РОСУ СЕ ПОВЛАЧИ НАОРУЖАН ДО ЗУБА, СРБИ ПОРУЧУЈУ: Никада Јариње неће бити граница, оно је симбол борбе и српског отпора!
Трећа офанзива на Јарињу биће завршена данас кад почне операција повлачења РОСУ
Смењују се офанзиве, једна по једна, а Јариње остаје, и постаје полако, али сигурно - симбол српског отпора на Косову и Метохији, симбол српског непристајања и борби, ма колико оне понекад изгледале изгубљене.
СТУПА НА СНАГУ ДОГОВОР ИЗ БРИСЕЛА: РОСУ има неколико сати да се повуче са Јариња и Брњака
КУЋНИ ПРИТВОР ЗА ОСМОРИЦУ АЛБАНАЦА: Напали старије Србе у Митровици
ЊИМА ДОГОВОР НЕ ЗНАЧИ НИШТА, АЛБАНЦИ ПОНОВО ПРЕТЕ: Куртијев оперативац најављује нову интервенцију на северу Косова!
Трећа офанзива на Јарињу биће завршена данас кад почне операција повлачења РОСУ, до зуба наоружаних албанских специјалаца из Приштине са Јариња и уклањања српских барикада, и када затим овде стигне конвој војних јединица Кфора који ће појачано контролисати ово подручје у наредних 15-ак дана како је то већ договорено у Бриселу.
- Требаће доста времена да уклонимо барикаде, магистрала је блокирана на најмање шест-седам места у дужини од скоро два километра, у блокади су десетине тешких камиона, шлепера, неки од њих натоварени су тонама земље и песка, ту су тешке грађевинске машине - прича један од Срба из Лешка који са пријатељима, комшијама, колегама већ 12. дан учествује у блокади магистрале од Јариња према Косовској Митровици.
Када је прекјуче по подне овде стигла вест да је постигнут договор у Бриселу, да се РОСУ повлачи са Јариња, а да ће истовремено бити уклоњене и српске барикаде, први осећај међу Србима окупљенима око барикада био је - олакшање уз бригу шта ће бити са КМ таблицама.
- Ако ништа друго, показали смо зубе, и Приштини и међународној заједници, показали још једном да овај народ има снаге, воље за борбу, а ово овде је наше, овде смо бранили наше основно људско право, а то је право на слободу кретања, које постоји свуда у свету, сем овде, на Косову, за нас Србе. Немамо ми права да оставимо своје домове - понављали су ових дана Срби на Јарињу.
- Важно је да су остале КМ табле, само да није РКС, то би био наш велики пораз и тих вести смо се плашили да ће доћи из Брисела...
- Јутрос на тренутак нестаде струје у Лепосавићу, прво што сам помислила - ево, сад нам искључише струју. Истина је, први осећај кад је стигла вест из Брисела о постигнутом споразуму био је - олакшање, истовремено и брига, шта ће бити даље, шта је следеће, кад ћемо поново морати на Јариње, на барикаде - кажу две госпође из Лепосавића које су и јуче, 12. дан заредом, биле на Јарињу на барикадама.
Офанзиве и ванредно стање овде су, у ствари, редовно стање. Блокираном магистралом јуче су читавог дана патролирали амерички, пољски, италијански, мађарски војници из састава Кфора, подручје је надлетао један борбени хеликоптер америчких ваздушних снага. Као војна зона...
- Пређемо у Рашку, а тамо све нормално, људи шетају, живе, уживају, живот достојан човека, а ми овде - на барикадама, мало-мало па на барикаде, мало-мало па борба, ноћи у шаторима, поред логорских ватри - кажу ове госпође.
- За нас је сада веома важно што су остале КМ таблице, захвални смо држави Србији што је и овог пута изнашла мирно решење - каже Јована Радоњић, која је на Јариње стигла из Косовске Митровице да помогне сународницима.
- Најважнији резултат ових протеста јесте да смо сачували мир, да се албански специјалци до зуба наоружани повлаче из српских средина и на тај начин се стварају услови да се споразум мирно примени на терену, односно да се омогући слобода кретања нашим грађанима. Успели смо да омогућимо да се Косовом слободно, без проблема, крећу наши грађани у возилима са регистарским ознакама које издају органи државе Србије - речи су Игора Симића, потпредседника Српске листе.
Обавезно оставе кусур
У продавници у Јарињу најредовнији купци су припадници Кфора. Купују чоколаде, сокове српске производње, воду, грицкалице, редовно оставе кусур. Разговарају са Србима на барикадама, пре неки дан занимало их је да ли Срби имају довољно хране.
- Наравно, и више него што нам треба, можемо и вама да позајмимо - стигао је одговор испод једног од шатора.
- Прва је била 2008, ако се добро сећам, када смо први пут запалили контејнере међународних снага, борећи се за наша права да останемо на овом подручју... Друга 2011, када је други пут запаљено Јариње, а било је ту још безброј протеста, безброј смо ноћију провели овде... Ови шатори, ове логорске ватре које ноћу, кад се окупимо, изгледају као да смо негде у збегу, као да постају наша судбина, и зна се, ако затреба, ето нас Срба поново на Јариње, да се боримо, ма колико наше битке биле тешке, ма колико се понекад чинило да су изгубљене, да немамо никакве шансе - кажу Срби с Јариња док се полако повлаче уз поруку да никада административни прелаз Јариње неће звати граничним.
Више вести о дешавањима на Косову прочитајте ОВДЕ.
