за људска права заиста тешко може проћи.

"Поправља се имиџ Косова на Западу преко леђа ЛГБТ популације"

Предраг Аздејковић, српски ЛГБТ активиста, каже да овакав потез служи само за слање порука Западу.

- Премијерка Брнабић, градоначелник Мали, министри... Долазили су на Прајд у Београду и? Са ове временске дистанце можемо да кажемо да је небитно. Исто тако присуство Аљбина Куртија на Прајду у Приштини је скроз небитно за ЛГБТ популацију јер је сврха да се покаже ЕУ и САД да су прогресивни и да се поправи имиџ на западу преко ЛГБТ популације. ЛГБТ организације на Косову ће за то добити паре од ЕУ и сви задовољни. Наравно, ЛГБТ популацију тамо нико не пита како је њима. Курти је најавио и Закон о истополним заједницама и његова сврха је исто као и његов долазак на Прајд - политичко лешинарење преко леђа ЛГБТ популације - каже Аздејковић.

"Косовски политичари осам година долазе и ништа"

Сличан став износи и ЛГБТ активиста Марко Михаиловић, бивши директор Београд Прајда.

- Присуство политичара на Парадама поноса је важан симболички гест, посебно у земљама где је друштвени положај ЛГБТИ особа лош, а права нерегулисана. Ипак, питање је да ли ће ово остати само симболички гест и порука партнерима са запада или ће довести до легислативних промена, посебно ако узмемо у обзир да косовски званичници долазе на приштински Прајд од његовог првог издања 2016. године када је тадашњи председник Тачи дошао. Још од 2014. године постоје најаве званичника да ће Косово регулисати истополне заједнице, што се до данас није десило. Курти је последњи пут у априлу ове године најавио да ће ово питање бити решено до маја, рекао је Михаиловић за "Блиц".

YIHR: Хомофобична идеологија лежи у основи косовских друштвених структура

Косовска канцеларија Иницијативе младих за људска права у свом извештају за 2023. годину навела је да је положај ЛГБТ популације на Косову изузетно лош. А како се тамошњи политичари заиста односе према сексуалним мањинама најбоље је показао пример председнице Одбора за људска права СК Дуде Баље која се јавно похвалила да је гласала против истополних заједница.

- Погоршање ионако слабе позиције LGBTIQ особа на Косову наставља се јер Баље остаје председавајућа Комитета за људска права, без обзира на позиве за отпуштање из ОЦД, а у јулу 2023. је јавно у телевизијском програму оптужила појединце из LGBTIQ заједнице „да су изгубили пут“. Дискриминаторски језик изражавања који политичари као Баље користе одјекује у свим сферама друштва, подривајући на тај начин активне напоре да се дође до отворенијег и равноправнијег простора који деле сви чланови заједнице, стоји у извештају Иницијативе младих за људска права.

У истом извештају су навели и да физички напади на припаднике ЛГБТ популације нису добијали судски епилог, а претње на друштвеним мрежама косовске институције чак ни не узимају за озбиљно.

Заштитник грађана: Највише се крше људска права Срба

Укидање динара је српску заједницу довело у готово безизлазну ситуацију и отежало свакодневни живот више него иједна мера Куртијеве владе до сада још једном показавши неспремност тамошњих званичника на дијалог као и одсуство слуха за истинске проблеме грађана Косова.

Косовски Заштитник грађана Наим Ћељај изјавио је да је на основу броја жалби и тврдњи о кршењу људских права српска заједница на Косову највише дискриминисана, наводећи да су Срби само 2023. године због дискриминације поднели 148 притужби.

Ћељај је истакао да је претходна година била пуна изазова и за рад саме институције, као и за поштовање људских права и слобода на Косову.

Извор: Србија Данас/Блиц/Драган Кецман