ПРОФЕСОРА ИЗ ГЊИЛАНА ЗВЕРСКИ УБИЛИ АЛБАНЦИ НА КУЋНОМ ПРАГУ: Мучки га ударали каменицама и ШИПКАМА, мајчино срце није издржало!
Нико од Албанаца са којима је одрастао му није помогао.
Слободан (Боби) Перић, професор физичког васпитања из Гњилана, зверски је убијен у Гњилану на дашњи дан, 17. марта 2004. године, док је бранио кућни праг.
ОТАЦ И СИН ЗВЕРСКИ УБИЈЕНИ НА КУЋНОМ ПРАГУ: "Одупрећемо се, никада нећемо заборавити оно што се десило 17. марта 2004. године" (ВИДЕО)
УЖАС У ЛЕПОСАВИЋУ, ЗАПАЉЕН АУТОМОБИЛ: Полиција примила позив у три сата после поноћи (ВИДЕО)
ПОГРОМ СРБА НА КиМ ЈЕ БИО НЕЗАПАМЋЕНО ВАРВАРСТВО! "Нећу седети скрштених руку и гледати те ужасе који погађају један храбар и поносан европски народ" (ВИДЕО)
Разуларена маса га је, како се наводи на Фејсбук страници Косово и Метохија, ударала металним шипкама и газила до смрти. Два сата након тога је лежао на асфалту, све док није издахнуо.
Нико од комшија Албанаца са којим је одрастао и живео му није притекао у помоћ. Остао је мртав на асфалту у сред родног града из којег није желео да оде.
Није био ожењен и живео је са старом мајком. Његова мајка Анка је након доживљених страхота убрзо преминула.
У тексту, који су поставили на својој фејсбук страници, описан је детаљно овај гнусни злочин:
- Било је око 16 сати, тек што је Слободан, након завршене наставе, дошао аутомобилом из Горњег Кусца, где ради. Видео је успут окупљање Албанаца, па се забринуо за своју стару мајку и пожурио да у својој кући буде на сигурном месту. Руља је, међутим, са препуне улице одједном улетела у његово малено двориште, одгурала тек паркирани аутомобил на главну улицу. Док су једни театрално палили аутомобил, други су започели бесомучно каменовање куће. За 10 минута кућа и локал су били демолирани. Два члана породице су се повукли на спрат како би избегли каменице. Нападачи су ушли унутра, ломећи све пред собом. Штавише, рушили су и делове зидова куће. Запањује исказана снага којом руше зидове. Слободан се појавио на спрату раскрвављене, али усправне главе. Неки Албанци су пронели вест да је у рукама носио пушку, без муниције - како су рекли, а неки негирају да је носио пушку. Сишао је у двориште препуно екстремиста. Рачунао је да ће негде добити лекарску заштиту. Уместо тога дочекан је ударцима са свих страна, док се његова мајка прикрила иза неког бурета. Крволочни нападачи су га пропустили кроз шпалир и ударали га каменицима, ногама, рукама, шипкама. Слободан је дифовац, дипломирао је на Факултету за физичку културу, снажан је и издржљив. Од јаких удараца је посртао и поново устајао. Издржао је страшни линч. Онда је на 60-70 метара од куће изнемогао, поново пао на асфалт. Газили су га и скакали по њему. Када је престао да се миче, прекинули су. Слободан је остао да лежи у улици у којој је одрастао. Егзекуција је завршена над немоћним човеком пред око 2.000 младих Албанаца којима је показано какву мржњу треба гајити према Србима. Прича се да је Слободан био жив читава два сата после линчовања. Нико му није пришао да му помогне. Издахнуо је у највећим мукама - наведено је у тексту.
Извор: Србија Данас/Курир
