"САДА ЈЕ ВЕЋИ РИЗИК ОД ОТВОРЕНОГ СУКОБА" Професор са Кембриџа изнео драматична предвиђања: "Изгледи за договор Београда и Приштине све мањи!"

Професор Центра за геополитику Универзитета Кембриџ Тимоти Лес навео је да договор са почетка 2023. године између Београда и Приштине није решио ништа, те да су изгледи за евентуално решење све мањи, и додао да је влада приштинског премијера Аљбина Куртија довела до међународних санкција тзв. Косову, преноси Газета експрес.

- Међутим влада је донела међународне санкције Косову и могућност оружане интервенције Србије, што се не може сматрати позитивним. Начин да се избегну ти негативни резултати био би уступак ЕУ по питању аутономије Срба и окончање полицијских рација на северу Косова, које Срби доживљавају као узнемиравање. Међутим, пошто влада такве потезе види као супротне основним интересима Косова, не мислим да ће променити свој став - каже Лес.

Говорећи о споразуму који су Београд и Приштина постигли почетком 2023. године, Лес каже да је постигнут одређени напредак у вези са секундарним питањима као што су нестала лица, али да су две стране још увек далеко раздвојене по кључним питањима.

- Што се тиче коначног решења, изгледи су слаби. Односи између две стране постају све антагонистичкији, а ризик од отвореног сукоба је сада већи него што је био почетком 2023 - додаје Лес.

На питање да ли се може убрзати нормализација односа Београда и Приштине, Лес наводи да ништа није немогуће, али да не види велике шансе за убрзање из три разлога.

- Прво и најважније, ниједна страна не прихвата услове споразума. То је посебно лоше из перспективе Косова, од којег је тражено да Србима уступи аутономију без икаквих одговарајућих гаранција за признање од стране Србије. Али Србија такође није заинтересована за тај договор, јер је њен циљ да подели Косово и интегрише север у саму Србију, а споразум само нуди аутономију косовским Србима. Други разлог, као што су догађаји из 2023. године доказали, јесте то што Запад нема делотворно средство да примора ни Србију ни Косово да потпишу споразум који они не желе да потпишу. Санкционисали су Косово, али то није успело. Рекли су да Србија и Косово не могу у ЕУ без договора, али ни то није успело - наводи.

Као трећи разлог, Лес наводи то што се разговори одвијају у променљивој геополитичкој позадини, са ревизионистичким силама које отворено оспоравају хегемонију Запада.

Сматра да је формирање Заједнице српских општина изазов за Приштину у смислу да ће Запад наставити да се залаже за успостављање ЗСО и да то носи јасне ризике.

Одговарајући на питање шта би Приштини отворило врата за чланство у међународним организацијама или за признање од пет земаља ЕУ, Лес каже да то зависи од споразумног признања Косова од стране Србије.

- Пет земаља ЕУ тешко да ће признати Косово у недостатку признања од стране Србије због њиховог дугогодишњег страха од сепаратизма. А Русија и Кина тешко да ће прихватити чланство Косова у УН, осим ако Србија то не учини добровољно, а не под притиском Запада. У супротном би Русија и Кина и даље могле да блокирају пријем Косова у УН, тврдећи да је његова независност изнуђена и стога незаконита - појашњава.

Сматра да ће Приштина крајем 2024. године бити у лошијој позицији него сада.

- ЕУ и САД желе да обезбеде споразум о нормализацији у првим месецима године и, у мери у којој се Косово опире, суочиће се са даљим међународним притиском - закључује Лес.

Извор: Србија Данас/Kurir.rs/Косово Online/Газета Експрес