АМФИЛОХИЈЕ КОНАЧНО РАСКРИНКАН: Откривено зашто је митрополит подржао сепаратисту Мила Ђукановића
Као и сваком црногорском сепаратисти, ако већ не успе у Београду и не постане патријарх, ето њега на трону светог Петра Цетињског
Година је 1997. Јесење вече. У Христов храм у Подгорици улази некрст. Комуниста, атеиста, нелагодно му је док прилази одру. Прекрстио би се макар механички, али сматра то излишним.
Проверите зашто је сви имају у телефону! Свако ко ово користи, решава све проблеме једним кликом
"КО ТАКНЕ У БОГА ЗАВРИШИЋЕ КАО ЂУКАНОВИЋ": Марко Милачић послао бруталну поруку опозиционом ДПС
ОВО ЈЕ ПАПИР КОЈИМ ЈЕ МИЛО СКИНУТ С ВЛАСТИ! Послат је Ђукановићу, погледајте шта пише у документу (ФОТО)
Стаје пред онижен човека у владичанској одори, каква се облачи само пред службу. Будући далеко виши од свог домаћина, неприродно се сагиње и љуби крст који стоји у његовим рукама.
Тек онако, ту се нашао и фотограф, сасвим случајно да забележи овај моменат. Тренутак који ће преломити председничке изборе, прве након раскола у ДПС.
Раскола на пројугословенску струју Момира Булатовића и сепаратистичку Мила Ђукановића. Два кума су се завадила, али ту где престаје грађанско сведочење, почиње оно квази духовно.
Оног момента када је са гране просрпске политике почео да пада у сепаратистичко блато, Мила је у своје крило примио Амфилохије (Ристо) Радовић.
Тек што је оставио пиштаљку којом је рушио државу те исте године у Београду, он је прихватио политичку палицу и помоћу ње, као каквом магијом, преварио онолике честите људе у Црној Гори и убедио их да је баш млади, наочити Ђукановић прави избор.
Али не због тога што није био свестан његовог антисрпског и сецесионистичког расположења још тада, већ баш зато што је добро знао да Мило жели раздвојити два ока у глави.
А због чега је Амфилохије стао на ту страну? Зашто је подржао Мила и 2006. када су сви видели референдумску крађу? Зашто је тада ћутао и само једном у освит гласања проговорио: "Па биће цркве и у независној Црној Гори!"?
Зато што је њему самостална Црна Гора требала као резервни положај.
Као и сваком црногорском сепаратисти, ако већ не успе у Београду и не постане патријарх, ето њега на трону светог Петра Цетињског. На трону, како то само он и Мило кажу - аутокефалне Црногорске православне цркве.
И од тог циља ни Мило, ни Ристо не одустају. Али нису рачунали само на две ствари. Одлучност српског народа да се брани и решеност председника Вучића и патријарха Иринеја да демократским и мирним средствима свој народ штите увек и на сваком месту.
Отуд и клетве и држање опела и називање председника Вучића издајником! Никада Ристо није држао опело Милу, али јесте председнику Вучићу!
Никада није у подгорички храм увео Иринеја Бачког, али јесте Григорија Гришу Масератија. И никада се није помирио са својим неиспуњеним амбицијама да заседне на трон Светог Саве.
Не вреди Ристо! Џаба ти и Ђилас и његов новац.
Џаба ти и Мило и његова армија. Џаба ти и клетве и обмане. Српски народ више нико неће понижавати и српски народ ти никада нећеш водити. Председник свих Срба је Александар Вучић. Верски поглавар свих Срба је патријарх Иринеј.
И ту ни ти, ни Мило, ни Ђилас ништа не можете.
