ВОЈСКА СРБИЈЕ МОЋНИЈА НЕГО ИКАДА ПРЕ! Душманима се не пише добро, од овог оружја нема СПАСА!

На овогодишњем Међународном сајму наоружања и војне опреме "Партнер 2023" приказан је велики број војне технике, различитих врста и типова оружја, од малокалибарског до артиљерије, авијације, оклопних возила и дронова. Посебно су дронови били у фокусу због све значајнијег удела који у последње време имају у сукобима широм света, а нарочито у Украјини и Нагорно-Карабаху где су почели масовно да се користе за јуришне камиказа нападе, али и за осматрање и гађање са већих висина.

Ове године је посебан утисак на посетиоце и бројне војне делегације из иностранства оставила и артиљерија и ту се истиче српска самоходна хаубица "Нора Б-52" НГ, познатија и као "Перун", као артиљеријско оруже високе прецизности и домета, коју је произвела српска компанија наменске индустрије "Yugoimport-SDPR".

Српска наменска индустрија предвођена компанијом "Yugoimport СДПР" се и овог пута показала веома цењеном како у региону тако и на светском плану што доказује и долазак бројних стручњака из области познавања наоружања.

У тексту испод, споменућемо неке од најважнијих типова српских противоклопних, противпешадијских и противавионских система који су додатно модернизовани и прилагођени потребама војника у савременим условима ратовања.

Нора Б-52 је самоходна хаубица калибра 155 mm коју је развио Војнотехнички институт, а производи "Yugoimport СДПР" у Великој Плани.

Прву самоходну Нору Б (развијену на бази Нора Ц) је конструисао Војнотехнички институт 1984. године са модификованом хаубицом Нора М-84 калибра 152 mm постављеном на камион ФАП 8x8 и представљала је трећу генерацију артиљеријских система. Касније, 2000-их, Војнотехнички институт је развио нове верзије артиљеријских система 4. генерације са топом калибра 52 155 mm за уградњу на нови систем породице Нора са ознаком Б-52. Рад Б-52 у зависности од верзије је потпуно аутоматизован, укључујући и аутоматски пуњач од 36 кругова. Израђује се у неколико верзија:

К0 - прва серијска варијанта, отворена купола, ручни погон на погон и видно поље. К1(С) - разлике од К0: полуотворена купола, потпуно аутоматска, независна аутоматска навигација, аутоматски систем за паљбу и управљање, мањи број посаде. М03 - полуотворена купола, аутоматска по дизајну К0,К1 са ознаком С за Војску Србије. КЕ - полуотворена купола, потпуно аутоматска извозна варијанта.

К1 са додатним оклопним пуним аутоматским са затореном куполом, новом јачом шасијом, радаром на цеви за мерење путање и брзине пројектила, НБЦ заштићеном кабином и куполом, аутоматизованим противпожарним системом, бацачем димних граната, интерфоном за посаду и новим софтвером, ознаке М15 за Србију.

Нора Б52 НГ, калибра 155 mm, направљена је интеграцијом оружаног модула 155 mm на шасији 8x8. Оружаним модулом се управља из кабине возила и по својим карактеристикама се може сматрати ДУБС-ом 155 mm.

Дужина цеви је 52 калибра, а домет је распона од 32,5 км са ЕРФБ пројектилом, 41,5 км са ЕРФБ BB пројектилом, до 52 километра са ВЛАП пројектилом. Има могућност истовременог пада више пројектила на циљ (МРСИ) 3 метка на 30 км, а максимална брзина ватре је 4 метка у минути. Пуњење је потпуно аутоматско са резервним ручним режимом, а број чланова посаде је 4.

Сет муниције за оруђе је 30 у аутоматском пуњачу плус 6 на возилу, док је поље дејства по правцу 30 степени. Спремност за гађање од заустављања до испаљивања првог метка је 60 секунди. Борбена маса је до 40 тона, дужина у маршевском положају 2,62 м, висина у маршевском положају 3,9 м.

Земље које користе Нору: Бангладеш - 36-54 (извори се разликују) у служби војске Бангладеша (опремљен са САГЕМ Сигма 30 инерцијалном навигационом платформом за аутономну навигацију и показивање),  Кипар - 24 у служби кипарске националне гарде, Кенија - 18 у употреби, још 12 наручено, Мјанмар - 30 у служби војске Мјанмара, Србија - 18 у служби Војске Србије, Будући оператери:  Алжир - наручено 54.

