НЕМА ПРЕДАЈЕ! Петковић послао СНАЖНУ поруку: Наш државни врх наставиће да се громогласно у међународној арени БОРИ за истину и правду

Сведоци смо да се светске размирице и сукоби у последње време преламају преко леђа наше земље и народа. Спонзори самопроглашене тзв. државе Косово не гурају Приштину у Савет Европе зато што су им Албанци много драги, већ зато што консолидују своје редове за тренутак када ће неизбежно морати да се суоче с новом геополитичком реалношћу, каже у интервјуу за Курир директор владине Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић.

Ова препорука у мају би требало да буде на седници Комитета министара Савета Европе, а датум који се помиње је 16. мај. Петковић истиче да је Србија независна земља коју су сопственом снагом и жртвама створили слободољубиви људи, те да не намерава да се мења зато што се неко у Европи осећа уздрмано или угрожено.

- Сабрали смо своје снаге с председником Вучићем на челу, све расположиве политичке и дипломатске ресурсе, и борићемо се јер су и право и правда на нашој страни. Јесте ово битка против оних који би да, мимо Србије, доносе одлуке које се најнепосредније тичу српских државних и националних интереса, али ово је и вид самоискушавања, борбе са самим собом. Какав год исход да буде, једно је јасно - дали смо све од себе у снажној и непоколебљивој борби. И то је, рекао бих, најважније, јер борба за будућност Србије као напредне и слободне земље биће дуготрајна. О конкретним правцима на којима нарочито последњих месец дана одлучно дипломатски делујемо, говорићемо по завршетку састанка Комитета министара СЕ.

Шта би значио улазак тзв. Косова у СЕ и какав би био одговор Србије на то?

- Постоје два основна разлога због којих СЕ, да су околности нормалне, не би уопште требало да узима у разматрање питање чланства Приштине. Први је формалноправни, и своди се на чињеницу да самопроглашена тзв. држава Косово није држава, и да као таква не може да буде део СЕ. Сведоци смо, међутим, да се у све поларизованијем свету праве коалиције које окупља заједнички интерес, а не императив да се поштује међународно право. У СЕ главну реч имају државе које су признале једнострано проглашену независност тзв. државе Косово, и оне процењују да је њихов интерес снажнији чак и од унутрашњих правила те међународне организације. Они су тако спремни чак и да обесмисле једну од најстаријих и најугледнијих међународних организација само да би реализовали своју политичку агенду. Други разлог против чланства Приштине је вредносни. Дакле, група земаља настоји да у једну међународну организацију, која се превасходно бави владавином закона и људским правима, прими провизорни ентитет који систематски крши људска права српског народа и, не кријући, ради на стварању моноетничке територије кроз пројекат етничког чишћења српског народа. Да будем сасвим јасан, Приштину је за ову институцију препоручило кршење свих постигнутих споразума, одбијање да 11 година формира ЗСО, политички мотивисана хапшења, пребијање и малтретирање српског народа, укидање динара, противправно одузимање земље српских домаћина, једнострани и ескалаторни потези. Испоставља се ипак да је политички интерес старији и од вредности. То је чињенично стање, али ми нећемо престати да се боримо снажним аргументима, иако у временима када политичка самовоља односи победу над разумом и правом таква борба може да буде с крајње неизвесним завршетком. У прошлости, када су се оснивачки документи и унутрашња правила међународних организација поштовали, успевали смо да спречимо Приштину да продре у Интерпол, Унеско, Светску царинску организацију и још неке мултилатералне форуме, али овога пута видећемо какав ће бити исход, и то не због умешности Приштине, већ због чињенице да правила све више престају да важе. Дакле, последице могу бити веома тешке и озбиљне. Да је макар СЕ остао доследан у инсистирању на формирању ЗСО као услову за чланство Приштине, могли бисмо да кажемо да неки принципи ипак остају на снази. Овако нема никакве сумње да је читава операција убацивања самопроглашене тзв. државе Косово у ту међународну организацију најдиректније уперена против Србије и српског народа. Али изненадиће се многи како се мала, али храбра и одважна Србија борила!

Савет безбедности Уједињених нација (СБ УН) расправљао је о новом, шестомесечном извештају генералног секретара УН Антонија Гутереса о раду Мисије УН на Косову (УНМИК). Како коментаришете тај извештај и говор председника Вучића?

