ОБИЛИЋ НОВОГ ВРЕМЕНА: Малолетни дечак штитио село и брата, па ПРИМИО МЕТАК право у срце
Медаља за храброст "Милош Обилић" додељена је постхумно.
Оливер Зајић Гиша (17), младић из села Душевићи, код Клине, у Метохији, постхумно је одликован Медаљом за храброст "Милош Обилић", на свечаности поводом Дана државности Србије.
БРИТАНЦИ МОГЛИ ДА СПРЕЧЕ НАПАД? Породице побијених СРБА код Подујева више од две деценије ЧЕКАЈУ ПРАВДУ
АЉБИН КУРТИ ИЗМЕЂУ ПАТЕТИКЕ И МАШТЕ: Са ПРЕТЊИ прешао је на ЛАЖИ и КЛЕВЕТЕ упућене Србији, измишља АТЕНТАТ и ИНВАЗИЈУ, а све то због РЕЈТИНГА
ВИОЛА ГУРНУЛА ПРСТ У ОКО КУРТИЈУ Гренел објаснио шта ово значи
Признање је после 26 година од Оливерове погибије, његовом брату Златку, уручио председник Србије Александар Вучић.
Оливера Зајића убио је, хицем из снајпера, терориста УЧК почетком лета 1998. године, док је са осталим мештанима бранио своје село, а за тај злочин нико није одговарао.
- Нашој породици, а и мени лично, ово одликовање веома значи. Имам осећај као да је део мене поново враћен тамо одакле је пре 26 година отргнут. Најважније је да се за Гишину жртву и подвиг чуло, да јавност зна. Осећања су нам помешана, с једне стране су туга, а са друге захвалност
због медаље - каже Златко.
Он је заједно са мајком Никосавом присуствовао свечаности, а на уручењу је био у униформи Жандармерије, чији је припадник.
У потресној исповести за Информер, Златко, пред чијим очима је убијен Оливер, испричао је како се све догодило и да туга за братом никад неће престати.
- У јануару 1998. почели смо да организујемо стражу у селу. Иако смо брат и ја били малолетни, 17 и 16 година, свако друго вече ишли смо да чувамо село. Није било неких већих проблема до 20. јуна, дан пре него што ће ми убити брата. Тада су се из шуме чули пуцњи у правцу села. Приметили смо да шиптарско становништво одлази из Душевића, што је био знак да ће село ускоро бити нападнуто. То је значило и да се српске жене, деца и старци спакују и изместе из села. Отишли смо у Клину, тамо преспавали, а ујутру се опет вратили кући јер смо чули да је у селу мирно. Чим смо се вратили у село, недуго затим кренуо је снажан напад - прича Златко.
Тог 21. јуна око 9 часова село је нападнуто из пешадијског наоружања, из свих праваца. Са краћим прекидима, напад је трајао читав дан. Негде око 13 часова, док им је мајка спремала ручак, напад је почео из свих праваца.
- У тренутку када се зачула јака пуцњава, Оливер и ја смо истрчали из куће, идући ка заклону, који се налазио у близини. Док смо се кретали према заклону, Оливера, који се налазио испред мене, погодио је снајперски хитац у груди, и то право у срце, пао је истог трена. Покушали смо да му пружимо помоћ. Успели смо да га одвеземо у Дом здравља у Клини. Стриц је возио. Дежурни лекар Албанац само је констатовао смрт, која је највероватније наступила истог тренутка - сећа се Златко.
Србија Данас/Информер/С.Т.