Потенцијални оператери су: Бразил, Пакистан - тестирала пакистанска војска 2017. године, УАЕ - тестирала војска УАЕ 2017. године, Сједињене Америчке Државе - једна хаубица на МАН шасији коју је америчка војска тестирала 2021. године као учесник у пуцању заједно са Archer Artillery Sistem, "Цаесар" самоходном хаубицом и "Атмос" 2000.

2С1 Гвоздика је самоходна хаубица совјетске производње присутна у наоружању земаља некадашњег Варшавског блока и извесног броја армија које су припадале или припадају Покрету несврстаних попут Југославије, а данас и Србије. Развој је започео 1967. године, а серијска производња 1971. године.

2С1 Гвоздика је намењен за уништавање и неутралисање живе силе ван заклона и у заклону пољског типа, непријатељских ватрених средстава, артиљеријских и мототехничких система наоружања и војне опреме непријатеља. Намењен је и за рушење одбрамбених тачака, жичаних и других препрека, као и прављење прилаза у минским пољима. Посаду чине четири члана, а наоружање хаубица 2А31 (Д-32), калибра 122 mm, са борбеним комплетом од 35 тренутно-фугасних и пет метака са кумулативним зрном.

Остале карактеристике: Максимални домет - 15.200 м, брзина гађања износи 4 до 6 метка у минути при непосредном гађању, односно 1 до 2 метка у минути при посредном гађању, почетна брзина тренутно-фугасног зрна је 686 м/с, а вертикално поље дејства од минус 3 до плус 70 степени, хоризонтално поље дејства износи 360 степени. Покреће је дизел-мотор ЈАМЗ-238В, снаге 176 kW. Максимална брзина на путу је 60 км/х.

Максимална брзина кретања у води износи 4,5 км/х, док је радијус кретања на путу са тврдом подлогом 500 км. Максимални успон возила је до 77 степени нагиба. Максимални бочни нагиб износи 55 степени. Ширина рова који може прегазити износи 2,75 м. Висина вертикалне препреке коју може прећи је 0,7 м. Максимална ширина водене препреке коју може да пређе је до 300 м. Дужина возила је 7.26 м, висина 2.7 м, а ширина износи 2.8 м.

Корисници "Гвоздике" данас су: Алжир - 145, Азербејџан - 15, Босна и Херцеговина - 5, Бугарска - 200, Хрватска - 9, Финска - 72, Грузија - 85, Мађарска - 153, Казахстан - 10, Пољска - 533, Румунија - 48, Русија - 1.725, Србија - 72, Словенија - 8, Словачка - 49, Сирија - 400, Украјина - 638, Уругвај - 12 и Зимбабве - 12.

Свака од четири бригаде копнене војске у Војсци Србије има у свом саставу дивизион са три батерије самоходних хаубица, калибра 122 mm 2С1 "Гвоздика", произведених у бившем СССР-у. На 2С1 интегрисани су елементи, односно мотор и трансмисија врло поуздане шасије оклопног транспортера МТ-ЛБ, са обртном куполом у којој се налази оруђе 2А31. Ово оруђе је настало модификацијом вучне хаубице Д-30. У саставу хаубичких дивизиона Војске Србије користе се командна возила израђена на шасији МТ-ЛБ.

Током 2020. године Војска Србије представила је модернизовану "Гвоздику". Модернизована "Гвоздика" поседује ДУБС (12,7 mm), повећан домет за 38 одсто, нови модерни систем за управљање ватром, брзина гађања повећана је за четири пута и још дуго ће остати у служби Војске Србије. Трошкови модернизације били су релативно мали, а учинак је одличан.

"Морава", познатија и као Самоходни вишецевни модуларни лансер ракета (ЛРСВМ), названа је по Морави, реци у Србији. У питању је модуларни, вишекалибарски, самостални вишецевни ракетни бацач који је пројектовао и развио Војнотехнички институт Србије. Систем је дизајниран да понуди модуларност подсистема, омогућавајући интеграцију са платформама на точковима или гусеничарима за испаљивање невођених ракета различитих калибара, односно за гађање циљева на удаљености између 8 км и 40 км.

