БЕОГРАД ДАНАС: Народни музеј - чувар богатства културне баштине кроз векове
Где је и шта представља Београд данас? Швајцарски архитекта Ле Корбизије је једном приликом изјавио: “Београд је најружнији град на свету, на најлепшем месту на свету.”. Слажемо се са делом о најлепшем месту на свету, а у оквиру пројекта “Београд данас”, даћемо све од себе да демантујемо први сегмент Ле Корбизијеове тврдње и истакнемо колико је диверзитет, који је обележио богату историју нашег главног града, важан и колико се заправо лепоте крије у шаренилу стилова, епоха и култура, које су струјале градом кроз његову хиљадугодишњу прошлост.
Народни музеј Србије је најстарија музејска установа у Србији, основана 1844. године. Локализован је у централном делу Београда, између Трга Републике и улица Чика Љубине, Васине и Лазе Пачуа. Зграда музеја, подигнута 1903. године, претходно је служила као Управа фондова и Хипотекарна банка.
Музеј чува богате збирке археолошких, нумизматичких и уметничких дела, укључујући и дела светски познатих уметника као што су Ботичели, Бош, Дирер, Тицијан, Моне, Пикасо и многи други. Једно од најзначајних дела је Мирослављево јеванђеље, најстарији рукопис на ћирилици који потиче из око 1190. године.
Историја музеја почиње 1844. године, када је основан указом Министра просвете Јована Стерије Поповића. Зграда коју данас користи музеј изграђена је 1903. године на месту претходне кафане "Дарданели". Током Другог светског рата, зграда Хипотекарне банке, у којој је музеј смештен, била је мета бомбардовања.
Поред постојања Народног музеја, у саставу су и Галерија фресака, Вуков и Доситејев музеј и Спомен-музеј Надежде и Растка Петровића. Све ове институције чине важан део културног наслеђа Србије и чувају богатство уметничких и историјских приказа.
Репрезентација културног путовања: Народни музеј Србије кроз векове
Народни музеј Србије, од свог оснивања за време уставобранитеља па све до завршетка Другог светског рата, проживео је различите перипетије и премештања. Првобитно је био смештен у Капетан Мишином здању (1863), а затим се селио у суседне две зграде које су, на жалост, порушене у Првом светском рату, док је збирка била заплењена од стране окупатора. У међуратном периоду, музеј није имао своју зграду, али је на кратко боравио у Кнегиње Љубице 38, а затим у закупљеној приватној кући у улици Кнеза Милоша 58.
До 1935. године, музеј је био смештен у зграду Новог двора, који је послужио као дом Музеју кнеза Павла. Међутим, када је Нови двор прераштен у седиште Скупштине Србије, музеј је 1948. године пребачен у зграду некадашње Берзе на Студентском тргу и деловао је и у Конаку кнегиње Љубице.
Први конкурс за зграду Музеја, која је првобитно требало да буде на Ташмајдану, расписан је 1949. године, али је одлуком Коминформа од ове идеје одустало. Због тога је музеј поново премештен, овог пута у зграду Хипотекарне банке на Тргу Републике, где је званично заузео своје централно место, а банка је исељена.
Прва обнова зграде после Другог светског рата изведена је 1950. године, а највећа реконструкција и адаптација објекта за потребе Народног музеја извршена је 1965. године. Тада је обновљена централна купола и извршено подизање средишњег тракта са канцеларијама и радним просторима. Унутрашња доградња из шездесетих година 20. века изведена је тако да споља није видљива и не ремети унутрашњи ток музејске поставке.
У једном делу Народног музеја је 2013. године отворена изложба поводом 900 година од рођења Стефана Немање, а пре тога је музеј био затворен због реновирања. Музеј је крајем јуна 2018. године официјално отворен за посетиоце, а свечаност отварања је пратио велики број државних званичника, уметника и посетилаца.
Зграда Народног музеја представља репрезентативни објекат са монументалним дизајном и обогаћеном декорацијом, што се јасно огледа у улазној партији са удвојеним стубовима и раскошним куполама. Објекат је добио статус културног добра од великог значаја за Републику Србију.
Од 2003. године, музеј је прошао кроз процес обнове, и после 15 година, зграда је поново отворена за посетиоце 28. јуна 2018. године. Свечаном отварању присуствовали су државни званичници, угледне личности из сфере уметности и науке, као и широка публика.
Што се тиче збирки, Народни музеј Србије чува преко 400.000 најрепрезентативнијих археолошких и историјско-уметничких предмета. Ове збирке представљају богатство археологије и историје уметности, пружајући увид у развој и цивилизацијске промене на подручју Србије и околних региона. Од праисторијских времена до позног средњег века, као и кључних уметничких праваца и стилова, збирке обухватају врхунска уметничка дела из националне и европске историје.
Пројекат је финансиран из буџета Града Београда. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
