Бивши хашки осуђеник СВЕ ОТКРИО: Постоји снимак из Сребренице који доказује да Срби НИСУ ЗЛОЧИНЦИ
Раскринкане лажи
Хашки трибунал сакрио је снимак који доказује да смо пуштали муслимане да живи и здрави напусте Сребреницу. Злочина јесте било, али то није био геноцид нити планирани одговор на све оно што су нама муслимани радили. С друге стране, у Братунцу и околини Насер Орић и његови људи спалили су и опљачкали 140 српских села, побили између 3.200 и 3.300 људи. О тим жртвама свет ћути, док се муслиманске преувеличавају.
Прочитајте и:
Овако, у дану кад се у Сребреници одржава комеморација жртвама једне стране, своју исповест за Српски телеграф почиње пензионисани генерал војске РС и хашки осуђеник Винко Пандуревић, који је са својим снагама први ушао у Сребреницу 1995. године.
Како сведочи саговорник, који је цео рат провео на терену у источном делу БиХ, српска села су била непрестано на удару.
- Посебно су зверски били злочини у селима Кравица, Бјеловац, Залазје, Ратковићи, Бљечева... Највећи број их је страдао почетком рата, током маја, јуна и јула 1992, као и у новембру 1992. и пролеће 1993. у контраофанзиви муслимана када је Сребреница проглашена за заштићену зону. На челу злочинаца био је Насер Орић, до њега Зуфо Турсуновић, познат као велики предратни криминалац и психопата - прича Пандуревић.
Он објашњава да је цело средње Подриње било мултиетничко, али да су села и засеоци били подељени на српске и муслиманске.
У исказе им убацивали речи "четници", "геноцид"
Колона коју је из Сребренице пропустио Винко Пандуревић стигла је до коначног одредишта у Тузлу, али, према његовим речима, кад су тамо дошли, причали су једно, а онда изменили исказе:
- У августу служба безбедности тузланског корпуса организује брифинге са тим људима и каже им да се изјаве морају мењати, уз обавезу да у њима мора бити да су четници починили злочин геноцида. Од тада све изјаве које су коришћене у судском процесу личе као јаје јајету.
Наш саговорник објашњава да је цело средње Подриње било мултиетничко, али да су села и засеоци били подељени на српске и муслиманске.
Пандуревић објашњава да је цело средње Подриње било мултиетничко, али да су села и засеоци били подељени на српске и муслиманске.
- Муслимани су готово сва српска села попалили и људе протерали. Оно што се десило 1995. у Сребреници може се сматрати као реакција која је уследила од домаћих људи који су мање-више све време били на том подручју, где су им и побијени најближи.
Према Пандуревићевим речима, од априла и маја 1993. године, када је Сребреница проглашена за заштићену зону, све време до јула 1995. су муслиманске снаге Насера Орића излазиле ван заштићене зоне, упадале у српска села и палиле, убијале цивиле и пљачкале, чинећи зверства каква се не могу ни замислити.
С друге стране, Срби су оптуживани и за оно што су учинили и за оно што нису. То је Пандуревић на својој кожи осетио и у Хагу. Идеја је од почетка била да се на сваки начин докаже да су Срби починили геноцид над муслиманима. У ту сврху измишљани су лажни сведоци, мењани искази, скривани снимци.
Управо један такав снимак дуго је скриван зато што показује шта се у ствари догодило.
- Ради се о снимку мог разговора са командантом муслиманске 28. дивизије 1995. године, у јеку борби уз Сребреницу. Знајући у каквом стању се налазе људи из те дивизије, јер нам је један њихов заробљени официр рекао да се убијају међусобно, да је опште расуло, да су исцрпљени, без хране и воде, позвао сам команданта Шемсу Муминовића и предложио да се прекину борбе.
Претходно сам му рекао да сви положе оружје и да ће безбедно бити транспортовани где желе. Он је рекао да пустим ове с оружјем, ја сам то одбио. Испред цеви моје бригаде и пред мојим очима је на пролаз који сам направио прошло око 6.000 изнемоглих војника 28. дивизије, који су се домогли општине Зворник. Сви они били су спасени живи - каже Пандуревић.
Снимак тог разговора, који је хашки тужилац крио, једном приликом несмотрени сведок је поменуо током суђења Пандуревићу у Хагу и Трибунал је морао да га објави.
- Моја одбрана је двапут тражила снимак, рекли су да га немају. Међутим, после исказа тог сведока, који је на суђењу рекао да му је тужилаштво пустило снимак мог разговора са Муминовићем, више нису имали избора. Кад смо пустили тај снимак у судници, судско веће је питало да ли је добар превод. Званични преводиоци из кабина кажу: "Да, то је то". Ово је био главни аргумент да ме ослободе за удружени злочиначки подухват и геноцидне намере - наводи Пандуревић.
Британски генерал Смит, који је командовао Унпрофором, и сам је рекао у Хагу као сведок како би, да је био на месту Ратка Младића, војну операцију у Сребреници извео на исти начин. Да су се снаге 28. дивизије одмах предале, као што им је нудио Младић у то време, било би све другачије, тврди Винко Пандуревић.