Од 2019. године Морава је у употреби у Војсци Србије на теренском камиону ФАП 1118 4x4 и у Уједињеним Арапским Емиратима (УАЕ) на шасији "Нимр" 6×6. Развој пројекта имао је за циљ стварање јединствене платформе на којој ће моћи да се монтирају постојеће ракете различитих калибара и бојевих глава које ће заменити садашњу генерацију руских БМ-21 "Град" и српских М-77 "Огањ" и М-63 "Пламен" у оквиру Војске Србије.

Целокупно пројектовање и развој "Мораве" урадио је Војнотехнички институт (ВТИ), док је лансер додељен компанији 14. октобар, која је направила прототип лансера и очекује се да ће извршити планирану серијску производњу. Иста технологија развијена за ЛРСВМ "Морава" се сада користи за модернизацију постојећег М-77 "Огањ" и за производњу нових М18 "Огањ" са повећаним могућностима.

Систем ЛРСВМ "Морава" је заснован на модификованом војном камиону ФАП 1118 4x4 који обезбеђује добру тактичку мобилност.

Опремљен је двоструким контејнером са 12 до 16 лансирних цеви, које могу да испаљују све актуелне ракете "Пламен", "Огањ" и "Град", укључујући ХЕ-ФРАГ, запаљиве, термобаричне, касетне са противпешадијским или противтенковским минама. Могуће је комбиновати два различита модула, на пример један контејнер са "Пламен А" и један контејнер са "Град" ракетама дајући јединствене могућности напада на блиске и удаљене циљеве у исто време.

Систем корекције домета и правца пружа бољу прецизност у односу на своје претходнике. "Морава" може да лансира појединачну ракету, кроз делимично таласање или пуну салву, која може да покрије површину од 32 хектара. ЛРСВМ је опремљен потпуно аутоматским системима за контролу циљања.

Лансирна ракета је опремљена инерцијалним навигационим системом (ИНС), ГПС јединицом и апсолутним енкодерима за аутоматско позиционирање. Возило има балистички рачунар са аутоматским или ручним уносом података и прорачуном ватрених елемената.

Ракете се лансирају директно из кабине возила или даљински ван њега. ЛРСВМ може испалити појединачне ракете или пуну салву. Трочлана посада припрема овај артиљеријски систем за паљбу у року од 45 секунди. Напушта ватрену позицију у року од 30 секунди.

Лансирна ракета "Морава" се пуни у року од 5 минута, а трајање пуне салве је 15-25 секунди у зависности од типа ракете.

Током путовања ракетни бацач је покривен хидрауличним платненим поклопцем (прва таква маскирна светска примена била је на М-77 "Огањ"), што отежава препознавање, јер возило изгледа као обичан лаки теретни камион. Такође штити лансер од неповољних временских утицаја.

Ракете за систем "Морава" су: "Пламен-Д" калибра 128 mm са побољшаним дометом поред свог модуларног контејнера за ЛРСВМ Морава. Постоји неколико домаћих модела ракета, у оквиру модела постоји неколико типова (различите бојеве главе и осигурачи на пример), а постоје и могућности коришћења свих модела ракета "Град" од 122mm произвођача широм света.

Нови модел ракете "Огањ" са продуженим дометом од 30 км који користи инерцијски контролер паљења за постизање бољег ЦЕП спреман је за производњу. У завршној фази развоја је и нова ракета домета 50 км.

М-18 "Огањ" је модуларни самоходни вишецевни бацач ракета развијен у Србији на шасији 6x6. Може имати 2 до 8 контејнера са различитим вођеним и невођеним пројектилима.

Развој ЛРСВМ М-18 "Огањ" је делимично заснован на постојећем ЛРСВМ "Морава", али на шасији 6x6 sa оклопном кабином и новим комплетом електронике и могућим ракетама које се могу лансирати из контејнера. Додате нове могућности омогућавају лансеру да се лако оријентише уз GPS/GLONASS асистенцију и инерцијалну навигацију и лансира различите типове вођених и невођених ракета, а неке од њих су још у развоју.

