"Шутирали су га и ударали каменом по глави" Потресна исповест мајке Николе (13) којег су на КиМ претукли Албанци
Пресекло ме је, од страха и бриге нисам знала где се налазим када сам чула да ми је син претучен. То речима не може да се опише...
Овако почиње причу Милица Перић, мајка тринаестогодишњег дечака Николе Перића којег је, како се верује, група Албанаца синоћ претукла у селу Гојбуља надомак Вучитрна.
СПЕЦИЈАЛИСТА УПОЗОРАВА: Ево без чега НИКАКО НЕ СМЕТЕ да кренете на путовање!
РОДИТЕЉИ СУ БИЛИ УЗНЕМИРЕНИ, ПЛАШИЛИ СУ СЕ ВЕЛИКОГ ОДЛИВА КРВИ: Нападнути дечак код Вучитрна у стабилном стању
ПЕТКОВИЋ ШОКИРАН НАПАДОМ НА ДЕТЕ: Ране дечака из Гојбуље "мрља на образу" међународне заједнице
- Били смо код куће, када је комшија дотрчао и рекао: "Никола је повређен, хајде, хитно морамо да га водимо код доктора". Када сам то чула пресекло ме је, нисам знала где се налазим. А тек када сам га видела, нисам знала где са собом - прича Милица.
Никола је синоћ примљен у Клиничко болнички центар у Северној Митровици, а након санирања задобијених повреда, задржан је све до јутрос.
Данас је са родитељима код куће, а има видне повреде изнад ока, подливе и посекотине на рукама и ногама, око врата огреботине, модрицу на стомаку...
- Питала сам га шта се десило, испричао ми је да је са браћом и другом играо фудбал, и да су их изненада, из чиста мира, појурили неколико старијих Албанаца од 16 и 17 година. Остали су побегли, али нашег НИколу су стигли. Оборили су га на земљу, шутирали ногама и рукама, чак су га ударили и каменом у главу. Зато и има хематом - једва успева да савлада сузе Милица.
Срце јој се, додаје она, стегло када јој је рекао: "Мама, нисам имао снагу да бежим! Пошао сам, али нисам успео да се одбраним, и остао сам доле".
- Дозивао је неког да му помогне, али га нико из оближње породице није чуо. Цео дан нисмо имали струју, агрегат је радио и загушио његове повике - прича Милица.
Каже и да су га и раније јурили бициклама, али да им је тада побегао. Овај пут су били бржи од њега.
- Не знам шта их је испровоцирало, вероватно им је пажњу привукао ланчић са крстићем који је носио око врата. Поцепали су му мајицу, покидали су му ланчић, отуд му и те огреботине око врата које су му направили док су га вукли. Муж га је после наша поред места на којем су га тукли - каже Милица.
Никола је, додаје она, данас добро, неће да покаже да је уплашен и дечачки смишља и набраја како ће да узврати својим нападачима. Ако их препозна.
- Стално прича: мама, ја ћу њима ово, ја ћу њима оно, само када их препознам. Коначно се мало смирио, а мени тек сада није свеједно. И пре сам се плашила, али ме је тек сада страх да га пустим и да изађе. Могла сам раније бар да га пошаљем да оде до продавнице, али после овога не знам шта да радим - каже Милица.
У Гобељу иначе има двадесетак српских кућа, мешовита је средина, али и поред овог напада породица Перић не помишља да се исели.
- Ни на крај памети ми није да идемо. Овде смо цео живот и не планирамо нигде да идемо. Чак ћемо поправити покидани ланчић, како би Никола могао поново да носи - прича Милица.
