БЛИСТАВА САГА КОНАКА КНЕГИЊЕ ЉУБИЦЕ Од скромне стамбене палате до културног епицентра 19. века у Београду!
Где је и шта представља Београд данас? Швајцарски архитекта Ле Корбизије је једном приликом изјавио: “Београд је најружнији град на свету, на најлепшем месту на свету.”. Слажемо се са делом о најлепшем месту на свету, а у оквиру пројекта “Београд данас”, даћемо све од себе да демантујемо први сегмент Ле Корбизијеове тврдње и истакнемо колико је диверзитет, који је обележио богату историју нашег главног града, важан и колико се заправо лепоте крије у шаренилу стилова, епоха и култура, које су струјале градом кроз његову хиљадугодишњу прошлост.
Прво непокретно имање које је држава купила и платила из народне касе био је Кнежев дворац 1818. године за 15.000 гроша.
До 1829. године, на месту између зграде Патријаршије и данашњег конака налазио се стари двор, који је служио као стамбени простор. С обзиром на његову старост и дотрајалост, кнез Милош је одлучио да сагради нови конак. Нови конак је требао бити већи и репрезентативнији од Госпоског дворца, јер је требао сведочити о економској моћи и чврстој власти Милоша Обреновића након добијања Хатисхерифа 1830. године.
Конак кнегиње Љубице је један од најрепрезентативнијих примерака грађанске архитектуре прве половине 19. века у Београду. Грађен је у периоду од 1829. до 1830. године према замислима кнеза Милоша, који је желео да служи као дом његове породице, кнегиње Љубице и синова Милана и Михаила, каснијих српских кнежева, истовремено служећи и као резиденција.
Изграђен је према идејама и под надзором Хаџи-Николе Живковића, пионира српског грађевинарства.
Копање темеља почело је у јулу 1829. године, а Конак је завршен у касној јесени 1830. године. Кнегиња Љубица је 22. новембра 1830. године јавила мужу да су се уселили у нови конак. Касније, 1836. године, додат је амам са једноспратним трактом.
Конак кнегиње Љубице се налази у центру Београда, у једном од најстаријих делова града, између данашњих улица Кнеза Симе Марковића и Краља Петра, некадашњих улица Богојавлјанске и Дубровачке. Конак је смештен у пространој башти и окружен зеленилом.
Конак кнегиње Љубице има правоугаону основу и три нивоа: подрум, приземље и спрат. Подрум је са сводовима, док су приземље и спрат грађени коришћењем класичне опеке и дрвених конструкција. Кров је четвороводни и покривен ћерамидом, а изнад њега се налази осмострани кубет и осам димњака.
Конак комбинује елементе грађанских кућа балканског стила и показује утицај европске архитектуре. Фасаде су богато декорисане са пиластерима, лучним завршецима на прозорима, профилисаним венчима и другим детаљима. Еркери на фасади имају полукружни облик у основи.
Конак је кроз време служио различитим сврхама, укључујући државну благајну, Лиће, Прву београдску гимназију, судове, и школу за глувонему децу. Касније је постао Музеј савремене уметности - "Музеј кнеза Павла," а данас је део Музеја града Београда.
Очуван је као споменик културе од изузетног значаја.
Изложба "Ентеријери Београдских Кућа 19. Века" представља репрезентативан избор уметничких и примењених предмета из колекција Музеја града Београда. Ови предмети датирају из 19. века и представљају производе западноевропске и домаће занатско-уметничке, као и индустријске производње. Припадали су члановима владајуће династије Обреновић и угледним грађанским породицама.
Стална поставка пружа увид у настанак и развој високе грађанске културе, начин живота и становања у деветнаестовековном Београду.
Пројекат је финансиран из буџета Града Београда. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
