После самита у Паризу крећу саслушања челника ОВК, међу њима и ТРИ КЉУЧНА ЗЛОЧИНЦА
Прва саслушања су већ требало да се догоде
О подизању оптужница против Албанаца пред Специјалним судом за злочине ОВК над Србима и неалбанцима говори се још од оснивања тог суда у децембру 2016. године, а све су гласније најаве да би ускоро на саслушању требало да се нађу најамање две крупне рибе.
Реч је о брату тзв. косовског премијера Рамуша Харадинаја, Дауту, тзв. косовском председнику Хашиму Тачију и Скупштине Кадри Весељију. Ипак, конкретан потез још није повучен, а извор из дипломатских кругова каже да су се, између осталог, чекала тумбања унутар суда.
"ПРИЗНАЊЕМ КОСОВА ОТВОРЕНА ВРАТА ПАКЛА! Завидим Србији!" Немачки посланик има план за СПАС НАШЕ ПОКРАЈИНЕ!
ЈОШ ДЕСЕТ ЗЕМАЉА ПОВЛАЧИ ПРИЗНАЊЕ КОСОВА?! Посебном СТРАТЕГИЈОМ можемо СЛОМИТИ ЛАЖНУ ДРЖАВУ
УБИСТВО ОЛИВЕРА ИВАНОВИЋА ПЛАЋЕНО 90.000 ЕВРА: Мрачна улога Кадрија Весељија! ТРАГ ВОДИ И ДО ТАЧИЈА!
- Прва саслушања су већ требало да се догоде, а сада се спомиње опција да би могли да уследе након састанка лидера Западног Балкана у Паризу 1. јула. Питање је да ли ће на листи позваних бити и тзв. косовски премијер Рамуш Харадинај. Информације су двојаке, прве говоре да неће, јер су сведоци који би могли да проговоре о Харадинајевим злочинима нестали са лица земље, док друге говоре да сведока има, али у иностранству и да би могло да се нађе начина да се дође до њих - каже извор из дипломатских кругова.
Тим поводом контактиран је Специјални суд у Хагу, а на питање зашто још нису подигнуте оптужнице и да ли је њихов изостанак производ политичког притиска, портпарол суда Кристофер Бенет каже:
- Специјализовано тужилаштво је независна институција, нема политичког утицаја над нашом истрагом. Спроводимо најопсежнију истрагу могуће и не расправљамо о роковима за могуће оптужнице - поручио је Бенет.
О томе ко би могао да се нађе на оптужницама, Бенет није желео да разговара.
"Путин ће ратовати за Србе" Весли Кларк шокирао Албанце УСРЕД ПРИШТИНЕ
Дипломатска офанзива Александра Вучића - косовско питање из другог угла
"ФИГАРО" ПРЕДСТАВИО ПРАВУ ИСТИНУ О СТАЊУ НА КОСОВУ": Арно Гујон о репортажи чувеног француског листа
- Специјализовано тужилаштво не даје информацију нити о истрази, нити о могућим оптужницама из политичких, правних и етичких разлога. Ако читате Правилник о поступку и доказима, видићете следеће: "Током истраге, специјализовани тужилац у сваком тренутку поступа у складу са основним људским правима, предвиђеним Поглављем II Устава, и обезбеђује сигурност и заштиту жртава, сведока и других лица изложених опасности због информација пружених специјализованом тужиоцу или због сарадње са њим и заштиту приватности сваког лица" - напоменуо је Бенет.
Није тајна, међутим, да је међу онима који се спомињу Тачи, којег је више полиција света означило као вођу Дреничке групе, а у извештају Савета Европе сумњичи се за ратне злочине и трговину органима.
Даут Харадинај је озлоглашен због улоге у злочинима на Радоњићком језеру и убиства око 40 Срба, Албанаца и Рома. Када буду подигнуте оптужнице, оптуженима ће, како је предвиђено, судити Специјализована већа ће судити окривљенима који се буду нашли на потврђеним оптужницама. Већина њих поменута је у извештају из 2011. године специјалног известиоца Савета Европе Дика Мартија, о злочинима ОВК над отетим Србима на Косову и у Албанији, а који је и изнео сумње да су некима од њих у Албанији вађени органи којима је касније трговано. У лето 2014. саопштено је да су докази прибављени током истраге довољни за подизање оптужница, али је за обраду тих навода било неопходно оснивање новог суда у Хагу.
Док се припремају прве оптужнице за истакнуте припаднике ОВК и паралелно са тим процесом полако затвара круг и око неких тзв. приштинских властодржаца, челници привремених институција на Косову све се ватреније залажу за суд који би био ексклузивно задужен за злочине Срба на територији КиМ. Овај суд је идеја управо Кадрија Весељија, једног од најјачих политичких играча у Приштини и потенцијално осумњиченог пред хашких трибуналом за ОВК. Рођена у јануару ове године, идеја за сада нема нарочито велику подршку ни на самом тзв. Косову, а камоли у међународним правничким (па ни политичких круговима) круговима. Србија је, очекивано, осудила ову врсту спекулација, оценивши је као покушај "сахрањивања дијалога" Београда и Приштине.