Може да користи вођене ракете "Ралас" (раније познате као "Лорана"), "Алас" и "Кошава 1". Возило поседује антену и друге релевантне делове компјутеризованог система навођења потребних за лансирање вођених пројектила, има нови дигитални радио и инерцијални навигациони систем.

Такође, може да користи разне невођене ракете у калибрима 107, 122 и 128 mm. Током бојевог гађања постигао је домет од 40 км са невођеном ракетом Г-2000 калибра 122 mm. Zasnovan је на шасији ФАП 2228 6x6.

"Тамнава" је српски модуларни самоходни вишецевни лансер ракета. Производ је државне компаније "Yugoimport-SDPR". Тамнава је конципирана као модуларни систем. Репрезент модуларности је могућност коришћења лансирних контејнера наоружаним ракетама калибра 122 (система "Град") и 262 mm (Јерина 2). Тамнава је потпуно аутоматизована, опремљена са ГПС и ИНС навођењем.

Може да делује потпуно аутономно са могућношћу извођења програмиране борбене мисије. Основна опција подразумева коришћење лансирних контејнера за једнократну употребу. Тамнава има могућност прихвата два резервна лансирна контејнера калибра 122 mm.

Пуњење и пражњење лансирног система врши се дизалицом монтираном на платформи. Постоји опција коришћења лансирних цеви и за вишекратну употребу. Тамнава има шасију "Камаз" 6560 8x8 са оклопљеном кабином. Дужина возила износи 10,36 м, ширина 2,85 м, висина 3,57 м, а тежина до 38 тона. 

Заштиту возила чине митраљез од 12,7 mm, калибра од 122 mm и 262 mm. Домет им је 70 км (262 mm) и 40 км (122 mm). Лансирни уређај чине лансирни модули за једнократну употребу. Број цеви у лансирном модулу: 6 (262 mm), 24 (122 mm). Систем може да функционише на температурама од минус 30 степени до плус 50, а у висини до угла од 60 степени. Покретање лансера по правцу и елевацији је аутоматско, полуаутоматско или ручно.

Паљба на систему је рафална са размацима 0,8 до четири секунди. Време припреме оруђа за дејство износи 90 секунди. Време напуштања ватреног положаја је до 90 секунди. 

"Шумадија" (названа по шумадијском региону) је српски самоходни вишецевни ракетни бацач који је у развоју од 2017. године. Заснована је на камионској шасији "Камаза" и модуларног је дизајна. Може да лансира 12 ракета домета до 75 км.

Развој се делимично заснива на искуству стеченом на програму М-87 "Оркан" домета 120 км у оквиру ракетног програма који је израдио Војнотехнички институт Београд 1980. године и даљем развоју ових пројеката крајем 1990. године и после 2000. године.

Једна батерија се обично састоји од 3-6 лансирних оруђа у артиљеријском дивизиону или у већој формацији као батаљон или пук са 9-18 лансирних возила. У формације су укључена командна, претоварна, комуникациона, радионичка и горивна возила заједно са возилима борбене подршке типа БОВ М16 "Милош" која штите јединицу у маршу или на борбеном положају од блиских непријатељских претњи.

Користећи савремени софтвер за управљање бојом Ц4И2 заједно са УАВ за навођење и осматрање, сателитске, радарске и друге податке надзора и захваљујући високој прецизности пројектила, веома је ефикасно оружје за уништавање командних центара, аеродрома, великих непријатељских армијских група и других вредних циљева.

МЛРС "Шумадија" користи две врсте ракета: Тактичка балистичка ракета калибра 400 mm првобитно названа "Шумадија", а сада "Јерина-1" са дометом од 285 км и кружном грешком вероватном на мање од 150 метара ако се ракета ослања само на инерцијални навигациони систем или када се користи инерцијална навигација у комбинацији са ГПС подацима ЦЕП, грешка је мања од 50 метара.

Ракета од 262 mm под називом "Јерина 2" са дометом до 75 км представља директан даљи развој ракете "Оркан" МЛРС. "Јерина" 1.400 mm је ракета са поправљивом путањом, тежине бојеве главе до 200 кг. Бојева глава је ХЕ/фрагментирана са могућим будућем развоју термобаричне бојеве главе у понуди. Тежина ракете је око 1.550 кг, а две ракете у једном модулу теже до 4.200 кг. Ракета користи савремено композитно гориво. Постављена је у контејнерски модул од челика.

