ПРЕСУДА ХАРАДИНАЈУ! Он и Гунцати проглашени кривима - одређене им затворске и новчане казне

Током изрицања пресуде, наглашено је да је ово предмет о правилном вршењу правосуђа, интегритету и безбедности поступка и безбедности, добробити и праву на живот без страха на стотине лица која су се одлучила да испуне своју грађанску дужност и сведоче.

Заштита сведока од застрашивања и неправде уграђена је у саме темеље система кривичног правосуђа, како домаћег тако и међународног.

Панел је описао поступке оптужених као подривање тих темеља и према томе као претњу правди.

Панел је утврдио да су у септембру 2020, Гуцати и Харадинај на три конференције за штампу, преко двадесет иступања у медијима и кроз саопштења на друштвеним мрежама открили поверљиве информације које су се односиле на истраге и рад Специјалне истражне радне групе и Специјализованог тужилаштва.

Те информације су биле заштићене Законом. У њима су се налазила имена на стотине сведока и потенцијалних сведока. Оптужени су те информације открили излагањем докумената који су садржали те информације; допустили су другим лицима да документе прегледају, снимају, фотографишу и односе са собом, и јавно су описивали њихов садржај.

Поред тих радњи, панел је утврдио да су оптужени сведоке јавно називали „издајницима“, „шпијунима“, „колаборационистима“ и људима који „само говоре албански“.

У општој клими застрашивања сведока која дуго преовлађује на Косову, панел је закључио да је намера оптужених била да тим опаскама сведоке и потенцијалне сведоке заплаше и да их поколебају у погледу пружања података значајних за истраге тужилаштва о бившим припадницима ОВК.

Гуцати и Харадинај су проглашени кривим за кривична дела против правосуђа, односно ометање службених лица у вршењу службених дужности, застрашивање сведока и повреду тајности поступка. Ослобођени су тачке која их је теретила за одмазду.

У пресуду је урачунато време које су провели у притвору у Хагу, од 25., односно 26. септембра 2020. године.

Током изрицања пресуде, наглашено је да је ово предмет о правилном вршењу правосуђа, интегритету и безбедности поступка и безбедности, добробити и праву на живот без страха на стотине лица која су се одлучила да испуне своју грађанску дужност и сведоче.

Заштита сведока од застрашивања и неправде уграђена је у саме темеље система кривичног правосуђа, како домаћег тако и међународног.

Панел је описао поступке оптужених као подривање тих темеља и према томе као претњу правди.

Панел је утврдио да су у септембру 2020, Гуцати и Харадинај на три конференције за штампу, преко двадесет иступања у медијима и кроз саопштења на друштвеним мрежама открили поверљиве информације које су се односиле на истраге и рад Специјалне истражне радне групе и Специјализованог тужилаштва.

Те информације су биле заштићене Законом. У њима су се налазила имена на стотине сведока и потенцијалних сведока. Оптужени су те информације открили излагањем докумената који су садржали те информације; допустили су другим лицима да документе прегледају, снимају, фотографишу и односе са собом, и јавно су описивали њихов садржај.

Поред тих радњи, панел је утврдио да су оптужени сведоке јавно називали „издајницима“, „шпијунима“, „колаборационистима“ и људима који „само говоре албански“.

У општој клими застрашивања сведока која дуго преовлађује на Косову, панел је закључио да је намера оптужених била да тим опаскама сведоке и потенцијалне сведоке заплаше и да их поколебају у погледу пружања података значајних за истраге тужилаштва о бившим припадницима ОВК.

Панел је такође закључио да је "понашање оптужених било средство за постизање одређеног циља: то јест, да се спречи ефикасна истрага тужилаштва и кривично гоњење бивших припадника ОВК".

У вези са оптужбом за одмазду, панел је закључио да је за постојање тог кривичног дела, због његове квалификације у КЗК, тужилаштво морало да докаже ван разумне сумње да су оптужени предузимали радње против одређених сведока свесни да су информације које су ти сведоци пружили бар донекле истините.