ЖЕСТОКА ОСУДА ИЗ НЕМАЧКЕ: Водимо антисрпску политику, Клинтон и Олбрајт омогућили ширење исламиста на Космет
Исламистичко-националистичка агенда и неоосманлијска спољна политика турског аутократе Ердогана свакако даје разлог за забринутост
Посланица у немачком савезном парламенту Севим Дагделен постала је позната по својој оштрој критици немачке политике према Србији, а у интервјуу је истакла да када се погледа поступање Европске уније према земљама Балкана то подсећа на "политику задњег дворишта", коју су САД водиле према Јужној Америци. Дагделенова је поновила критике на рачун немачке владе због дугогодишње подршке Хашиму Тачију и поручила да се не плаши претњи "фашиста, ни немачких, а ни турских или великоалбанских".
ДА ЛИ КФОР ОСТАЈЕ НА КиМ: Нови командант здружених снага у Напуљу открива детаље НАТО мисије
ПРЕДВИЂАЈУ МУ ПОБЕДУ, МОЖДА ПРЕРАНО: Аљбину Куртију неће бити одобрена кандидатура на изборима
СКАНДАЛ У ПРИШТИНИ: Харадинај најавио референдум за УЈЕДИЊЕЊЕ са Албанијом
Председница посланичке групе Левице у Одбору за спољне послове немачког Бундестага истакла је да је антисрпско усмерење немачке спољне политике на Балкану заправо нека врста државне политике.
Недавно сте рекли да је немачка савезна обавештајна служба БНД још 2005. године утврдила везе Хашима Тачија са криминалним организацијама на Космету. Да ли очекујете да ће неко од политичара из Немачке бити позван као сведок у Хаг?
- Као прво треба поздравити тужбу подигнуту пред међународним судом за ратне злочине на Космету у Хагу против бившег команданта ОВК Хашима Тачија, бившег шефа обавештајне службе ОВК Кадрија Весељија и других због ратних злочина за време НАТО рата против Југославије 1999. године. Већ давно је требало да се судови позабаве убиствима ОВК и мучењем Срба и Рома пред очима НАТО.
- Скандал је био и остаје да је немачка Савезна влада годинама протежирала Хашима Тачија, иако је добро знала да је БНД бившег команданта ОВК већ 2005. године у поверљивом извештају назвала споном између "организованог криминала" и политике. Бивша главна тужитељка Хашког трибунала Карла дел Понте 2008. године је обзнанила уплетеност Тачија у злочиначки систем кријумчарења људских органа. Овде је реч о стотинама убистава. Уместо да се заузима за заштиту Рома и Срба на Космету као и за повратак 200.000 протераних Срба и Рома на Космет немачка Савезна влада је ипак наставила да се једнострано залаже за бивше команданте ОВК.
- На Хашку оптуженичку клупу не треба да иду само команданти ОВК и ратни злочинци који су деловали као копнене снаге НАТО, него и лица одговорна за агресију у самим државама чланицама НАТО. Више од 20 година нису кажњени за кршење међународног права и подршку окупационих снага КФОР лидерима ОВК, иако им је било познато њихово злочиначко деловање. Међународно право мора да важи за свакога.
Бивша државна секретарка САД Медлин Олбрајт је изјавила да је забринута због поступања турског председника Ердогана на Космету. Ваш коментар о томе?
- Исламистичко-националистичка агенда и неоосманлијска спољна политика турског аутократе Ердогана свакако даје разлог за забринутост. Својом политиком интервенције и промене режима Медлин Олбрајт је Ердогану тек отворила пут на Балкану и на Космету.
- Бивша америчка министарка спољних послова остаје неславно у сећању, не само због тога што је изазвала смрт 500.000 деце у Ираку, као последица санкција САД. Као министарка спољних послова под председником Билом Клинтоном у великој мери сноси одговорност и за НАТО рат против Југославије 1999. године. Она се тада са својим колегама министрима из држава чланица НАТО сваки дан договарала о следећим корацима. По информацијама Олбрајтове, немачки министар спољних послова Јошка Фишер, са којим је и данас у пословној вези, је у овом ратном савету гледао фудбал и све је одобравао.
