ЛИЦЕМЕРЈЕ НА ДЕЛУ: Запад оштро напада Мјанмар и војну хунту због кршења људских права, а ево шта се ради иза КУЛИСА
Међународни односи остају збирна игра огромног лицемерја, сплет компромиса
У случају војног режима у Мјанмару, двоструки стандарди нису само помодни већ и очекивани. Бројне међународне декларације и мере усмерене су на режим Мјанмара због његове крвљу натопљене бруталности, геноцидне праксе над Рохињама и општег презира према људским правима својих грађана.
"КАКО МОГУ ДА ВАМ ВЕРУЈЕМ ДАЉЕ?" Лула да Силва наставио чистку војног особља након покушаја пуча у Бразилу
ПОЛИЦИЈА УХАПСИЛА КОЉАЧА СА ЛИОНА! Делови људског тела пронађени у канализацији, и даље не могу да идентификују жртву
ПРЕДВОДИО ЈЕ ХИТЛЕРОВУ ЕЛИТНУ "ДИВИЗИЈУ ДУХОВА" Одбио је Адолфово наређење, због чега га је "фирер" заволео! (ФОТО)
У саопштењу прошлог новембра, амерички државни секретар, Ентони Блинкен, приметио је војну "бруталну кампању насиља против народа Бурме, која изводи смртоносне ваздушне ударе против политичке опозиције и ширег цивилног становништва".
Као одговор, Министарство финансија САД је одредило Sky Aviator Company Limited и њеног власника и директора Кјау Мин Оа "за рад у сектору одбране бурманске привреде". Предметна компанија је "примила више пошиљки оружја од санкционисаних субјеката", док је Кјау био одговоран за омогућавање "посета страних војних официра Бурми, као и за увоз оружја и друге војне опреме и обезбедио надоградњу јуришних хеликоптера".
Упркос таквим наизглед смелим одговорима, војној хунти Мјанмара не недостаје пословних партнера. Заиста, посао, посебно на тржишту оружја, наставља се несмањено и са одређеном енергијом. Такво понашање је такође учинило много да се исмеје скуп санкција и забрана које су ЕУ, Сједињене Државе и друге државе наметнуле ентитетима у земљи и њеном војном особљу, посебно од фебруарског пуча 2021.године.
Прошле године, на пример, индијска компанија "Сандееп Металцрафт" испоручила је 3000 осигурача Цреативе Exploration Лтд, мјанмарског брокера за оружје раније познатог као MySpace Интернатионал). Ово је упркос томе што је Индија потписница Васенарског споразума о контроли извоза конвенционалног оружја и робе и технологије двоструке намене, који је обавезује да примењује контролу извоза муниције и повезаних производа. Ово постаје посебно важно када се набавка таквог материјала може користити у супротности са Женевским конвенцијама или за помоћ и подржавање чињења злочина и зверстава.
У августу исте године, Правда за Мјанмар је такође приметила да је чак 116 компанија из Мјанмара и Сингапура са 255 директора и акционара посредовало у пословима који су укључивали испоруку оружја и друге опреме режиму, укључујући период од државног удара 1. фебруара 2021. године.
У извештају тројице бивших стручњака Уједињених нација у оквиру Специјалног саветодавног већа за Мјанмар (САЦ-М), пресуда о компанијама у Сједињеним Државама, Европи и Азији је изразито негативна. Такви ентитети су званично регистровани у тринаест држава, укључујући Француску, Немачку, Кину, Индију, Русију, Сингапур и Сједињене Државе.
Користећи изворне материјале који се састоје од процурелих буџетских докумената из Министарства одбране, интервјуа са контактима са војском Мјанмара и изјава сведока о кршењима људских права показују да су снаге безбедности наоружане разним оружјем, појављује се мрачна слика.
Аутори примећују да се војска Мјанмара прогресивно кретала ка томе да постане самодовољнија у производњи оружја у бројним областима. Држава, међутим, није сасвим одвикнута од стране помоћи. Директорат за одбрамбену индустрију (DDI) остаје "отворен за међународне испоруке, укључујући различите сировине, делове и компоненте и крајње употребе, као и машине и технологију, за одрживу производњу – и лиценцирану и нелиценцирану – оружја у свом арсеналу".
DDI је такође, без обзира да ли се производња одвијала под лиценцом или не, добила технологију и знање за производњу разноврсног свог оружја кроз различите врсте уговора о трансферу технологије (ТоТ). Такви послови су укључивали пријем читавих фабрика за производњу оружја, такође познатих као пројекти по принципу кључ у руке, уз подршку инжењера за оне који испоручују технологију. То укључује државне компаније од Италије до Украјине.
Извештај идентификује улогу аутоматизованих машина, укључујући машине за компјутерску нумеричку контролу, које производе компаније са седиштем у Аустрији, Немачкој, Тајвану и Сједињеним Државама. Њих тренутно користи војска Мјанмара у фабрикама одговорним за производњу оружја. Уз ово су софтверски програми које праве компаније које имају легално седиште у Француској, Израелу и Немачкој.
Аутори су директни и недвосмислени о својим језивим налазима. Укратко, оружје које је произвела војска Мјанмара у својим фабрикама КаПаСа коришћено је у раширеним и систематским нападима војске на цивилне циљеве, пре, током и после покушаја војног удара 2021. године, и настављају да то чине.
У изјави Јанги Лија из САЦ-М, бившег специјалног известиоца УН-а за стање људских права у Мјанмару, рекапитулира се поента: "Стране компаније омогућавају војсци Мјанмара – једном од највећих кршитеља људских права – да произведе разне врсте оружја за чињење свакодневних злочина над народом Мјанмара."
Ли је наставио да јасно истиче да такве компаније и њихове матичне државе имају "моралне и правне одговорности да осигурају да њихови производи не олакшавају кршење људских права цивила у Мјанмару". То је учинило стране "саучесницима у варварским злочинима војске Мјанмара". То је саучесништво које се и даље олако носи у престоницама од Вашингтона до Брисела.
Аутор текста је др Биној Кампмарк, некада стипендиста Комонвелта на Селвин колеџу у Кембриџу. Тренутно предаје на Универзитету РМИТ.
