Запад представио нацрт Заједнице српских општина: Познато како би изгледала аутономија за Србе на КиМ

Европски званичници сачинили су нови нацрт за формирање Заједнице српских општина, коју називају Заједница са српском већином.

У документу у који је имао увид Радио Слободна Европа наводи се да ЗСО неће имати извршна овлашћења и да неће угрозити "независност и интегритет Косова".

Нацрт предвиђа могућност финансијске подршке Србије, као и директан канал комуникације ЗСО са владом такозваног Косова преко Министарства администрације локалне самоуправе.

Напомиње се да ће уставни суд такозваног Косова разматрати документ.

Према нацрту, у надлежности ЗСО убраја се право да тело доноси одлуке, прописе, упутства и декларације. Имаће пуну надлежност на локалном нивоу у области економског развоја, просторног планирања, здравља, образовања и заштите културног и верског идентитета.

По питању односа са централним властима пише да ЗСО неће на било који начин подривати уставни и правни однос централних и локалних власти у испуњавању својих циљева. Однос ће, наводи се, бити заснован на међусобној сарадњи и размени информација у духу промоције демократије, мултиетничности и интегрисаног друштва у складу са важећим законима Приштине.

Заједница има право да покреће или буде страна у поступцима пред судовима, укључујући уставни суд такозваног Косова, уколико одлуке или потези било које институције утичу на вршење њених овлашћења у складу са статутом.

Организација и буџет

Према нацрту, ЗСО би поред својих симбола требало да има скупштину, председника и потпредседника, саветодавно веће, администрацију и канцеларију за жалбе.

Главни орган би требало да буде скупштина, која усваја предлоге, измене или допуне статута, доноси правилнике, одлуке и декларације.

Скупштина такође именује и разрешава председника и потпредседнике. Подразумева се да ЗСО има најмање два потпредседника. Чланове бирају чланови Скупштина општина које су чланице ЗСО.

Седиште би требало да буде у Северној Митровици.

По питању финансирања, предвиђено је да ЗСО има свој буџет којим располаже "одговорно и транспарентно". Прецизира се да мора да има рачун у некој банци коју је лиценцирала Централна банка тзв. Косова.

Дакле, може да се финансира из сопственог буџета, доприноса својих чланица, централних институција, донација, као и финансијске подршке других домаћих или међународних институција, укључујући Београд.

Предвиђено је да буџет и расходи буду под надзором ЕУ у периоду од пет година.

Заједницу би требало да чини десет општина са српском већином: Грачаница, Штрпци, Пасјане, Ранилуг, Клокот, Ново Брдо, Северна Митровица, Лепосавић, Звечан и Зубин Поток.

ЗСО може, ако жели, да се прикључи било која друга општина на Косову и Метохији.

Шта су новине

Акценат се ставља на питања управљања образовним и здравственим институцијама, пише Радио Слободна Европа. Школе и здравствене институције су под надлежношћу српских министарстава.

Статут предвиђа да ове институције постану приватне под окриљем ЗСО, а да Србија пружа "финансијски допринос".

Оне ће добити дозволе, односно лиценце за рад у складу са приштинским законом. Постојао би стандард "издавања дуплих диплома", приштинских и српских које би признавали и Београд и Приштина.

Није јасно како би изгледао образовни програм, јер постоји супротно становиште по питању историје и географије. Ипак, предвиђено је да ЗСО има пуну надлежност по питању образовне и здравствене политике.

Образовне и здравствене институције могу да користе просторије чију је изградњу финансирала Србија, стоји у нацрту.

ЗСО би, према статуту, требало да промовише и штити права чланица у области културе, језика и религије. То значи финансирање пројеката везаних за културно наслеђе у оквиру "административних граница" ЗСО, одржавање, рехабилитацију или конструкцију културног наслеђа.

Пуна надлежност на локалном нивоу је предвиђена и за урбано и рурално просторно планирање.

Нацрт статута предвиђа и повратак расељених у складу са Уредбом из 2008.