- Рат је исламистима омогућио ширење на Космету. Саудијска Арабија, Катар и Турска су при томе били партнери који су за НАТО били више него добродошли. Последице оваквог развоја још су непредвидиве за Космет, а и за мир и безбедност у Европи. Одговорни за то се морају позвати на одговорност. Индикативно је да су се 2019. године Клинтон и Олбрајт славили као рок звезде поводом 20. годишњице отцепљења. Ти људи уопште нису свесни да су починили нешто незаконито. Они се ослањају на културу некажњивости када је реч о одговорности за кршење међународног права и за погинуле у рату.
Признање терористичке државе
Може ли Србија да приступи Европској унији ако не призна Космет?
- Потпуно је неприхватљиво да се Србији намеће признање Космета, којим се крши међународно право, као предуслов за процес приступања ЕУ. Познато је да ни пет држава чланица ЕУ нису признале сувереност Космета, која је проглашена 2008. године. Космет такође није члан Уједињених нација. Став немачке Савезне владе је да без овог признања не може бити приступања, а и у Комисији ЕУ је овај став пресудан. Занимљиво је како се овде од Србије тражи да се понизи. Ако Србија жели да се придружи ЕУ, мора да призна кршење међународног права. То је вредно пажње јер је реч о људима који се непрестано позивају на европске вредности и тврде да им је владавина права приоритет.
Да ли сте још увек под полицијском заштитом због претњи са Космета? Да ли је познато ко се крије иза тих претњи?
- Под полицијском заштитом сам откад је немачки Бундестаг на лето 2016. године донео резолуцију о геноциду Османског царства над Јерменима. Турска влада под председником Ердоганом је тада покренула масивну кампању претњи и застрашивања против мене и других посланика. До данас ме угрожавају турски националисти и исламисти. Ако се у оквиру свог парламентарног рада критички изјасним о развоју на Космету или рецимо поздравим судски поступак за ратне злочине против Тачија одмах се Косметски националисти упале и нападају ме на најгори начин на друштвеним мрежама. То све изгледа добро организовано. Али ја се не дам застрашити од фашиста, ни од немачких, а ни од турских или великоалбанских.
Да ли ЕУ тера Западни Балкан у руке Русије и Кине?
- Када се погледа поступање Европске уније са земљама Балкана онда то подсећа на "политику задњег дворишта", коју смо већ видели код САД према Јужној Америци. То је политика која није заинтересована за самосталан развој тих земаља. Тим земљама се обећава приступ Европској унији односно привилеговано партнерство да би их се геостратешки везало, али не постоји ни најмањи интерес за развој тих земаља. Једноставно је срамотно да су сада кинеска предузећа та која се у оквиру новог пројекта “пута свиле” залажу за изградњу инфраструктуре, док је Европска унија до сада неодговорно пропустила да финансијски подржи саобраћајне пројекте у корист региона. Апсурдно је да се пре 100 година брже путовало железницом од Београда до Солуна и Истанбула него што је то данас случај.
- Потребан је преокрет у европској политици према Балкану. Уместо о задњем дворишту треба да се ради о равноправном дијалогу и равноправним партнерствима. Политиком уцене или упрезања у НАТО политику конфронтације са Русијом Балкан се и даље користи као подручје за обрачунавање великих сила.
Да ли ће одлазак Ангеле Меркел имати утицаја на немачку политику на Балкану?
- Антисрпско усмерење немачке спољне политике на Балкану заправо је нека врста државног разлога. И то у свим странкама. Министар спољних послова Клаус Кинкел из Странке слободних демократа (ФДП) је 1992. године под канцеларом Хелмутом Колом из Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) издао слоган: "Србију треба бацити на колена".
- Канцелар Герхард Шредер из Социјалдемократске партије Немачке (СПД) и његов зелени министар спољних послова Јошка Фишер су 1999. године први пут након краја Другог светског рата послали у рат немачке војнике и подржали бомбардовање Београда у оквиру НАТО агресије на Југославију, којом је прекршено међународно право. Отцепљење Космета 2008. године изведено је уз подршку канцеларке Ангеле Меркел (ЦДУ) и вицеканцелара Франка-Валтера Штајнмајера (СПД).
- Једноставна промена савезног канцелара није довољна, неопходна је стварна промена политике, након које се земље Балкана више неће третирати туторски као задње двориште. Потребна је начелна промена у немачкој политици према Балкану. Крајње је време да се сретнемо на равноправном основу и да више не желимо да се империјалним држањем туторски односимо према земљама Балкана.
