ДОКАЗ ДА ХАГ СУДИ КАКО МУ СЕ ПЛАТИ: Овако су ослобођени КОЉАЧИ СРБА пред истим судом који суди Младићу
Анте Готовина је у другостепеној пресуди ослобођен оптужби да је командовао јединицама које су над Србима починиле злочине против човечности
Подизањем оптужнице против хрватских генерала Анте Готовине и Младена Маркача у мају 2001. године Хашки трибунал дао је наду прогнаним Србима да ће српске жртве коначно добити правду пред овим судом.
Ускоро се показало да правда релативан појам за судије Међународног кривичног суда за бившу Југославију и њихово ослобађање, након другостепеног процеса, запрепастило је не само српску јавност него и међународну.
ЈУТРОС ЈЕ РАЗГОВАРАО СА ОЦЕМ: Огласио се Дарко Младић и открио у каквом се здравственом стању налази Ратко
"Изрицањем пресуде "ставља се тачка" на последње суђење" Светски медији о Младићу - да ли је ослобађање могуће?
КО СТЕ ВИ? - ЈА САМ ОНАЈ КОГА ТРАЖИТЕ! Овако је ухапшен генерал Ратко Младић
Хрватски генерал и ратни злочинац Анте Готовина прошао је дуг пут од припадника Легије странаца до хашког осуђеника, да би га Хрватска данас славила као хероја и снимала о њему филмске приче а он зарађивао милионе на, ни мање ни више, туњевини. Хрватски генерал данас је милионер, а његова биографија обилује невероватним подацима и обртима.
Француска је за њим, у само предвечерје грађанског рата у бившој Југославији, расписала потерницу због злочина које је починио док је био припадник Легије странаца. Било је довољно само четири године рата да тип сумњиве прошлости који је без пребијене паре стигао у Хрватску из рата изађе као слављени генерал.
Чим је стигао у Хрватску из Легије странаца, пред сам почетак рата, у недостатку озбиљног командног кадра, Анте Готовина успео је да се наметне на месту заповедника гардијске бригаде на које је постављен 1991. године. У наредне две године стићи ће до чина пуковника а потом и генерала у који је промовисан због Олује.
Јединице Анте Готовине биле су судионици најкрвавијих битака и злочина над Србима на простору Хрватске током рата. У акцијама код Масленице, на Ливањском пољу, око Гламоча и Динаре, код Дрвара и Мркоњић града посебно су се истакле у дивљању, а само у Мркоњић граду, према подацима наше стране, оставиле су за собом 150 убијених Срба.
Готовина је у време "Олује" био командант Зборног подручја Сплит, а Маркач Специјалне полиције. Документационо-информативни центар "Веритас" у својој евиденцији има имена 1.960 погинулих и несталих Срба у "Олуји", од којих 1.205 цивила - 522 жене и дванесторо деце. У "Олуји" је с простора Српске Крајине протерано око 220.000 људи.
Готовину је Хашки трибунал оптужио 2001. У бекству је био до децембра 2005. године, када је ухапшен у Шпанији у ресторану за вечером и доведен у притвор Трибунала у Схевенингену.
Оптужница против Чермака и Маркача подигнута је 2004. и они су се добровољно предали Трибуналу, потом и пуштени на привремену слободу до почетка суђења.
Суд је са извођењем доказа у предмету Готовина започео 2010. године да би након 303 дана суђења и исказа 81 сведока оптужбе почело сведочење 57 особа које су дале исказ у корист Готовине. Првостепена пресуда донесена је у априлу 2011. године и њом је Анте Готовина осуђен због "Олује" заједно са Маркачем који је био командант специјалне полиције. Осуђени због УЗП-а, тзв. удруженог злочиначког подухвата, термина који је Хашки трибунал изнедрио како би нашао спону која би на некин начин повезала све систематски почињене злочине током грађанског рата у бившој Југославији.
Готовина је проглашен кривим за незаконито грантирање Книна и других градова у Крајини као и зато што није покушао да спречи злочине својих јединица над српским становништвом. Јединице под командом Готовине засипале су Книн са по 900 пројектила дневно. Ова пресуда је шокирала Хрватску и изазвала донекле осећај постојања некакве правде за српску страну.
Након одласка српских цивила, војске, и полиције после акција "Олуја", писало је у пресуди, припадници Хрватске војске, полиције, и друге особе упустили су се у распрострањено уништавање и пљачку српске имовине, убивши при томе већи број старих особа које су остале у том подручју.
Суд је Готовину осудио на 24 године због злочина против човечности почињеним над Србима.
Готовина и Маркач су на пресуду уложили жалбу. Хрватска је у одбрану својих генерала уложила чак 30 милиона евра, покушавајући да опере руке од злочина и одржи имиџ земље победнице која се борила против наводног непријатеља, иако је непријатељ био њено локално српско становништво.
У жалби коју је поднела одбрана уведено је 30 нових доказа, између осталог и чувени записници седница Врховног савета одбране, које су се одржавале у Београду за време Олује, америчка дипломатска белешка објављена на Викиликсу и експертски извештаји америчких официра.
Само годину и по дана касније, у другостопеном поступку по жалби Готовине и Маркача, Хашки трибунал је још једном показао своје лице и ослободио Готовину и Маркача натегнутом пресудом за коју је троје од пет судија гласало. Остало двоје судија је уложило тзв. издвојено мишљење у којима су оспоравали ослобађајућу пресуду.
Да буде још интересантније, прва и друга пресуда заснивају се на дијаметрално супротним виђењима ратних догађаја у Хрватској у лето 1995. и улоге двојице генерала у њима и по томе је била преседан у дотадашњој скоро две деценије дугој историји суђења у Хашком трибуналу.
Ослобађајућа пресуда отворила је Пандорину кутију и покренула питање правичности Хашког трибунала. У годинама које су следиле разни експерти покушавали су да растумаче како је могуће да један суд, ког су покренуле ни мање ни више Уједињене нације, може у тако малом временском размаку да од "злочина против човечности" дође до ослобађајуће пресуде. Овом пресудом заувек је нарушено поверење у правичност суђења у том суду, а могућност помирења два народа остала је само замисао.
Судија Фаусто Покар, и сам члан жалбеног већа које је пресудило Готовини и Маркачу, написао је у свом издвојеном мишљењу да је ослобађајућа пресуда "противна било каквом осећају за правду". Покар је нагласио да је правоснажна пресуда заснована на погрешној интерпретацији закључака првостепеног већа и кршењу судске праксе и стандарда у жалбеном поступку.
Анте Готовина се славодобитно вратио у Хрватску, успео да се кандидује на председничким изборима, био је саветник министра одбране и сваке године се појављује на годишњици облежавања "Олује" у Книну. Има статус звезде у Хрватској у којој му никад није суђено нити за један злочин почињен током рата. Данас је у пензији и живи слободно.
Некадашњи командант ОВК Хашим Тачи, оптужен за ратне злочине на Косову и у Албанији, затражио је од суда за злочине ОВК у Хагу да за његовог браниоца именује америчког адвоката Грега Кихоа уместо Дејвида Хупера који га је до сада бранио. Кихо је прво радио у тужилаштву Хашког трибунала а онда се придружио Готовининој одбрани која је на крају успела да добије ослобађајућу пресуду за свог клијента.
