ОБУСТАВЉЕНИ РАДОВИ У БЛИЗИНИ ДЕЧАНА, СТРЕПЊА ОСТАЈЕ: Ово су фотографије са лица места (ФОТО)
Чека се мишљење УНЕСКА, али и то да ли ће приштинске власти стати иза сопственог закона.
Радови на изградњи магистралног пута Дечани-Плав, у непосредној близини заштићене зоне, једне од четири светиње на Косову и Метохији које су под заштитом Унеско, обустављени су, све грађевинске машине су повучене, а архимандрит и игуман манастира Високи Дечани Сава Јањић каже да се у манастирском комплексу поново могу да осете мир и тишина и атмосфера која треба да влада око таквих светиња.
ЗАПАД ПЕРЕ РУКЕ ОД ЛАЖНЕ ДРЖАВЕ И ТЕРОРИСТА ОВК: Стижу претње Брисела и инсистирање да се ЗЛОЧИНЦИ КАЗНЕ
"ДИЈАЛОГ БЕОГРАДА И ПРИШТИНЕ НИЈЕ ПРИОРИТЕТ" Албанци НЕ ЖЕЛЕ признање од Србије, Курти напао Американце!
Приштински медији: На састанак Београда и Приштине у Вашингтону долази и Доналд Трамп?
На деоници локалног пута надомак манастирског имања, где је до пре неколико дана рађено на проширењу, нема радника ни грађевинских машина, али сумњу да радови могу да се наставе изазива то што нису уклоњени саобраћајни знаци и упозорења возачима о томе да су радови у току.
Такође, није уклоњена ни табла са информацијама о пројекту магистралног, транзитног пута који се финансира средствима косовског министарства инфраструктуре, а који почиње непосредно по изласку из заштићене зоне манастира који обезбеђују припадници КФОР-а.
Радови су, како је раније објављено, обустављени на захтев владе у Приштини до проналаска коначног решења, а игуман Јањић каже да се решење може наћи једино у оквиру закона и понавља да је то је чврст став не само Српске православне цркве, већ и представника међународне заједнице.
Јањић, стога, очекује да тзв. влада у Приштини поступи у складу са законом који, подсећа, не дозвољава да се у оквиру заштићене зоне гради магистрални транзитни пут, а од међународних представника да, како каже, подсете тзв. косовске институције да се у супротном не може разговарати ни о чему нити доносити решења.
- У тој зони може да постоји само локални пут са ограниченом брзином кретања. Пре тога треба да се заврши заобилазни пут који је започет по одлуци косовске владе 2014.године за тешки и транспортни саобраћај, пошто је реч о међународном путу до Црне Горе - наводи Јањић.
Упитан да ли је био у комуникацији са представницима власти у општини Дечани или Приштини око радова на деоници која би у дужини од пет километара повезивала Дечане и Плав, Јањић каже да манастир није у позицији да ишта одлучује, али да постоји закон који забрањује одређене активности као што је изградња магистралних, транзитних путева и индустријских објеката у заштићеним зонама.
- То су ствари које су по закону забрањене. Чињеница да дижемо глас у одбрану закона је апсурдна јер косовске институције, које постоје да би штитиле законе, нарушавају те исте законе - наводи Јањић.
На критике локалне власти да само узбуњује јавност и да се противи економском развоју општине, игуман Високих Дечана одговара да манастир нема ништа против да се тзв. влада у Приштини врати пројекту из 2014. године и градњи обилазног пута који би, сматра Јањић, био вишеструко користан за општину.
Игуман напомиње да се манастир суочава и са другим проблемима и указује на неиспуњавање одлуке Врховног и Уставног суда Косова и да још увек нису регистрована 24 хектара манастирске земље, која су додељена после 16 година судског процеса и призната као манастирско власништво.
- Активно радимо на томе и надамо се да ће то бити урађено јер је то обавеза локалних институција - каже Јањић.
Из Републичког завода за заштиту споменика упозоравају да би изградња магистралног пута у заштићеној зони вишеструко угрозила светињу из 14. века и променила карактер читавог простора, а пролазак тешких возила у близини манастира производио би вибрације које дугорочно могу да оштете статику манастира.
Директорка Завода Мирјана Андрић истиче да је та установа још 20. јуна послала писмо генералној директорки Унеска Одри Азуле уз посредство наше амбасадорке при Унеску Тамаре Сијамашвили, те да се очекује да ће Унеско до краја месеца изаћи са мишљењем поводом случаја са Високим Дечанима.
- Радови још увек нису у заштићеној зони, али то може да се деси сваког дана. То што су одложени радови не значи да неће бити настављени после 10 дана - каже Андрићева.
Она поздравља иницијативу за формирање посебног тима за заштиту српске баштине на просторима на којима живи српски народ уз оцену да тим треба да чине људи из различитих струка и дипломате.
- Битно је да то буде што мањи тим и самим тим што ефикаснији. Има много наших споменика који су угрожени, а зато један од првих задатака те радне групе треба да буде листа угрожених споменика по приоритетима и да се у складу са тим доносе одређене одлуке - сматра Андрићева.
Српске светиње на КиМ су годинама на мети покушаја да се присвоје и представе као косовско наслеђе, а Јањић подсећа да тзв. косовски устав признаје СПЦ као власника цркава и светиња, али да јој оне не припадају само по нечијој одлуци, већ да о томе сведоче бројни историјски документи и сведочанства.
- Тако да је апсолутно апсурдно то доказивати. Веома је лоше што се негира историја и карактер ових светиња јер ми не негирамо историју Албанаца нити узимамо нешто што је њихово - каже Јањић
Како каже, покушаји да се избрише историја додатно делегитимизују оне који заступају такве идеје и показују да спроводе процес који води етничком и културном чишћењу који је неприхватљив за Европу 21. века.
Истиче да је важно да се објављује што више аутентичних докумената, истичући да Високи Дечани имају огромну архиву, као и да се документа о том манастиру чувају и у Београду, Венецији, Дубровнику...
Архитекта Завода за заштиту споменика Снежана Јејић, после обиласка манастирског комплекса, казала је да би пролазак магистралног пута крај Високих Дечана имао само негативне последице по манастир који, како каже, није само споменик културе већ и светиња која има посебне духовне вредности.
- Начин живота и функционисање ове светиње били би изузетно угрожени буком, прометом, вибрацијама... Све то би се одразило на архитектуру и на духовни живот монаштва - наводи Јејић.
У наредном период требало обновити кров на Милошевом конаку који је у 19. веку изградио кнез Милош Обреновић.
- Кровна конструкција направљена од грађе кестена је очувана, али треба заменити цреп.
ОСИМ СТРАХА АЛБАНЦИ ШИРЕ И КОРОНУ: На КиМ данас ВЕЋИ број заражених, али и преминулих, највише у Приштини
Огласио се Игуман манастира Дечани: Ево шта је поручио локалним властима
БРИТАНЦИ СУ ПРОТИВ АЛБАНСКОГ ЛУДИЛА: Научница са Кембриџа поручила да српска црква с правом "брине" због Дечана
НАБИЛА МАСРАЛИ "НАБИЛА" ПРИТИСАК: ЕУ открила ИМПЕРАТИВ будућег СПОРАЗУМА Београда и Приштине, два питања кључна
ЈОШ ЈЕДАН ЗЛОЧИНАЦ ИДЕ У ХАГ: Листа ОВК зликоваца које "чека робија" постаје све дужа
