БАЈДЕН НЕМА ПАРТНЕРА НА БАЛКАНУ: Да ли су на помолу тектонске промене у политици?
Најновије истраживање наводи да би се талас политичких промена из Црне Горе могао прелити и на БиХ
Нова америчка администрација, у сарадњи са ЕУ, мора тражити нове политичке лидере, који ће довести до неопходних политичких промена и просперитета земаља западног Балкана, наводи се у анализи Међународног института за блискоисточне и балканске студије (ИФИМЕС).
МИЛОРАД ДОДИК ПРЕУЗИМА КОРМИЛО: Председаваће Председништвом БиХ наредних осам месеци
"ТО ЈЕ ДОБРА И РЕЛАКСИРАЈУЋА ПРИЧА" Додик: Усаглашена заједничка војна вежба БиХ и Србије
СЛОВЕНЦИ ОЧАЈНИ ЗБОГ КОРОНЕ: Епидемија се не смирује, Љубљана продужила забрану рада продавница још 7 дана
Према анализи, већина тренутних политичких лидера на западном Балкану не могу бити партнери новој америчкој администрацији за свеобухватне политичке промене, а долазак те нове администрације председника Џозефа Бајдена представља кључни момент за такве промене на Западном Балкану, а нарочито у Босни и Херцеговини.
БиХ нема политичку вољу и јаке институције за борбу против криминала и корупције, а требаће јој помоћ америчких безбедносних обавештајних агенција, попут америчких агенција које су помагале Италији након Другог светског рата, да се обрачуна са мафијом, пише Ифимес.
Аналитичари сматрају да охрабрује чињеница да је новоизабрани амерички председник Џозеф Бајден такође разговарао о западном Балкану са британским премијером Борисом Џонсоном. Истовремено, како се наводи, "забрињава чињеница да неки међународни представници у БиХ раде заједно са носиоцима криминала и корупције у одређеним земљама и са таквим међународним представницима неће бити могуће извршити свеобухватне промене".
Политичке промене на западном Балкану започеле су, према оцени Ифимеса, у Северној Македонији 2017. године, а успех македонског премијера Зорана Заева (СДСМ) и његове владе доказ је да су промене и могуће. То је, пише Ифимес, показао и недавни вашингтонски споразум између званичног Београда и Приштине, који су потписали председник Србије Александар Вучић и косовски премијер Авдулах Хоти.
Централно питање у региону је крај политичког дијалога између званичног Београда и Приштине, посредством ЕУ, потписивањем правно обавезујућег споразума, тврде аналитичари, истичући да је председник Србије Вучић одиграо важну улогу у обезбеђивању мира и стабилности у региону. Пад 31-годишњег режима Мила Ђукановића (ДПС) такође је снажан подстицај за промене на западном Балкану, наводи Ифимес, додајући да и резултати локалних избора у Босни и Херцеговини, одржаних 15. новембра 2020. године, показују да су промене могуће.
Резултати локалних избора довешће до новог таласа политичких промена и представљаће увод у тектонске политичке промене које се очекују на општим изборима 2022. године у Босни и Херцеговини, прогнозира се у тексту.
Ситуација у Албанији, која је политички високо поларизована и, како то види Ифимес, на ивици је грађанског рата, забрињавајућа је, а само "захваљујући дугогодишњем политичком искуству и политичкој мудрости албанског председника Илира Мете грађански рат је спречен или избегнут". Успостављање „Мини шенгена" као најважније регионалне иницијативе важно је за снажну подршку америчке администрације.
С обзиром на то да је регион у недавној прошлости имао крвавих сукоба, важно је и да државе у свом правном поретку имају законе који забрањују негирање геноцида и холокауста, јер би то био прави цивилизацијски начин суочавања с прошлошћу, оцењује Ифимес.
Без ангажмана САД нема трајног мира, стабилности и просперитета на Балкану, јер значајан део политичких структура те регије има снажне конекције и у служби су неких других интереса, интереса ривала САД, закључује се у анализи. За време Трампове администрације САД су се удаљиле од демократских вредности које Америци дају моћ и чине њену нацију јединственом. Следи мукотрпан пут ка враћању истинским демократским вредностима које красе САД, предвиђа Ифимес.
