СРАМОТА, БРУКА И МУКА: Извештај ОЕБС-а показао страшно стање на КиМ - вратио се тек сваки осми прогнаник!
На КиМ се вратило 13 одсто проганих
Ако већ не чује и не реагује на апеле Београда о угрожености Срба на Косову и Метохији, међународна заједница не би смела да се прави "глува" на драматична упозорења ОЕБС: ова организација је и у свом најновијем извештају упозорила да је сваке године све мањи број расељених који се враћају на КиМ.
ТАКО ЈЕ О КОСМЕТУ ГОВОРИО ЛАЗАНСКИ: "Можемо га вратити само ратом, кад се роде неки бољи Срби"
ПАНИКА У ЕУЛЕКСУ: Тужитељка Бамије жели да сведочи о скандалима у раду ЕУ мисије на Косову
РАЂАЈУ СЕ СРПСКА ДЕЦА НА КОСОВУ! ОСАМ БЕБА ЗА САМО ЈЕДАН ДАН: У породилишту у Пасјану оборен рекорд по броју рођене деце
Наиме, према подацима УНХЦР, а на које се ОЕБС позива и у новом, али и у извештајима публикованим претходних година, од више од 220.000 расељених са КиМ, од 2000. године се у покрајину вратио тек сваки осми прогнани, односно око 13 одсто или 28.302 лица. ОЕБС наглашава и да се стопа повратка смањивала сваке наредне године и да се овај тренд опадања наставља.
Када се упореде бројке из годишњих извештаја ОЕБС, у последње две и по године, од краја 2018. до половине 2021. на КиМ се вратила само 191 особа! Током 2015. забележена су 802 добровољна повратка, 2016. - 582, 2017. - 498, а 2018. - 327.
Већина особа које су се вратиле током овог периода, од 2015. до краја 2018, како се наводи у извештају ОЕБС, били су косовски Срби (1.009), затим косовски Египћани (417), косовски Роми (357) и косовске Ашкалије (218), а косовски Албанци су се вратили у општине у којима чине невећинску заједницу, као што су Северна Митровица и Звечан (112). Срби са КиМ су се углавном вратили у општине у којима чине већинску заједницу, као што су Штрпце, Грачаница, Ново Брдо и Ранилуг, али је приметан повратак и у друга места, укључујући и Обилић, Исток, Клину и Гњилане.
Сигурно је да на забрињавајуће мали број повратника на КиМ - осим институционалних препрека приштинских власти које упорно одуговлаче са враћањем отете имовине Србима - највише утичу бројни напади и насиље којима су наши сународници, а поготово расељена лица изложени.
Тако је на листи 80 верски и етнички мотивисаних инцидената, које је председник Србије Александар Вучић средином јула презентовао европским званичницима на рунди дијалога у Бриселу, било четири напада на повратнике.
У марту је ухапшена повратница на КиМ Мила Анђелковић којој су Албанци узурпирали породичну кућу. У мају је најпре нападнута кућа повратника Радоја и Милоја Пумпаловића у селу Дубрава, општина Исток, а затим је обијена кућа повратника Сретена Стојиљковића код Новог Брда. Украдена су му дрва и алат.
Од краја јуна почиње и права голгота Драгице Гашић, прве српске повратнице у Ђаковицу. До сада јој је каменован стан, по вратима су јој лепљене слике мртвих људи, тражи се њено исељење, а пре неколико дана јој је стан обијен и из њега су украдени чак и храна и лекови.
Мисија ОЕБС до сада је у неколико наврата реаговала због инцидената усмерених против Драгице Гашић, једине српске повратнице у Ђаковицу. ИЗ ОЕБС наводе да су неприхватљиви покушаји застрашивања неког ко жели да се врати својој кући и живи у миру са суседима. Поручили су и да пажљиво прате и надгледају овај случај.
- Покушај да се застраше или злостављају повратници су неприхватљиви. Повратак свих заједница треба да се настави, то је основно људско право - истичу у ОЕБС.
Уместо да је узму у заштиту, албанске невладине организације досад су углавном критиковале Драгицу Гашић, а иступање Фатмира Шехолија из Института за афирмацију међуетничких односа прешло је све границе. Наиме, уместо да, како му и само име организације коју води налаже, промовише међуетничку толеранцију, он се пребацио на политички терен.
- Драгица Гашић уместо што иде од канцеларије до канцеларије у Београду, па је злоупотребљавају и Петковић и Вучић и Ана Брнабић и сви, треба с Албанкама да седи у Ђаковици да се извињава без обзира на то што она није крива за то. Србија и тзв. Канцеларија за КиМ намерно је ово урадила да би политизовали целокупну ситуацију, не што је Драгици толико стало да се врати и живи сама у Ђаковици него да ево покаже свету да Албанци не желе да се ико врати - навео је Шехоли.