"Јерина 2" је ракета од 262 mm и долази са неколико типова бојеве главе, укључујући ХЕ/фрагментиране и 288-комадне бомбе у облику пуњења типа КБ-2. Постављена је у контејнерски модул од челика, а могућ је будући развој цеви које се користе у ЛРСВМ "Морава".

"Пасарс-16" је хибридни противавионски самоходни артиљеријско-ракетни систем кратког домета, који је први пут приказан јавности 2017. године. Намењен је за одбрану копнених јединица, аеродрома, командних центара, важних објеката и инсталација од дејства софистицираних ниско летећих циљева. Ефикасан је и за уништавање циљева на земљи и води.

Израђен је у Војнотехничком институту у сарадњи са неколико компанија, међу најзначајнијима су Фабрика ФАП i Yugoimport СДПР. Овај самоходни ракетно-артиљеријски систем осмислио је Војнотехнички институт (ВТИ).

Систем је смештен на оклопљеној шасији ФАП 2026БС/АВ са 6x6 погоном, оклопљена турела се налази на задњем делу оклопног возила на којој је интегрисан топ од 40 mm "Бофорс" као и две ракете кратког домета РЛН-ИЦ са инфрацрвеним самонавођењем.

Систем се лако користи како у примарној употреби за циљеве у ваздуху тако и за циљеве на земљи.

Израда овог система је намењена за трупну ваздухопловну одбрану и заштиту важних објеката односно области на земљи. За сада је још увек на бази прототипа али се очекује даље истраживање и развој. Даљи развој би можда могао да обезбеди неке од недостатака овог система типа: недостатка неког одређеног осматрачког радара, могућност смештања ракета у одговарајући контејнер, побољшан СУВ топа и друго.

"Пасарс" је намењен заштити копнених јединица Војске Србије, првенствено заштити оклопно-механизованих и артиљеријско-ракетних јединица, и за дејство у ваздушном простору на малим висинама на противничке јуришно-бомбардерске, ловачко- бомбардерске и транспортно-десантне авионе, борбене и транспортно-десантно хеликоптере, "ЦОИН" авијацију, беспилотне борбене и извиђачке летелице, као и на крстареће ракете и пројектиле.

"Пасарс-16" поседује савремену електронику за вођење, такође поседује четири хидрауличне стопе чиме се омогућава стабилно гађање. 

"Пасарс-16" је опремљен шведским топом "Бофорс" калибра 40mm и ракетама РЛН-ИЦ 170 домаће производње, а другу верзију, односно систем представља МТУ-4М који је опремљен са ЛПРС "Стрела-2М" и "Игла-Шило", совјетске тј. руске производње, док трећи систем који је такође интегрисан на платформи возила представљају ракете "Мистрал 3" француске производње. Сва ова три система представљају скупа нову трупну ПВО Војске Србије који ће бити повезан са модернизованим радаром "Жирафа".

Топ се карактерише изразито прецизним гађањем како у појединачној ватри тако и рафалним пуцањем, што га чини погодним за извршавање дејстава на циљеве. Брзина пуцања из топа износи 300 метака по минути. Елевација топа износи од минус 4 до 90 степени.
Максимални домет топа по даљини износи 3,7 км. Максимални домет топа по висини износи 3,5 км.

Ракете RLN-ICx2 су делимично базиране и конструисане на руским односно некад совјетским ракетама ваздух-ваздух Р-13М. Ракета РЛН-ИЦ има потпуно нови мотор, нову бојеву главу, близински упаљач као и модернизовану инфрацрвену главу за самонавођење, систем је такође добио и ТОМС оптоелектронске станице.

Максимални домет ракета по даљини износи 12 км. Максимални домет ракета по висини износи 8 км. Једна ракета је тешка 115 кг. Брзина ракете је 800 м по секунди.

Поред горе наведеног артиљеријског наоружања, на овогодишњем сајму приказани су и бројне радарске станице, минобацачи, и друго артиљеријско оруђе, како противоклопно, тако и противавионско. Било је и бродских противавионских топова и још друге војне технике.