Балијагић није једини који је овде оставио траг смрти: Крвава прошлост која још увек прогања север Црне Горе

Вишеструка убиства мотивисана породичним сукобима, осветом или необјашњивом помахниталошћу оставила су дубоке ожиљке на северу Црне Горе. Ово су неки од најтежих злочина који су потресли овај регион.

Злочин у Ријеци Марсенића (2012): Паклени план бившег полицајца

Последње вишеструко убиство на северу Црне Горе догодило се 30. априла 2012. године у селу Рецима Марсенића, између Берана и Андријевице. Бивши полицајац Славко Миловић извео је монструозни напад на породицу своје бивше супруге.

Наоружан с два пиштоља, ручним бомбама и минама, Славко је кроз шуму, под окриљем сумрака, дошао до куће породице Отовић. У бруталном нападу убио је таста Слободана (66), ташту Даницу (64) и шуру Зорана, док је другог шуру, Жељка, ранио пре него што је остао без муниције. На крају, разнео се ручном бомбом пред полицијом.

Да је напад био пажљиво планиран, потврђује чињеница да је Славко кренуо из свог села Слатина пешке, шумским путем, са циљем да се освети бившој тазбини. Овај злочин, који је био резултат дуготрајне нетрпељивости, заувек је променио судбине породице Отовић.

Масакр у Пушоњском Долу (1992): Деветоро убијених након свађе око пса

Један од најтежих злочина у историји Црне Горе догодио се 3. јуна 1992. године у Пушоњском Долу код Пљеваља. Коста Дамјановић, тада 22-годишњак, побио је девет својих комшија и рођака, док је неколико особа ранио.

Мотив за крвави пир био је, наводно, конфликт који је избио када је Костин пас ујео једног од сељана. Након што је ошамарен, Коста је отишао кући, узео пушку и започео масакр. Међу жртвама су били Јован (61) и Радован Остојић (32), као и чланови породица Мартић и Миликић.

У рвању за живот, Вељко Шубарић успео је да отме пушку и убије Косту, али село никада није преболело ову трагедију. Мотив за овај напад остао је енигма, а Коста је остао упамћен као један од најмонструознијих убица у региону.

Породична трагедија у Чокрлијама (1993): Дете које је побило породицу

Један од најпотреснијих случајева догодио се 14. фебруара 1993. године у селу Чокрлије код Бијелог Поља. Четрнаестогодишњи Момчило Церовић, дечак познат по својој вештини баратања оружјем, убио је пет чланова своје породице, укључујући оца, мајку и брата, пре него што је себи одузео живот.

Уочи трагедије, породица се спремала за спавање, не слутећи шта их чека. Момчило је, наводно, пред једним комшијом рекао: "Све сам побио. И тату, и маму и бабу... сада ћу и себе." Мотиви за овај страшан злочин никада нису разјашњени, а локална заједница остала је запањена дечаковим поступком.

Убиство породице Сошић (1993): Рођачки сукоб с фаталним исходом

Деветог новембра 1993. године, у Бијелом Пољу, догодио се још један стравичан злочин. Ново Сошић, рођак породице Сошић, свирепо је ликвидирао Вуксана (42), његову супругу Славицу (40) и њихово двоје деце, док је једанаестогодишњи син Владан преживео напад.

Ново је, након што су га домаћини угостили, из рукава извадио нож и насрнуо на рођака. Након што је повредио Вуксана и Славицу, Ново је пуцао на децу. Трагедија је шокирала заједницу, а Ново се касније поносно предао полицији. Осуђен је на смртну казну, али је себи одузео живот у затвору пре извршења пресуде.

Експлозија у Беранама: Мистерија браће Мартиновић

Пре 23 године, у Беранама је пластичним експлозивом дигнута у ваздух кућа браће Мартиновић. У затвору се нашао само извршилац Зоран Стеванчевић, али мотиви и налогодавци овог монструозног чина остају непознати.

Ови стравични злочини остају уписани у црногорској историји као подсетник на трагичне последице нерашчишћених односа и људске непредвидивости. Упркос бројним питањима, многи од ових случајева и даље остају загонетка, обавијени велом тишине и заборава, пише РТЦГ.