УБИЈЕН НА НАЈСВИРЕПИЈИ НАЧИН - ТУЧЕН КУНДАЦИМА, ВУЧЕН ПРЕКО ТРЊА! Терориста са Косова убија српског монаха (ФОТО)
Хроника садашњих страдања косовско-метохијских Срба, скрнављење и рушење српских светиња почиње тешким ратним временом још од 1941. године до 1945. године
Насиље над људима и породицама, отимање имовине, скрнављење и рушење српских светиња, прогон са прадедовских огњишта, присилно исељавање, једном речју - биолошки и културни геноцид над Србима, још од давнина је познат нашем народу.
ЗМИЈА ОСМАНИ НЕ ПРЕСТАЈЕ ДА НАПАДА БЕОГРАД: Вјоса на све начине покушава да дестабилизује безбедност у региону
НОВИ "НОН ПЕЈПЕР" НА СТОЛУ: Албански портал објавио документ, ево шта је план Француске и Немачке за јужну покрајину
"ФАЛСИФИКОВАЊЕ ИСТОРИЈЕ КОНСТАНТА ПРИШТИНСКЕ ИДЕОЛОГИЈЕ" Професор Танасковић прозрео подмукле потезе Приштине
Бескрајна хроника страдања Срба на Косову од Албанаца, као и отимања српских светиња није ништа ново, само сада Албанци то покушавају да ураде мало "финије".
Познато је да приштинске власти не само да не поштују сопствене законе и пет година не спроводе одлуку Уставног суда о враћању имовине манастиру Високи Дечани, већ су се сада новим, сулудим потезом намерили да ову, као и још три српске светиње на Косову и Метохији, присвоје и покушају да их скину са УНЕСЦО листе угрожених споменика.
Хроника садашњих страдања косовско-метохијских Срба, скрнављење и рушење српских светиња почиње тешким ратним временом још од 1941. године до 1945. године.
О тим српским страдањима, убиствима монашких лица, током окупације постоји велик број докумената (којима располаже Српска православна црква). Један сажети извод из тих докумената ратних страдања Срба на Косову и Метохији, израдила је Канцеларија Светог архијерејског Синода 1945. године. Из те документације издвајамо убиство Дамаскина Бошковића, из манастира Девича.
Убијен на најсвирепији начин, тучен кундацима и мучен, вучен преко трња и камења, и најзад из пушке усмрћен, половином октобра 1941.
Шиптарски терориста убија српског православног монаха, Дамаскина Бошковића, игумана манастира Девич (октобар 1941.)
После убиства оца Дамаскина, манастир Девич је спаљен до темеља. Обновљен је тек 1954.
Постоје у архиви Рашко-призренске епархије и други спискови многобројних Срба, жртава арбанашког геноцида, али ћемо овде навести само још имена свештених и монашких лица са Косова убијених током окупације. Осим већ поменутог Дамаскина Бошковића које су Арбанаси убили одмах да би застрашили српски живаљ у источком срезу те да би овај побегао и иселио се, још су убијени:
- прота Андрија Поповић из Истока и јеромонаха Никодима из манастира Гориоча
- свештеник Тодор Секулић, подлегао ранама задобијеним од експлозије бомбе подметнуте у манастиру Дечанима од албанских фашиста
- свештеник Крста Поповић, парох ранилушки, убијен 1944. од албанских балиста
- јеромонах Александар Перовић
- гуман Пећке патријаршије Јован Зечевић
- јеромонах Јанићије Миновић
- свештеник Косовске Митровице Момчило Нешић
- свештеници Чедомир Бачанин и Тихомир Поповић
- монах Герман из манастира Дечана
- Драгољуб Кујунџић из Урошевца
- Михаило Милошевић из Пећи
- Косовски свештеници Радуле Божовић из Придворице, Тихомир Балшић из Пећи, Митар Вујисић из Витине и јеромонах Симеон Гојковић из Бабиног Моста
- свештеник Владета Поповић
- свештеници Урош Поповић и Лука Поповић
- сопоћанска монахиња Пелагија
У цркви Св. Петра и Павла у Истоку арбанашке власти су током 1943-44. држале даноноћно заточене Србе, њих око 100, из Истока и околних села, и то је трајало месецима, при чему људе нису пуштали напоље, па су морали у цркви да врше и нужду. И црква манастира Гориоча код Истока служила им је за затвор при масовном хапшењу Срба. И тако редом - бескрајна хроника страдања Срба на Косову од Албанцаца, као и српских светиња.
Ово је само један мали проценат албанског зулума над српским становништвом и свештенством.
На општу жалост косовскометохијских и свих осталих Срба, овакав однос према српским манастирима и црквама на Косову наставио се и после ослобођења, односно и дан данас.
Епископ рашко призренски Теодосије изјавио је да ће Српска православна црква учинити све што је у њеној моћи да са властима Србије и међународним представницима помогне да се сачува српска баштина и да Срби са косовским Албанцима живе у миру, поштујући једни друге.
Јер, светиње су одржале Србе не само на Косову и Метохији, него свуда где живе, и зато уз речи "Не дамо светиње" бране све своје и не посежу за оним што припада другима.
