"ДОБРО САМ, ПОНОВО ЋУ ИЋИ ПО БАДЊАК!" Мали Стефан из болничке постеље послао јасну поруку: Сада смо добро
У сенци напада на српску младост протекао је и и овај Божић на Косову и Метохији.
Само Бог је спасао двојицу српских младића, рођаке Стефана (11) и Милоша (21) Стојановића из Готовуше код Штрпца од метака помахниталог Албанца Азема Куртаја (33), припадника тзв. Косовских безбедносних снага, који је на њих пуцао из возила у покрету, али и Стефана Томића из Клокота (18) којег су, док се са братом од тетке враћао са поноћне литургије, напала осморица Албанаца!
![](https://www.sd.rs/sites/default/files/styles/search_desktop/public/a/t/2023/01/07/collage_maker-07-jan-2023-05.48-pm.jpg?itok=ztRhK5ek)
"ВРАЋАЛИ СМО СЕ ПУТЕМ, ОНДА ЈЕ НЕКО ПОЧЕО ДА ПУЦА" Рањени Стефан (11) описао ужасне сцене напада код Штрпца
![](https://www.sd.rs/sites/default/files/styles/search_desktop/public/a/t/2023/01/07/collage_maker-07-jan-2023-01.10-pm.jpg?itok=zfoEQK8c)
"ОН ЈЕ ХЕРОЈСКИ ПОДНЕО СВЕ" Огласила се мајка малог Стефана Стојановића: Славићемо други рођендан Бадњег дана
![](https://www.sd.rs/sites/default/files/styles/search_desktop/public/a/t/2023/01/07/collage_maker-07-jan-2023-01.09-pm.jpg?itok=RZ-Vk_jE)
"ОВО ЈЕ ХАОС, НЕ ЗНАМ ВИШЕ ШТА ДА РАДИМ" Огласио се отац повређеног Стефана Томића
Први напад на српске дечаке догодио се у петак, када су се враћали из сече бадњака и застали крај пута да се сликају. Стефан Стојановић том приликом рањен је у пределу рамена, док је Милош задобио прострелну рану руке.
- Добро сам, поново ћу ићи по бадњак! - рекао је ово јуче, из болничке постеље, мали Стефан Стојановић.
Он је још рекао да га рука не боли много и да се опоравља.
- Враћали смо се путем Милош и ја из сече бадњака и застали смо да се сликамо за успомену. Тада је одједном наишао аутомобил из којег је запуцано. Сада смо добро и Милош и ја.
И његова мајка Зорица истиче да је у несрећи било и среће:
- Иако је био преплашен, мој син је то боље и храбрије поднео него ми. Ми смо још увек у шоку, а он се држи храбро.
И док је она понављала да ништа није теже од стрепње за живот сопственог детета, једанаестогодишњи Стефан се из кревета у болници у Грачаници сликао са три подигнута прста.