"РУСИЈА НАПОЉЕ, КОСОВО УНУТРА" Немачки медији брује: Приштина у мају тражи пријем у Савет Европе - Србија не може то да спречи
Савет Европе би ускоро могао да добије новог члана, и то Косово, судећи према писању немачког Франкфурте алгемајне цајтунга (ФАЗ). Избацивање Русије из ове институције отворило је, наводи лист, врата за ту могућност пошто је за пријем нове чланице потребан пристанак двотрећинске већине.
Како је објавио ФАЗ, позивајући се на информације из Приштине, косовска влада планира да покрене апликацију за чланство након избора у Француској, вероватно у мају. То би могло довести до тога да Косово буде примљено већ 2023. године.
- Перспективе у косовској престоници оцењују као добре, јер искључење Русије значи да је најважнији савезник Србије испао из Савета Европе. Успешна кампања Београда против укључивања своје бивше покрајине у најстарију асоцијацију европских демократија зато мање обећава. За разлику од Уједињених нација, где Русија, као право вета у Савету безбедности, блокира пријем Косова, или у ЕУ, где је једногласност претходни услов за пријем нових чланица, кандидатури у Савету Европе потребна је двотрећинска већина за пријем - наводи ФАЗ.
После искључења Русије, Савет Европе и даље има 46 чланица. Од њих, 34 признају независност Косова – што је и више од две потребне две трећине.
"НЕОПХОДАН УЛАЗАК У НАТО И САВЕТ ЕВРОПЕ" Опасне поруке из Приштине након посете председника Летоније
ПЕТКОВИЋ О НОРМАЛИЗАЦИЈИ ОДНОСА: "Једино што Београд блокира су лажи Приштине, никако дијалог и разговор"
ПЕТКОВИЋ НАКОН ПОСЕТЕ БРИСЕЛУ САОПШТИО: "Режим стикера остаје и даље на снази"
- Косово сада има сјајну прилику да се одмах пријави за чланство. Русија и њени савезници више нису у стању да блокирају Косово - рекао је за ФАЗ бивши косовски дипломата Петрит Селими, бивши вршилац дужности министра спољних послова Косова.
Нагласио је, како преноси ФАЗ, да се не ради само о математичкој могућности, већ и о "политичкој неопходности таквог корака".
- Главни аргумент треба да буде потреба да становници Косова, укључујући и мањине, уживају предности као што је приступ Европском суду за људска права - казао је Селими.
Одржавање изолације Косова није, сматра он, у интересу безбедности и стабилности на Балкану.
- Еволуирали смо у динамичну и зрелу демократију. То би требало да буде признато чланством у Савету Европе - сматра Селими.
Средином априла, косовска председница Вљоса Османи потврдила је да је "пројекат Савета Европе" приоритет у Приштини, подсећа ФАЗ, и да напредак треба да се оствари што је пре могуће.
- Аргументи који се чују у Приштини од стране владе и неких западних престоница су слични онима Селимија. Косово је демократија која (прилично) функционише, која је прошла кроз неколико промена власти које су донели правилно одржани избори, а губитници су спремно признали пораз и предали власт. Оно што је неспорно јесте да косовски устав даје широка права мањинама. Нема политичких затвореника. Земља је спремна да се потчини надлежности Суда за људска права. Прихватала је избеглице из Украјине и подржава европске санкције Русији, за разлику од чланица Савета Европе Србије и Турске - наводи ФАЗ.
Позивају и се на речи једног саговорника, који пријем у Савет Европе повезује са стабилношћу региона.
- Сви говоре о томе да је стабилност на Балкану сада посебно важна. Немачки министар спољних послова каже да је региону потребна већа пажња. Пријемом Косова у Савет Европе, Европа има шансу да преточи речи у дело - каже један саговорник и додаје да је реч и о осујећењу очекиваних покушаја Русије да дестабилизује регион:
"То би био јасан сигнал за мањинска права и демократију и против насилних промена граница".
Са косовске тачке гледишта, наводи ФАЗ, главна ствар је да се искористи тренутак.
- Када је право време, ако не сада, питање је које се поставља у Приштини. Већ је постојала математичка већина за пријем Косова када је Русија још била чланица Савета Европе, али политички ствари су биле другачије. Русија је дала далеко највећу делегацију у Парламентарној скупштини Савета Европе (18 чланова) и интензивно је лобирала против било каквих покушаја Косова. У међувремену, Немачка је, са дванаест посланика, највећа група у парламенту која се састаје квартално у Стразбуру, а у немачкој делегацији постоји међустраначка подршка плановима Приштине - наводи ФАЗ.
Они даље цитирају изјаву посланика Бундестага Франка Швабеа (СПД), који предводи заједничку фракцију социјалиста, демократа и зелених у Парламентарној скупштини, који је овај корак предложио у марту.
- Треба да приближимо Косово Европи. Добар начин да се то уради било би чланство у Савету Европе - казао је Швабе.
Бивши дипломата Кнут Абрахам (ЦДУ), који има искуства са Балканом и члан је одбора за спољне послове Бундестага и Парламентарне скупштине, је, како преноси ФАЗ, установио нешто слично.
- С обзиром на рат у Украјини, сада је изузетно важно послати јасан сигнал да не толеришемо било какве промене граница путем насиља и да мора да се заштити мањина и људска права. бити ојачан. Чланство Косова у Савету Европе био би прави корак - казао је Абрахам,
