Бахаћења бившег режима: Возач у министарству примио истог дана шест дневница за боравак у Чешкој и Црној Гори

Од те суме, чак 18.123 евра зарадио је у периоду од 2014. до 2020. када су овим ресором управљали Петар Ивановић, Будимир Мугоша (током трајања Владе изборног поверења) и Милутин Симовић.

Министартво пољопривреде није само за министре представљало "златну коку" коју треба очерупати, већ и за ниже службенике који су уз дозволу својих шефова безобзирно и ненаменски трошили новац грађана ове државе, нарочито за службена путовања.

У овој идиличној организацији плодове свог (не)рада у последњој деценији убирали су многи службеници од дна до врха. О истовременим службеним путешествијама на неколико локација Тарзана Милошевића, Петра Ивановића и Милутина Симовића јавност је надалеко упозната, а њихове подухвате правили си и многи други.

Анализарајући податке са аналитичких картица Министарства пољоприведе од 2014. до 2020. године, "запале су нам за око" бројне нелогичности везане за возачева службена путовања у овом периоду за која је овај ресор кроз дневнице,остале трошкове и накнаде исплатио 18.123 евра, мимо плате.

Петровићу је највише новца исплаћено 2014. године и то 6.316. Те године он је 12 пута примио дупле накнаде за службена путовања по црногорским општинама, није наведено којим (најмања је износила 40, а највиша 270 евра). Исте године, 13. октобра је службено боравио у Србији и примио две накнаде од 270 и 131 евра.

"Најберићетнији" Петровићев дан у служби био је 10. септембар 2014. године када му је исплаћено шест накнада за службена путавања по црногорским општинама и Чешкој. За посету црногорским општинама, није наведено којим, примио је три накнаде од 162, 129 и 60 евра, да би за боравак у Чешкој истог дана узео још три накнаде од 512, 176 и 112 евра. Како је Петровић иствремено примао дневнице за рад по Црној Гори и Чешкој, остаје нејасно. Мада имао је од кога да научи занат, тих година је министарство водио летећи Петар Ивановић. Па када је шеф могао истовремено боравити на седам места, зашто не би могао и његов возач на два.

Дарежљиву 2014. годину Петровић је затворио 31. децембра новогодишњом накнадом од 162 евра за службени пут по општинама. Кога је, где и којим поводом задњег дана у години службено возио-ко зна?

Скоро пола године касније, 15. јула, Петровић за службени пут по нашим општинама прима три накнаде од 234, 252 и 198 евра. Током 2017. истог дана, у четири наврата, уместо једне прима по две дневнице за пут до Никшића. По 54 и 18 евра узима 08.02.; 22.02. зарађује два пута по 18 евра; 10.05. опет по 54 и 18 евра и 31.05. два пута по 36 евра.

Као што можете видети, висина дневнице није увек фиксна. Како је могуће истог дана, за исту дестинацију узети 18 и 54 евра. Одговор је једноставан- у министарству чуда све је изводљиво. Исти случајеви дешавали су се небројено пута и током 2018., 2019. и 2020. године и то по правилу искључиво у Никшићу, Колашину и Будви.

Петровић је 16. јула 2018. године два пута готовински исплаћен са 64 и 84 евра, а тада је зарадио и девет дневница које су исплаћене у четири пакета. Први од 36 евра за пут у Улцињ и Колашин;други од 54 евра за пут у Котор, Никшић и Колашин; трећи од 54 евра за боравак у Будви и Тивту и четврти од 36 евра за боравак у Будви и Котору.

По овим подацима испаде да је Петровић истог дана по два пута возио до Колашина, Котора и Будве и да је уместо једне, за боравак у тим општинама три пута примао по две дневнице. Нешто раније, 4. јула он је примио готовински 61 и 68 евра и дневницу од 54 евра за службени пут до Никшића, Шавника и Жабљака.

Првог дана октобра исте године Петровић обилази шест општина и бива награђен 18 евра за боравак у Будви, 36 евра за боравак у Херцег Новом и Котору и 54 евра за пут до Никшића, Жабљака и Пљеваља.

Током 2019. године Петровић је и даље у неколико наврата истог дана примао две дневнице за пут до Никшића, уместо једне. Занимљиво, 30. јула те године он је за пут ка Жабљаку, Никшићу и Шавнику примио дневницу од 72 евра. Истог дана, зарађује још толико за пут опет ка Никшићу, па према Голубовцима, Тузима и Цетињу. Дакле, од 72 евра, 36 је отпало за Тузи и Голубовце до којих се колима из Подгорице стиже за 10-ак минута вожње. Притом, Голубовци припадају Подгорици и одлазак у оквиру исте општине не би требало да се вреднује исто као боравак у другом граду.

За обилазак три града 31. јула прошле године Никшића, Колашина и Мојковца зарадио је Петровић шест дневница по 18 евра. Три су биле за пут у Никшић, двије за Колашин и преостала за Мојковац. У дану током предизборне кампање обишао Црну Гору од Пљеваља до Улциња.

Петровић је поновио подвиг Петра Ивановића који је истог дана био на седам локација, с тим што је Слобо то урадио на локалном нивоу и уз много мање трошкова. Наиме, Петровић 19. августа прошле године, усред предизборне кампање за парламентарне изборе, обишао Црну Гору од најсјеверније до најјужније општине.

Тог дана на његов конто је "легло" шест дневница и то: 36 евра за Пљевља, 18 за Будву, 36 за Бар, Улцињ и Котор о једном трошку, 18 за Цетиње, 18 за Никшић и 72 евра за општине(није наведено које). Обићи седам градова од Пљеваља до Улциња је учинак вриједан дивљења.

Да Никшић заузима посебно место у Слобовом срцу потврђено је 9. септембра прошле године. Тог дана зарадио је 4 дневнице за четири путовања. Петровић је примио 54 евра за боравак у Никшићу, затим 36 за боравак опет у Никшићу и Мојковцу заједно, даље 36 за пут ка Плужинама и Никшићу и још 36 евра за пут према Колашину и суђеном Никшићу.

Још једном је након пораза ДПС-а на изборима 30. августа Петровић узео дуплу дневницу, и то 16. септембра по 18 евра, наравно за службено путовање у Никшић.

На крају се надамо да је са падом ДПС-а пао и овај парадоксални систем вредновања у којем је (уз сво дужно поштовање) возач плаћенији од професора, лекара, полицајаца…