СЕДНИЦА УН О КОСОВУ ПРВИ ПУТ У ИСТОРИЈИ ИЗА ЗАТВОРЕНИХ ВРАТА: Два су разлога, ЈЕДАН је да моћног играча избаце из игре
Гутереш сковао план
Наредна седница Савета безбедности Уједињених нација (СБ УН) могла би да буде другачија у односу на све до сада одржане: први пут ван очију јавности. Могућност да дође до овог преседана најавио је у извештају о Косову генерални секретар УН Антонио Гутереш, а многи аналитичари оцењују да је посреди покушај да се избегне даље продубљвање тензије на Косову и шира политизација укључивањем Русије. Сви заједно, међутим, истичу да Србија на тој седници треба непоколебљиво да инсистира на пуном поштовању Резолуције 1244.
"ОВО ЈЕ МОЈА МОЛБА" Вучић позвао Србе са севера Косова: Организовати и изаћи на изборе што је пре могуће!
ВУЧИЋ ПОКАЗАО СЛИКУ УБИЈЕНОГ СРБИНА: Нема истраге за Мијаиловића који је стрељан
"НЕЗАВИСНОСТ СЕ НЕ ПОСТИЖЕ ПОЛИТИЧКИМ БАЈКАМА" Еди Рама одржао Куртију лекцију из патриотизма
- Уколико се деси да седница СБ УН буде ван очију јавности, биће необично јер ће бити прва таква седница за три деценије, од како је Косово и Метохија у надлежности Савета безбедности. Ово је први пут да се одржава тајна седница о том питању. За мене је то доста необично. Не знам колико ће бити корисно за покретање решавања питање у складу са Резолуцијом 1244. Позадина је по свој прилици покушај да седница не буде повод даљег заоштравања и компликовања ситуације на Косову - каже Живадин Јовановић, бивши дипломата.
Стефан Радојковић, историчар, даље оцењује да је овај потез Гутереша реакција на очигледну поделу света, као и на чињеницу да су поделе само израженије након свих криза.
- Овакву седницу треба разумети у светлу догађаја око Нагорно-Карабаха, Израела и Газе и Бањске. Гутереш покушава да делује превентивно, што је похвално, али се види да преговори остају под окриљем ЕУ иако је свима постало јасно да су Бриселски споразуми и остали споразуми "мртво слово на папиру" и да прикрију тешку ситуацију на терену - каже Радојковић.
А та ситуација је, како истиче Огњен Гогић, политиколог, на северу Косова последњих месеци прешла праг који се може толерисати и " сада се поново посматра као претња миру".
- Затварањем седнице се можда жели спречити да представници Београда и Приштине користе прилику да се поново обрате својим бирачима већ да се фокусирају на проблем. Са друге стране, прети опасност и од шире политизације пошто Приштина упорно покушава да укључи и Русију у полемику - истиче Негић.
Седница Савета безбедности Уједињених нација (СБ УН), биће одржана 23. октобра, иако је првобитно заказана за 18. октобар.
Гутереш је својеврсни преседан најавио у најновијем извештају УН о Косову, уз оцену да би промена формата омогућила "искренију дискусију о изазовима имплементације споразума из фебруара".
Како се може видети у извештају, два су разлога за то: дубоке поделе између пет сталних чланица - оних које признају тзв. Косово (САД, Велика Британија и Француска) и подржавају његову владу, и оних које не признају независност тзв. Косова (Русија и Кина) и снажно подржавају позицију Србије.
- Још једно питање око ког нису сагласне сталне чланице СБ УН је питање измене УНМИК-овог мандата. САД су тражиле окончање мандата УНМИК-а и смањење учесталости седница о ситуацији на КиМ, слично као и Велика Британија, док се Русија противи тој идеји и залаже се за отворене и редовне седнице СБ УН о КиМ - навео је Гутереш.
Због свега тога Јовановић каже да је од суштинске важности да Србија брани Резолуцију 1244.
- Неке чланице желе да смање надлежност СБ, и тиме улазе у контрадикцију, јер желе да решавају теме од њиховог интереса, али не и Косово. Питање је да ли је ова седница на линији тога да се питање КиМ скине са дневног реда, што Србији никако не одговара - истиче Јовановић.
- Она треба да тражи јачање надлежности СБ УН и да постави питање извршења утврђених обавеза, о повратку расељених лица, о једнакој безбедности свих националних заједница и да Србија из реактивне позиције пређе у активну позицију, на тај начин што ће тражити да се изврше све одредбе Резолуције 1244. Није то шведски сто, па да се бира шта ће да се спроведе а шта не - сматра Јовановић.
Радојковић додаје да треба и да се залаже за доследну примену принципа.
- Ми треба да тражимо да мисија UNNIKa постоји у било ком капацитету у Приштини, да се залажемо за доследну примену принципа који, ако важе у случају Украјине, онда треба да важе и за територијални интегритет Србије - напомиње Јовановић.
Већина преговара ЕУ вођена је под велом тајне, подсећа он, и каже да остаје да се види да ли ће мања транспарентност СБ УН довести до већег утицаја.
- То је конструктивна амбивалентност, а сад ће изгледа она бити примењена и на следећу седницу СБ УН. Недоумица је да ли то последица промене климе да се интереси Србије уважавају или наставак оне коју је неговала ЕУ. Мени се чини да Гутереш види да мора да превентивно да делује, да се узму легитимни интереси свих страна, а питање колико СБ УН има моћи да утиче - каже Јовановић.
Уз све то, Гогић истиче и један важан детаљ: да о јавности седнице не одлучује Гутереш као генерални секретар већ саме чланице Савета безбедности.
- Београду би више одговарало да седница буде затворена за јавност јер тешке оптужбе које ће се чути за напад у Бањској неће бити нимало пријатне. Можда ће Београду бити лакше да "спреми одбрану" ако не буде оптерећен тиме како ће домаћа публика на то све гледати - напомиње Гогић.
Предстојећом ће председавати Бразил, а међу осталим чланицама које ће присуствовати седници (осим Русије и Кине) седам признаје самопроглашену независност Косова (Албанија, Габон, Гана, Јапан, Малта, Швајцарска и Уједињени Арапски Емирати), а три не признају (Бразил, Еквадор и Мозамбик).
Последња седница СБ о Косову одржана је 27. априла а председавала је Русија. Обележила ју је жестока расправа, министри иностраних послова Србије и Косова, Ивица и Дачић и Доника Гервала Шварц, међусобно су се оптужили за неиспуњавање постигнутих споразума. Шефица УНИМК-а Каролин Зијаде, која је представила извештај, позвала је обе стране на нормализацију односа - да подигну ниво поверења и смање запаљиву реторику.