- О самом извештају и његовим мањкавостима је више него јасно говорио председник Вучић. Иако смо се и у прошлости суочавали са извештајима Унмика који су по свом садржају били различитог нивоа квалитета и аналитичности, овога пута тај документ ни изблиза није имао у свом фокусу драматичност ситуације и изузетно тежак положај српског народа на КиМ. Поред чињеничних недостатака, тај извештај је имао и суштински концептуални недостатак, он је сачињен као хронолошки преглед догађаја, без осврта на узроке и последице дешавања. Председник Вучић је, како само он то уме, онима који желе да чују објаснио шта се крије иза те некритички скројене хронологије догађаја и у каквој се опасности налази српски народ на терену. Још једном се показало да српски народ на КиМ у председнику Вучићу има чврстог и непоколебљивог заштитника. Наш државни врх ће наставити да се громогласно у међународној арени бори за истину и правду и свима у свету ће јасно ставити до знања да је наша Србија држава једног поносног и слободарског народа. Ову седницу је обележио и један несвакидашњи потез Вјосе Османи, која је неуспешно покушала да постави замку нашој делегацији, заједно са својим коспонзорима, али се у свом покушају оклизнула и добила одговор какав заслужује. У немогућности да поступке Приштине брани језиком аргумената, Османијева је непримерено и бестидно искористила Савет безбедности и направила неукусну политичку представу, злоупотребљавајући жртве сексуалног насиља, како би Србе приказала у најгорем светлу. Притом, Вјоса Османи је брутално слагала УН наводећи да су особе које је довела на седницу чланице њеног кабинета. Јадно и бедно!

Истовремено, упркос бројним покушајима, још увек није дошло ни до каквог договора по питању одлуке тзв. ЦБК о укидању динара на територији Косова. Хоће ли се агонија Срба бар по том питању ускоро завршити? Има ли назнака?

- Као и када је реч о другим проблематичним питањима, делегација Приштине у Брисел не долази да би се договорила, већ да би фингирала учешће у дијалогу. Наравно да је веома лако отклонити погубне последице одлуке Приштине о забрани динарског промета, тако што би се та одлука напросто укинула. Проблем је овде много дубљи, јер ово је само један од праваца на којима Приштина унилатералним актима помера границе и, корак по корак, чини живот српског народа на КиМ потпуно несносним. Ми смо, наравно, свесни тактике Приштине и на терену и у дијалогу, али оно што јавно могу да кажем је да то никако није пут до нормализације и помирења. Приштина, уместо да ради на стабилизацији ситуације, упорно ради на дестабилизацији, и то није одрживо стање јер притисак на терену расте до својих крајњих граница.

Како све ово утиче на дијалог две стране? Има ли уопште простора за разговор?

- Увек има простора за разговор, иако то није обавезно продуктиван разговор. Не треба рушити мостове и канале комуникације јер, шта год садашња екстремистичка гарнитура у Приштини мислила, проблеми на Западном Балкану не могу се решавати другачије него разговором и компромисом. Београд ће, дакле, остати доследно опредељен за дијалог, трудићемо се да будемо конструктиван чинилац, али ако ме питате да ли у неком краткорочном периоду видим могућност за некакво споразумно решавање несугласица, одговор је, нажалост, доста тешко. И разлог за то је потпуна неконструктивност Приштине и чињеница да без икаквих санкција, уз зелено светло добијено од својих спонзора, они сепаратистичке циљеве настоје да остваре једностраним актима и насиљем, сматрајући да су толико силни и моћни да им дијалог више није ни потребан.

Срби су бојкотовали такозвани референдум о смени нелегитимних градоначелника у четири српске општине на северу КиМ, који је организовала приштинска власт. Који су наредни кораци? Очекујете ли да ће међународна заједница извршити притисак да се организују нови локални избори?

- Не знам да ли је неко заиста очекивао да ће Срби на КиМ пристати да буду марионете у Куртијевом театру апсурда. Ако је неко заиста помислио да је тако нешто могуће, тај уопште не познаје ни Србију, ни српски народ. Ми смо учинили све да се нађе некаква стратегија изласка из садашње ситуације и зато смо својевремено позвали Србе да петицијом затраже смену Куртијевих гаулајтера на северу покрајине, али када се испоставило да безобразлуку и бахатости Приштине нема краја, Срби су дали једини могућ одговор. Дакле, Куртијева окупација севера КиМ биће настављена још неко време, и ако његови међународни спонзори сматрају да је такво стање одрживо, могу само да кажем да није одрживо. Имамо на делу сукоб две воље, а наша воља је снажна и несаломива. До решења се може доћи једноставно: Курти треба да смени своје окупационе органе на северу, да повуче специјалне снаге, да врати отету имовину, да ослободи политичке затворенике из својих казамата... Па ћемо да видимо како да наставимо да радимо на нормализацији. Ово што сада имамо пред очима је у сваком смислу ненормално и сушта је супротност самој идеји нормализације.

Извор: Србија Данас/Курир