Ако икада помислите да вам нешто фали у животу, прочитајте овај текст - Дечак (8) из Доње Јабланице изгбио је оца и мајку у стравичним поплавама у Босни - Његово понашање пример за све (ВИДЕО)

Обилне падавине проузроковале су поплаве, а у Доњој Јабланици и клизиште те одрон каменолома који се налазио изнад цесте. Животе је изгубило 19 особа, преноси Српскаинфо.

Млади супружници Адела и Ведад Туфек су међу настрадалима. Њихов син Еди, који има свега осам година, преживео је. Након што су га спасиоци пронашли, хеликоптером ЕУФОР је евакуисан у Мостар, где се, од кобног 4. октобра, налази и данас. Још је на лечењу, али је, на сву срећу, све боље.

Његов ујак Кенан Велић, брат настрадале Аделе, од тада борави у Мостару и сваки дан проводи с дечаком Едијем. То је рекао Велић, који се јавио након што је успео узети мобилни телефон, јер га у болницу не смије уносити.

– Играмо карте, мало се зезамо. Добар је, посебно ова последња два дана. У Мостару га баш пазе. Да ми било коју другу клинику на свету понуде, да га негде пребацим, верујте ми да бих радије да остане у Кантоналној болници „Др Сафет Мујић“. На Оделу интензивне неге, тако га добро пазе. Нон-стоп су му и сестрице и лекари посвећени – казао је Велић.

Изузетно је захвалан грађанима Мостара. Каже да су му многи нудили смештај, да је град у овој трагедији уједињен. Али Велић има породицу у Мостару и код њих борави, пише Аваз.

-Код сина сам од мамине тетке. Они су чули да се увече пробијам, тог 4. октобра. Ишао сам преко Прозора, па до Блидиња, одатле у Посушје. У Мостар сам тек навече око 8 сати дошао. Када сам чуо да је Еди преживио… Живим на Слатини, с пријатељем држим сплавове на Јабланичком језеру. Нисам знао колико је озбиљно. Ишао сам да видим има ли штете. Али полиција је била ту, тако сам и сазнао за катастрофу у Доњој Јабланици. Пријатељ ми је јавио за сестру и зета. Рекао ми је и да је мали преживео, али да је у тешком стању. Једва сам се пешке пробио кроз бујице до Јабланице, с тим пријатељем, није ме хтео оставити самог. Дошао сам до Хитне помоћи, њега су укрцали у хеликоптер и пребацили га у Мостар. Нашли су и сестру и зета, сестрину свекрву и свекра, који су такође настрадали. Знао сам само да до Мостара морам доћи да будем уз Едија, јер ту, у Јабланици, нисам никоме могао више помоћи – присјетио се Велић.

Држимо се

Од тада је у Мостару. Дошао је само када је била сахрана сестри, зету и зетовим родитељима, те осталим жртвама из Јабланице.

– Још ми је све фришко. Фокусиран сам на Едија. Док се човек не нађе у тој ситуацији, не може схватити. Еди је имао доста вањских повреда, тешко је стање било. Сваким даном је све боље, има одличну негу. Мало је и веселији. Ту смо ја, мој отац, његов деда, бака, тетка и тетак. Тетка је изгубила девет чланова породице и јако јој је тешко. Али држимо се сви заједно и тако преживљавамо. Уз дечака смо. Иначе смо јако фамилијарно везани. Едију оца и маму не можемо вратити, али смо уз њега, имамо много љубави за њега – истакао је Велић.

Лепо је одгојен

Едијев ујак Кенан поносан је на сестрића.

– Еди је изузетно интелигентан. То су ми и лекари рекли. Кажу да је лепо одгојен. Родитељи су га упутили на прави пут. У школи је одличан. Бира речи како не би некога повредио – поносно је рекао Велић.

Извор: Србија Данас/Дневни Аваз